IV Glava
PESME TISINE
(Taoisticka poezija)
Pesmc nada h nu tc taoistickom ljubavlju prema prirod i najdivnijc izrafavaju duh pust injaka koji boravc u plan inama. Citaoca rad uju, ali prcvod iocu jc tcsko da u hvati viSe od nagovestaja njihovc Jcpote. Rime i izvorne rit move on mora da odbaci, jer njihove najccsce pcsnickc forme imaju pet do scdam slogova u svakom stihu, sto jc ncmogucc postici u drugom jcziku. Zbog toga sam od lucio da u potrcbim dva ponckad cak i tri stiha za svaki kincski; to je, na falost, bio jed ini nacin <la SC prcnesc smisao. Krat kocu i lakocu stiha, sto je jed na od bit nih vrlina ovih pcsama, ncmoguce je prcneti. Rit movi originala kod kojih sc prvi, drugi icctvrti st ih obicno
rim uju, mogli bi sc prcdstavi ti ovako: - -I -- - - iii: - -/ -
/ - -. Nisu svi ovde izabran i pesnici svcsni slcdbenici Pu ta, ali su svi to bili po na roCitoj srodenost i sa prirodom koja je u Ki ni obclezje i taoista i u mct nika.
Za vladavinc Svctlog Cara iz Tang dinastije-onog istog Hsua n Tsu nga koji jc post hu m no potvrd io Cang Lao Lingu zvanje Ncbcskog Ucilclja jc poslao taoiste ka svetovima bc smrtnika u potragu za d u hom njegovc omiljcnc nalofoicc lcpoticc Jang - taoizam jc bio u vcl i koj milost i na dvoru. Sta visc, ovaj car jc bio ta ko izdasan pokrovitclj umct nosti <la su sc pesnici, slikari, glu mci i muzicari prosto ja tili u prcstonici impcrije Chang Anu, nacinivsi od nje jcd no od najblistavijih srcdista lcpotc u istoriji sveta. Tu jc bio pozvan i veliki pcsnik Li Taj Po i, zahvaljujuci naklonosti dvora, uzivao najvisc pocasti. Ubrzo je, medu ti m, pao u ncm ilost i povukao se u pla ninsku osa m u kao pustinjak. Prcma legend i, okolnost i koje su navclc Li Taj Poa da na pise jcdn u od svojih najlepsih taoistickih pcsa ma bile su sledccc. Dok jc on boravio u izgna nstvu, jcdan dvorski Cinovnik posla t jc da ga izvcsli kako jc ponovo u carcvoj milost i i da t rcba hi tno da sc vra ti u prcstonicu. Nagizda nom i namirisa nom glasn iku, koji jc bio ufasn ut od pu tovanja do tog d ivljcg i ncudobnog mcsta, pcsnik je odgovorio da odbija da idc.
Dvora n in je bio zgranut i, razgledajuci izgna nikovu ko libu, uzvikn uo je: ,,Zar postoji na ovom svctu razing koji tc mozc zad rza ti na ovakvom jcdnom mcstu?" Odgovor Li Taj Poa sadrian jc u pcsmi od dvadcsct slogova, lakoj imudroj, ali toliko drazcsnoj, barcm u originalu, da ju je Sigejai Obota, koji jc pocet kom ovog vcka prcvco gotovo svc pcsmc ovog pcsnika na englcski, prct postavljao svim ostalim. Ne pa mt im njegov prcvod, tc sam sacinio novi:
Pitas me zasto horavim
Sred ovih gora zelenih poplll iada? Osmelwjem se. ReCi ne mogu da iskaiu Spokoj koji je u mome srcu.
Pogledaj onaj breshin cvet na vodi Kako se zanosno prep11.5ta njenom toku! Moje je kraljevstvo ovde,
Daleko od sveta ljudi.
ZnajuCi da jc taoist icka misao izvrila vcl iki u ticaj na Li Taj Poa, mi ta ko it u macimo ovu pcsm u. Njcnc poslcdnjc rcci znacc da jc mirna kontcm placija nad prirodom pcsn ika dala vise ncgo sto sc mozc post ici bilo kojim Ijudskim stanjcm.
