Pesma ptica

Cuo sam od nekoga, cija je to pretpostavka, da je omiljeno zanimanje ljudi na drugom svetu uzajamno pripovedanje prica iz sopstvenog zivota. To je na odgovarajueem mestu jedina prava delatnost koja traje vecito i uvek je za­ nimljiva. Konacno, vekovima bi se moglo govoriti o onom jedinom dogadaju sta je neko video i doZiveo kad je letnje popodne proveo u camcu sa starim ribarem.
PozivajuCi se na doticnog sve molim da ovaj put ne vode raeuna o prethod­ nim zbivanjima. Na drugom svetu cu sve ispricati s dostojnom podrobnoscu i uz istinitost koju zaslufoje predmet. Ovde nema dovoljno prostora i vre­ mena i prilike za mnogostruka zbivanja tako necuvenog znacaja, fenomenal­ nog bogatstva i slorenosti.
Rec je o pesmi ptica.
Ne mnogo posle ulaska sunca u znak Bika i posle najnize zimske tacke kada sunce opet pocinje da se uzdize, prvih dana januara, prvo se oglasi senica. Ima kad se oglasi na suncevu svetlost, ima kad se odazove na vreme topljenja. Istovremeno i svraka pocinje da cegrce. Senicica kasnije pocinje ali se vee moze cuti pocetkom februara. Cesto mute sedmicama. Na prvi znak proleca, na mlaku martovsku kiSu vec i kos zapocinje pesmu. Najpre samo procisti glas. Karakteristiean je njegov tibi, ali ostar glas, kao da neko kratko zevne falsetom: razjapi kljun i ispusti sitan krik. Obieno kad skace izmedu listova, trazi crve, zastane, procisti grlo i jede dalje. K.rajem marta fonke kosova vracaju se iz Persije svojim muzevima i mladozenjama koji su ovde proveli zimu. Kos tada vec, ako ne besprekorno i teeno, ali peva. Slavuj tek zapoeinje u aprilu, katkada tek posle cvetanja voca.
Kaze se da pevacice umuknu pocetkom jula kada se ptiCi izlegu. Nema vremena za pesmu, goluZdravcima treba skupljati i donositi branu. Zaista za

prvib deset dana jula ucute crni, raspevani kos, slavuj, kukavica, cciljugar i senica. Vise se i ne oglasavaju, tek pokatkad, sredinom septembra. Izuzetak je Sumska seva. Ponekad se more cuti tokom celog leta, ali u septembru sigurno, cak i pocetkom oktobra. Tada zavlada tisina i suma je nema.
Zbilo se to u maju, jednog dana sam isao medu brda. U dolini, gde sam stanovao, u gustom sipragu, u vlafooj vododerini, stanovalo je mnostvo ptica. I ranije sam se divio pesmi ptica, ali samo kao i procvaloj livadi, gde je sve carobno, ali pojedine biljke nisam video. Te godine, secam se dobro, zapazio sam jednog kosa. Vise puta je pevao istu pesmu. Ukupno tri takta, pevao je pomalo van sebe strasnim i trijumfalnim glasom. To je bilo ono sto me je scepalo. Seo sam na stepeniste ispred kuce i promatrao. Zaista, evo opet isto. Herojski poklik bcie. Mogao je to biti glavni motiv neke berojske simfonije. Zabelezio sam note. To je bio presudni trenutak.
Sbvatio sam. Sbvatio sam pesmu ptice, i sbvatio sam zasto su ptice obra­ cale pafoju na Orfejevu pesmu, i sbvatio sam da je Sveti Franja propovedao pticama. Odjednom mi je samo po sebi bilo razumljivo da pesma ptica nije samo umetnost i muzika, nego i razuman govor i misao, kao eovekov jezik, samo sto je lepsi. Mali Ahil, kako sam u sebi prozvao crnog kosa, u tri mi je takta otkrio svu tajnu svog berojskog srca, berojsku misteriju svoje sudbine i zanos svog velikog cina, strasni i samopregorni polet natprirodne lepote.