,,Spokoj" jc ovdc k ljucna rec; ona ccsto oznacava stanjc svcsti prcsud no za in tuit ivno opafanjc Pu ta. Opalc lalicc cvcta kojc pJOVC VOdom primer SU JcpOIC SlO okrufojc pcsnika, a ,,zano SilO prcpustan jc" toku vodc zivol u sklad u sa prirodom. A mozda pcsnik i n ijc svc to imao na u m u kada jc ispcvao ovc stihovc? Sto sc ticc Li Taj Poa, on jc toliko bio prokt taoizmom da sc mnogc njcgovc pcsmc citaju kao cudcsn i uk rasi za propovcdi o Putu.
Cuan Tc - 'ju, koji sc, kao mnogi svctovni Ijud i, s vrc mcna na vrcmc povlacio u pla ninsku samocu, opisujc svoju posct u svctoj pla n ini Mao San. U taoislickoj p(icziji zastor od magic iii Sircnjc be Jog oblaka simboli SU opa?.anja bczgra ni cnc prazni nc, Tao-a u njcgovom bczoblicnom vid u.
Vdese spu.fw na samomi kraj I ja sjahujem sa svog konja.
Spokojan, s!ufom
Zllbor planinskog potoka.
Ptice pevaju icvetne latice opadaju; Od coveka ni traga.
Prozor moje ko!ihe Zaklanja jedan heli ohlak.
Drugi pcsn ik, Sin Tc, slavi radost samocc zanosnim stihovi ma. Njihov naslov u original u odgova rao bi rccima:
!ck, nadoknada, u tcha. NadajuCi sc da sc nccu ogrcWi o pocziju, prcvco sam ga kao ,.Srccni bcgu nac".
Kako je prekrasan omj Sllmski predco -
Miljama unaokolo nema nasclja, Samo oblaci maglicastih kapljica Nad poniruCim vodenim strujama. Swza se guhi tamo izmedu swhala Odakle dopire larma majmuna.
Medu samotnim hregovima Ponavljaju se odjeci rike tigra, Sapa1 11 kroJnjama horova
I pticja graja.
Zaohilazeti stene sto se odronjavaju,
Uspinjem se ka vrhu planine.
Katkad otpoCinem na sljunkm·itoj ohali reCice Da hih kroz zamr.\:ene !ijane zurio
U 11daljene opkopane zidine
Od kojih hla!;O dopire gradska i·reva.
. Cen Hao u pesmi od svega dvadeset slogova, naslovljc noJ ,,Post1gnuce", govori jezikom poezije o najvifom mistic kom dozivljaju.
Vedrinaje postignuta, Sve je ti.Sina.
la idalje bdim, iako istok Veerudi u praskozorju.
U tisini meditiram
0 mirijadama oblika
Koji su spontano stvoreni Rukom prirode.
Radosno, doba postitu svoju punocu Zajedno sa covekom.
,,ed .planinama Vu I" naslov je pesrne Hsicn Hang tea, u 1ston11 poznatog po svorn hrabrorn otporu invaziji Mong?la u XIII eku:P:etpostavlja se da jc bio prirnoran da se skn.a me t1.rn d1vmm bregovima, koji su i danas cuveni po.svJ lrn rn1:1smm grmovima caja, iako ne rnanje sarnotnirn 1d1.vlJ1 . KraJ psmeje zagonctan ine rno:le se pouzdano rcci koJ m1sa? ge JC podstakla. Bilo da je pesnik rncdu ovim brd1rna na1ao r:ocvalo drvo ljive iii ga je, razrnmjajuci 0 som dmu OJI mka.a vie nece videti, dozvao u secanje, s1gurno e da JC drvo l11ve.1rnbol vclikog ostva renja za kojim sdugo muno traga. Hs11en Hang-te je, sticajern okolnosti, b1 rtmk, ah.poseovao je ono posebno osecanje za prirodu koJe Je ekov1a !lo karakteristieno za njegove saplcrncni ke, zvah se om tao1sticki pustinjaci, ucenjaci iiicinovnici.
Deset je dugih godina kako sam Sanjao opovrat fo u zavicaj.
Sad stojim sam izmedu p!avetnih vrhova Na obali mutnog potoka
Zemlja inebo su u dubokoj tiSini Nakon planinske kiJe.
Ah, ko!ikoje tivota bilopotrebno Onom stablu sljive
Pre no sto je postignuto da procveta?
u sledccoj pcsrni, dostojanstvcnik cijc jc taoisticko irnc bilo Li Feng Lao-jen, opisuje pustinja tvo jednog svog znan ca. Prcrna doktrini vu vej, po kojoj se sve cini bez licnc nagrade, sledbenici Puta uce seda duhovno savrenstvo posti gnu cckanjern i strpljenjcm. To je moguce jedino tiinorn,
nikada se ne borcci za to.
Hladno je kao led Srce taoiste.
Uzaludnoje stremiti Prema cilju.
Tao se budi Sam od sebe.
Takoje blaien njegov duh Sjajni Meseeev disk Svetao, besprekoran.
Druga Li Fcngova pcsrna ,,Bcsmrtni vilcnjak" govori o miru koji se javl ja tokom meditacije, dok du h mcditatora lebdi iznad svcta.
On luta po planinskim vrhovima, Nestvaran popul letnjeg ob/aka.
Popovrat fo u svoje telo, leii zagledan U mag/om zastr1i Mesec.
Povetarac, pun mirisa borova, neino fopce
lproiima ga svojom blagodatnom hladnocom.
Ova pesma puna jc taoistickih simbola. Duh koji je odlutao rnoze se shvatiti i kao mctafora i doslovno, jcr mnogi taoisti veruju da jc moguce stvoriti telo-du h koje na pu ta svoju smrtnu Ijuturu kada to zazeli. Maglom zaklonjen me scc jc sirnbol Tao-a koji, ako se opazi u mcditaciji u svoj njcgovoj blistavoj jasnoci, biva nakon mcdilacije ponovo za klonjcn, ali secanje o njcmu ostaje. Povetarac jc c'i, kosmicka
vitalnost.
Li Feng ponovo, evo, pokuava da nam docara bla:Zen- stvo meditacije:
Nocni povetarac
Mirise na cimet i borove. Hladni mesecevi zraci Osvetljavaju odaju hrama. Zakriljen tiSinom
Sedi pustinjak
I leti iznad ovog sveta.
Za njega, svi zvuci su tisina I nema nicega d111gog
Osim sve-proiimajuce hladnoce.
Slcdbcnici vccinc rcligija zaodcvaju pojmovc ncizrcci vog u ta kve epitetc kao sto su: blistav, slava n, pla mcn i, cudc san, divan. Taoist ima su blizi izrazi kao sto su: hlada n, scnovi t, tajnovit, skriven, prostra n, m iran, cutljiv, tih. To jc ono sto jc u njihovim spisima ka raktcristicno. Cak i u t rcn ucima t riju m fa i Li Feng jc suzd rfan. U pcsmi koju cu navest i on opisujc d u hovno provetljcn je kao ,,bo:Za nski napi tak", ,,zlatn i c:vet", koji jc ovde sinonim za najvisi m ist icki dozivljaj, iskustvo kojc adcpta oslobada njcgovog Ja, strasti i :l.clja.
Napitak od zlatnog cveta Njegov je za svagda!
Njegova mirna svest
f!!ista kao skriveno ogledalo Sto rasteruje fantomska oblicja Ovog sveta od prasine.
Njegovo telo, os/obodeno okova, Bezbriino je kao lehdetl oblak.
Kineski pcsnici su, sto je izueavaoc:ima Cana (Zena) dobro pozna to, skloni da du h mudrac:a uporcd uju sa ogleda lom kojc odrafava svaku predstavu koja jc prcd njim, a da nc primi n i najmanju mrlju od njc, ma ka kva zla i ul.asi bili izvrscni pred njim. Razlicito od ccfojc ncprosvclljcnog covc ka za onim sto je video i i'.avolco, ovi odrazi se ne zad rfavaju u du hu mud raca. Covcka na visokom stcpcn u spirit ua lnog razvoja taoisti, takode, u porcduju i sa oblakom koji slobodno
plovi, Li m divnim fenomenom koji jeste, ali ne cini nikakav napor da bi postojao. Poglcd na kakav lct nji oblak bud i u narna osecaj bcstezinskog koji je kara ktcristica n za besrn rt ni kc, oscca njc rodeno iz apsol u t ne oslobodcnosti od briga i zclja.