Nikada ne bib poverovao, premisljao sam onda kao neko ko je neoce­ kivano posvecen u duboko znanje, nikada ne bib poverovao da to moze znati jedan crni kos. Od onda znam da on zna i nesto drugo, bolje. Cuo sam jednog, stanovao je u vrbaku na obali reke, koji je s takvom mocartovskom gracil­ noscu pevao takvu mocartsku pesmu, kakav carobno nefoi i laki Mocart nikada nije bio i mozda nikada nije mogao biti. Slufao sam onoga koga sam nazvao ,,Elizijskom pticom"; onaj pouzdani dozivljaj, licno iskustvo koje sam dobio iz njegove umetnosti o Vrtu spasenja nigde drugde nafao nisam. U Danteovom Raju na ramenu Beatrice ovako su mogle pevati ptice. U Raju pre sagresenja kada su srne naslanjale glave na tigrove i tako spavale, tamo su ovako mogle pevati ptice. U zoru stvaranja sveta nebeska pobvalna pesma andela mogla je biti ovako produbovljeno blistava i ovako sreeno zanosna. I konacno cuo sam jednog koji se smejao, glasno, pevajuci, bljestavo se smejao, kako se samo ume smejati neko ko je kao sunce, sasvim prosto ovaj smeb bio je neposredni smisao i sadrfaj njegovog bica.
Strasno sam trazio crne kosove. Ali sam se u meduvremenu upoznao s cesljugarem, crvendacem, senicom, fotim kosom, poljskom sevom i sa Sum­ skom sevom. Ovde opet treba da zastanem.
Na istom mestu u dolini, mada godinu iii dve kasnije, jedne se noCi do­ godilo da me je probudio glas ptice. Kao da sam je jos u snu cuo, jer u tome nije bilo nicega stvarnog. Bese to sasvim nematerijalna, neizrecivo duboka i bolna pesma. Nisam ni poverovao da je cujem. Sutradan sam je poceo traziti. Nisam je nafao. Tek ujesen sam je ponovo euo. Sedela je iznad eokota na
 kocu, i pevala isto. Bese kasno popodne, pred berbu. Od tada je poznajem. Obicno je pevala sest tonova, nizlazno, ali s hromatskim trilama, sve niie, kao sto kap vode pada s jednog kamena na drugi. Ali u ovoj hromatici koja pada sve nize koliko je bola koji cepa srce, i u tom bolu kakva slatka, snena lepota, to bi se nekako moglo izreCi samo onda kad bi se eovek bacio na zemlju i poceo gorko da place, gorko, nerazumno, preplavljen zagusljivim bolom, os­ loboden i srecan.
Slavuja sam shvatio najkasnije. Svaka ptica je shvatljiva samo metafizicki, odnosno s druge strane eoveka. Odakle su ptice razumeli Orfej iii Sveti Fra­ nja. Za razumevanje slavuja treba naciniti jos jedan korak dalje. Vordsvort iii Seli iii Kits iii pesme drugih pesnika o slavuju ne pokrivaju stvarnost. Ko ne zna za mir, taj ne moie razumeti slavuja. Zato mu se mladi eovek moie samo diviti. Tek kad su dogorele strasti, i gotovo potpuno minulo doba ra­ dosti i patnje, tek kad eovek vise nista od sebe ni za sebe ne zeli, i glavu je smireno polozio u bozji dlan, tek kad se u eoveku probudi nostalgija ko­ naenog povratka u svet bez Ja, tek onda euje sta i zasto peva slavuj.
U pesmi nema bola i patnje, nema herojske snage iii smeha, nema radosti, nema trijumfa. Karla je eovek stigao s druge strane zivota i vi8e ne ieli nista, jedino sto ga jos zanima: cekam dok me ne pozovu i dotle se molim. Ova spokojna, tiha, smirena molitva iscekivanja, to je pesma slavuja, to je mar­ tirska pesma, kristalno cisto ocekivanje smrti i drugog sveta - oprostaj od predivne zemlje, od opojnosti slatkog zivota i molba nebu da nas primi.
Dugo sam samo slusao oprastanje i nije mi islo u glavu otkud to. Covek najpre, obieno, razume negativno, i ne zna da zamisli sta je to sve dok ne
.-,azna pripadajuce pozitivno. Znao sam da se oprasta, znao sam i od cega. Smatrao sam to tufoim i pomalo nemotivisanim. A onda jednog popodneva pocetkom leta, vec blizu onom vremenu kada sasvim zamukne, shvatio sam ga po jednom jedinom tonu. Ova malena ptica fodi za drugim svetom. Ne uz nekakvo svesno obrazloienje kako bi ucinio cak i eovek najcistijeg srca. Mali i fodi kao malo dete za majcinim krilom, ali jos jednostavnije, jer ne trazi zastitu, ni srecu, ni radost, ni smirenje. Tako je to prosto kako prosta moie biti samo jedna ptica kada peva. Nije to fodnja za smrcu, nije uopste. Slavuj ne zna sta je smrt. Posle zivota ne sledi smrt, nego drugi svet. Otkud zna? Kako bi dobro bilo s ovakve blizine i poverljivo znati Boga kao ovu malu pticu.