Od do sada navedcnih pcsama, izuzev ,,Srccnog bcgu n ca" koji jc d uzi, sve u originalu irnaju svcga dvadcsct osam slogova. Ta forma stihova idea l na jc da sc shvati nekoliko izuzct nih trcnu t nih oscca nja iii pojava, koji nas obasjaju poput rn u nje. Mcd utim, da bi se izrazila sutina doktrinc potrebne su duze pcsrnc. Jcd na od takvih je ,,Zakoni prirodc" od Lu Jena. Na kincskom ona ima jak alhcmiea rski prizvuk, od kojcg sc u prcvod u nuz.no m nogo izgubilo. Na primer, stihovi u original u: ,,Zivot sc javio jcdi no zato to su nasi rod itclji odlucili da sc spare", prcncseni doslovno znacili bi:
,,Obala zivota na sarnoj jc medi jina i ja nga". Moj izraz
,,prirodni tok stvari" pa rafraza je izraza ,,preok ret sunca i meseca". ,,Nase ljudsko oblicjc" stoji u rncsto ,,osarn trigra rna vitalnosti", koji sc od nosc na t rigra rnc iz ,,Knjigc Promenc", kao to jc i izraz ,,ljudski sastojc:i" parafraza znaccnja ,.pct aktivnosti". Mozda jc trcbalo da ostavirn jczik alhcrnije, jer jc on tipican za taoistc, al i rczu ltat bi tada bio sasvim ncrazu rn ljiv. Ovako ka ko stoji, ja sam. od 112 originalnih slogova bio prirnora n da u cnglcskom stvorim vise od dvostru kog broja, a da sc, nada rn se, n ije pu no izgubilo od njihovog znacenja.
Jako vee godinama stdnjen Unutar ovog sveta od prasine, la niti de/am niti se hrinem
Prepustajuti se namerama Prirode. Zivot se javio jedino zato
Sto su na.si roditclji odluCili da se spare, Dok sve osta/o, kaopos/edica toga,
S/edi prirodni tok st vari.
Ipak, nafo ljudsko oblicje skriva
Dragoceni dragulj u sebi; Ljudski sastojci, premda grubi,
Ovaplocuju cisti duh.
Kada je poljana duhova preobrai ena Do samo-postojeeeg Bitka, Svetovnjak postaje mudrac
Koji svet preobraiava u svetlost. Ludost Cine ljudi pitajuCi
0 mestu na kom se nalazi moj dom. Beskucnik sam nebom kao fotorom Se sluiim, ma gde se obreo.
Ono sto se govori o ,,unutarnjoj svetlosti''
koju n;ditator vidi da sija izmedu njegovih obrva, Nie -TSta dnigo doprazno brbljanje.
All n1J e hvalisavost akoja kaiem:
Moj ,,zlatni cvet" je procvetao!
Drveni tap od tri stope Jedino je moje svetovno dobro. Vrcdobrog vina
Vrhunacje mojih telja. la na ledima zmaja /etim Ka Ostrvima Blaienih.
ucasu kada noc iscezava
lz tog vilinskog sveta
la posmatram igru besmrtnika Po krugovima oko Meseca!
Drug duia pesma koju sam smatrao da je pot rcbno da se ?avcd c; I P.orcd vclikih tekoca kojc sam imao pri njcnom prc"._ode J u, _JCSU ,,Srofc" od Lu Jena, gde jc sutina Puta tzraze_na io JCzrovitijc i metaforifoije. Jcdna jed ina rec p 'in dov?IJ O tl struJc tckocc prevodioca. Njcno uobifajeno značenje ',siromaan", ali ona, isto tako, znati i ,,taoisticki
I uprainjavaju tisinu.
doslovno glasi: ,,Ujutru on (iii ,,neko", iii ,,ja") kruzi Sever nim morem, navece posecuje vu drvo. Zuc zelene zmije nosi u svom (ili:nosim u mom) rukavu, stvara samo grubi vid cija. Trostruko opojan vrh sutine janga zapravo je nepoznat. Njegovo delovanje veee je od radosti letenja preko jezera Tung- t'ing." Jasno je da je glavna ideja u tome kako uspdan meditator, nakon sto je postigao krajn je ostvarenje na Putu, moze po volji da lcti svetom i iznad sveta. Zuc zelene zmije vcrovatno je jedan od sastojaka koji su nesavrseni mudraci koristili pri spravljanju zlatnog eliksira. Pa ipak, smisao ovog cetvorostiha u celini ostao mi je nejasan. Sama pesma pak mozda ima manje drazi od ostalih, ali je mudra idragocena.
Nad covekom iporetkom prirode Ja zbilja nisam zabrinut.
Ne prezirem verovanje u besmrmost
Niti taoisticke svestenike
Koji tragaju za tom vrstom ciija,· No, mene ako bi upitali
Kako je najboije s!editi Put, Odgovorio bih: Neguj svoj duh I odriavaj telo zdravim.
Kad neko luta po planinskim vrhovima
I slobodnim okom gleda, Svet mu se Cini ogroman
A njegovi narodi neizbrojni. Avaj, ipak je premalo onih
Koji dodu do istinskog ostvarenja.
Za one kojima je znana tajna Nema nijedne izdvojene pojave. Oni uce da odbacuju sve stvari
ses_tcntk . Smatrao sam da se ovde mora prcvesti kao taois
uckt svdtenik koji traga za tom vrstom cilJ.a'" ava." d slogova.da bt·se pcvco samo jcda n ! Na vise drug'ih meJ,s tacbsicot
am prrn udcn da isto tako ,,izdafoo" pa rafraziram ka ko bih tzraz10 tpun?. znatcnjc. Osim toga, u pesmi postoji jedan cetvorost1h kOJI sam, u ocaja nju, morao da ispustim. On
Zatvorivf i zorom svoje kapije, Oni Citaj11 dok se ne spusti veee; Zatim poCiste pod izapale Stapi<:mirisnog tamjana.
Vasceli dan oni bij11 bit/at
Sa fest pljacka fo zvanih cu/a Dok/e ne raspoznaju da su oblicja I predstave potpuna praznina.
Tada su prohudeni prenza istini Da nenza nijedne stvari za sehe
I da okvir nzagicnog og/edala P,_,ostoji jedino u nafoj svesti. Cinz se culne reakcije preseku U'i!eduje preohraiaj nafeg la. Tada se rada tisina,
A oblik je raskrinkan kaopraznina.
,, Buda je tvoja svest;
Ti·oja svest je jedini Buda." Zelene planine su he/i oh!aci Sto pro!aze preohraiavajuCi se.
Od baci svoj fad i zlato;
Najholje je da zahorm·is takve nistarnosri. Pro!eeni cw.>tijesenji mraz
Vredniji su painjc. Sledhenici \'Ole da se hva!e
Sl'Ojom ogromnom d11goveenosc11, Dok ideset hiljada godina iimra Mine jednako kao ih!esak munje!
Moze I i sc uistin u odagna t i seta
I odstraniti svaki trag ieljc
Udanc kada SC fa/lie dafeko Ciljll lsprcd lade Zwog Ztimla,
A rasuto lctnje cvece Prekril'a oha!e jezera?
Ko hi to, sem letnjeg pove1arca
I svetlog Meseca, mogao da kaie?
. Ova psma dokaz je <la jc pcsn i k poznavalac i taoizma i bud1z ·Pn vr:d nova nju jogickih mctoda kojc koristc m no g1 lmst1.' on daJC prcd nost pot punom spirit ua l nom prist u pu koJ1 poc1va pre na d u h u ncgo na prcohrazava nju srzi, vitalnost i i du ha. On opafa da su visi ohlici u prafojava nja taoizma, ako sc odbaci alhcmija jogc, istovct ni sa mctodama Ca na (Zcna),sto proislifo, kako SC to ccsto kazc, ,,iz hra ka taoizma i hud izma". Oba Sistema isticu sustinsk u prazninu ohjcktiv nih pojava, sto znaci <la n ista nijc trajno n i t i da ijcd na pojava postoji nczavisno od d rugi h. Time jc svaka od njih slicna talasima na okcanu koji, pojavljujuCi sc, ncmaju nikakvog d rugog svojstva osim prolaznog i kra tkot rajnog idcnti tcta, <l a bi ubrzo ncstali u okcan u iz kojcg su rodcn i. Kao sto ncma isti nskc n i t rajnc razlikc izmcd u dva morska ta lasa, lako jc ncma n i izmed u pojava, jcr svc one izlaze i vracaju sc u univcrzaln u ,,nc-supsta ncu" koja sc zovc svcst iii d u h.
Ono po ccmu su ,,Strofc" zanimljivc jcslc njihova dida k ticka crta, cimc sc mozda guhi od osohcnc carolijc koja sc occkujc od taoistickc poczijc. Ravnotczc radi, cvo sada jcd nc pcsmc o plani n i Vu I koja je hcz ika kvc poscbnc poukc, osim sto kipti radoscu i lcpotom prirodc. Na pisao ju jc pust inja k
Pa i J u Can, sto znaci Bela Mcscccva Za ba, zivotinja koja zivi
na mesccu i hcz prckida jc ohuzcta spravlja njcm zla t nog eliksira.
Hitro teee potok,
Ze!eno obojen mirisnom trarnm. Drerni horoi·i o/Jojeni su
Plaviiastim scnkama da/ekih planina. Stojim na mcs111 koje zaplj11sk11je l'Oda I 11zinwm svoju jla/ifu.
Dete hesmrtnika scdi u peCini
I s/ufa njcn zmk.
Po !iticama se sk11plja gusta mag/a. Jos urck niko ne do!azi!
Mcko se sp11Jtaju he!i oh!aci,
Oil meko,
ZastimCi zclcnkas111 nwcvaru.
Cilim od gustih borova prostrf po t!u, Primkao je sada jato ptica.
Laki povetarac h!adi mojc skitniiko uzg!avlje DonoscCi mi snore.
Slcdece stihove zapisao je Cang Cao za vremc svog hodotasca do vrta Svctog Grcbena; oni se bave suprotnosti ma izmedu taoistitkih pustinjaka i stanovnika sveta prola znosti.
Zubor b/istavih gorskih potoka Podseca na zvuk dvoraninove /aute. KovitlajuCi se iplesuci, jesenje lisce Posipa zem!ju zlatom.
Stanovnici ovih sumovitih bregova Ne haju za Cinove i imetak
Kako je ialosno da !judipo svetu Nista ne znaju o ovoj mudrosti!
Piuci o Vu Hsing Cuu (Hramu Bez Oblika), kojem jc iSao da se pokloni, konfutijanski utenjak Van Jang Ming nijc mogao da savlada osccanje naklonosti prcma taoizm u. Iako je smatrao svojom dufooseu da sc suprotstavi protivniku, izrazio sc na natin pravog taoiste. U dvadcset slogova on je opcvao mir usamljenog planinskog skloniSta usred lepote divlje prirode.
Pod ovom liticom iivi stari pustinjak; Borovi i bambus opasuju njegovu kolibu.
usviwnje mu pevaju ptice, a s veeeri s/ufa
Riku druie!jubivog tigra koji boravi na litici.
Druga pesma Van Jang Minga, ,,Manastir u Magitnom Grad u", slavi noc provcdenu u budist itkom ma nastiru, sagra dcnom tako visoko da blista od mcsetcvih zraka, dok ispod njega pad a kisa. Aluzija sa zmajcm mcni nije sasvim jasna. Za m nogc taoistc, zmaj i tiga r prcdstavljaju jin i jang, ali zmaj ovde moic da znati i meteor koji pada i lik u oblaku. Brzina isnaga su prikazani vct rom koji h uji u krosnjam drvcca, kao i tigrom koji boravi na grcbcnu i luta unaokolo. Zao mi jc sto srccnijc nisam prcnco smisao poslcd nja dva stiha; idcja pe snika jcstc da Jc svetiljka jcdini prijatclj usamljenom mona hu dok govori svojc mol itvc.
Smesten visoko i duboko medu brdima, Os/onjen na prazninu, stoji Magicni Grad; Njegove kule prodin1 11 carstvo bogova.
Jza njega, svetli Mesec putuje Preko jesenjeg neba bez ob/aka. Svet ispod njega je zatamnjen
Simim kapima kife, kao u proleenoj izmaglici. Nebeski zmaj ustremio se iz visine;
Oblaci se javljaju da mu nacineprestolje. Cim se tigar vratio na svoju hridin11, Vetarzahuji kroz kro5nje drveca.
Drag mije ovaj monah sto boravi u planini I takoje predan svojim duinostima;
Pri vecernjem obredu svetiljka mu daje toplinu
Za njegovu samomicku pesmu.
Jos jedna pcsma ovog konfutijanskog utcnjaka pokazu je njegovu ncobitnu naklonost prema taoizmu, a zov_e e ,,Noc u pustinja kovoj celiji". Moj prcvod, na falst, uma nJ UJC Icpo tu originala, ali ja sam ga donco kao pnmcr formc fostc u kincskoj pocziji. Pesnik izra:fava svojc osecanje nizovima na izglcd nepovczanih prizora, koji su isvaki za scbe cclina. Potcv od t reccg stiha, svaki par slihova donosi ncsto od onoga to tini mir sklongta taoistitkog pustinjaka.
Dofoo sam 11 ovu samomiC/a.1 dolinu TragajuCi za onostranim oseeanjima. Jzdaleka, kapija od k/esanog kamena Pokawje mesto gde se roje ob/aci.
Po katkad, fomom odjekne Lugareva sekira.
Onaj monah ukraj doline
Maj je prijatelj; ali mi njegovo ime izmice. U ribnjaku jedri Mlad Mesec
Preko izvrnutog nebeskog svoda. Stube od ob/aka 11 visini
Pntiaju se ka glatkim nebesima. Ko bi, osim tao(ste, iiveo
Tako visoko nad div!jim 1ramma?
Sa meseeinom obasjanog planinskog vrha Odjekuje milozvucna zvonjava kamenog zvona.
Prcoslalc ccliri pcsmc su iz vrcmcna pu nog procvala taoistickog m islicizma. Dvc otl njih sjctlinjuju m is1iciza m i ljuhav prcma prirod i. Prva i lrcca to nc Cine, a li su na razlicit naci n znacajnc i za lo i h bclczim ovdc. Slihovi Va ng Cing-ja n ga .,Svcllosl rasu la po pu l u" potlsccaju na pocziju Cana (Ze na); u izvcsnoj lacki pu tcvi budizma i laoizma prirod no sc stapaju, razlike mcd u njima poslepcno ncstaju. Drugi stih u ovoj pcsm i opominjc nas tla jc pogrdno poistovcciva li Pra zn inu sa nislavilom. NiSlavilo jc suprot no otl posloja nj:.i, prcmda i jcd no i drugo imaju svojc mcslo u granicama pojava, dok Praznina stoji iza ohojc iii, lacnijc, to obojc sc vitli u svc1lu jcd nc islinc na visoj ravni spoznajc u kojoj pojmovi
,,jcstc" i ,,nijc" prcslaju da imaju ikakvo znaccnjc. Cclvrli i pcti slih ot krivaju tla razl ikova nja proislicu iz nasc svcsti; ukoliko lo razlikova njc nijc lafoo svc jc onako kako jcslc, ni
,,dobro" n i ,,rdavo", nit i ,,ovo" n iti ,,ono".
Slih iz prvc st rofc koji sam prcvco kao ,,vrlo la ko sc mogu izguhili" u original u jc m nogo jaci, jcr opisujc tlozivl ja j agon ijc zbog izncnad nog gubit ka itlcnlilcla. ,,Magicn i Biser" u d rugoj strofi jcslc isl i na. Poslctl nji stih u l rccoj slrofi odnosi sc na savrscn u slobod u onoga koji jc pos1igao prosvclljcnjc. Prva tlva st i ha u cctvrtoj slrofi, vcrova1no uzcta iz butlislickc klasikc, znacc tla stvarno n ili poCi njc niti prcs1ajc da postoji; javl jaju sc i iscczavaju jctli no prolaznc pojavc pogrcsno sma t ra nc za s1varnost. lzraz ,,Zraccci Mcscc", sudcCi prcma smi slu prct hod nih sl ihova, ukazuje na mislicko iskustvo kojc pra1i post ignucc Tao-a. Drugi, t rcCi i cctvni stih poslcd njc slrofc znaci da sc ratli post izanja savrscnog oslobada nja nc mora n isla Cini1i n ili bilo sta poswti: ono lo jc n uzno jcstc jcdino tla budcmo ono sto smo, zapravo, bil i od samog pocct ka.
Nikada ne pomeni Prazninu Ne znaj11Ci sw ona znaCi; Oni koji se sa njom nose Vrlose lako mogu izgubiti.
Zelis Ii zbi!ja da saznas is1inu o njoj, Toje ogromno i nepode!jeno Pros1rans1vo svet!eee nwgle.
Priroda ce!e te mirijade oblicja Jeste praznina, ne nistavilo.
Dok nistavilo sadrf.i de/a stvaranja, Umuar Praznine ni zrno prasine
Ne moie da se smesti.
Nicega osim z!atne s\·et!osti nema Tamo gde se vidi maf!/cni biser.
Neki sledbenik Puw
TraZi is1inu o iivotu i smrli; Dok, zapravo, uzaludno iudi Da postigne besmrmosl.
Onaj, medwim, ko spozna iz\'Or iivora, lsto takoprozire i znacenje smrti;
od tada postaje slobodan i livi spontano.
Od pn·og doposlednjeg coveka Nije bi!o umrlog niti rodenog; Od jednog bleska mis!i
Nasta se u sves1i mirijada lalnih raz!ikovanja. Ali Cim shvmis gde se te misli
Ja v!jaju i kuda neswju, ZraceCi lvfesec zal>/istace U hramu tvoje svesti.
Tada ce se pred IO/JOm otkriti is1ina Da nema nicega da se vidi.
Od misli su gore zc!ene;
Od misli su ove vode plave.
Neka naša svest danju inocu
Obgrljuje jednu jedinu misao
Misiju u kojoj misli nema
Mora se odrtžvati Put.
Li Feng, ciji stihovi sc vec nalazc u ovom poglavlju, napisao je i prcostalc misticke pesme koje cu naves ti. U prvoj, on ukazuje pocast pustinjaku Velikom Gospodaru Divotne Jasnoce. ,,Ruzieasti oblaci" su simbol Iepote duha kada trcba da prede u svet bez oblika. ,,Bela magla" je onaj posled nji zastor, veo, koji se otklanja kada adept postigne savreni intuitivni opafaj T<lo-a.
Ovencane ruiicastim oblacima, Planine postaju sve nejasnije.
Jos uvek odeven u smrrnu ljustum,
On se zadrtava na plavozelenim padinama Svoje samotnicke doline
Obavijene be/om mag/om, Gde ga niko ne ometa.
Uskoro, on ce steei telo duha I niko ga vise nece videti.
Slcdcca pesma mogla bi za moto da ima cuvcne reci Lao-cea: ,,Otcraj m ud raca, dalje od uecnog!"
Traganje za uCiteljima, PoseCivanje mudraca
I mucno izuca vanjc Ts'-ana Cemu to uplitanje,
To besmisleno sputavanjc Slobodc duhu da luta Jcuda hocc? Bes/..Tajnu pricu
I misticko buncanjc
Najbolje je otkloniti sa svog puta. Tada cc zraccca J.1. 1gla
Mcseca mudrosti
Da sc ukaic iza brega.
U poslcd njoj pcsmi Li Feng ukazuje po tova nje mud ra cu iz provincije Kansu, na dalekom severozapadu Kine, kroz koju je jafoCi na svom bivolu morao da prode Lao-ce kad'a jc ifao prema pustinji u Centralnoj Aziji. Pcsnik i ovdc govori o lcpota ma pri rode i o radosti m istickog postign uca. Magla boje cinobera koja se kovi tla prcd ncbcskim kapija ma upu cuje na jogu alhcmieara, kod kojih cinobcr, doslovno i sim bolicki, zauzima znacajno mesto.
lzdalcka, on motri Prema Tung-nanu.
Nebo je okiccno bojama jeseni
I njega, dok stoji sred uskovitlanog liSca, Sveiina vetra tera
Da ogrne toplije haljine.
Posto je zadobio prosvetljcnje, Ovaj ostareli besmrtnik Ugledaoje magle
Od cinobera kako se kovitlaju Pred nebeskim kapijama.
Bezbriian, on se sad pridmi uje borovima I zajedno sa njima opija se
Planinskinz bojama.