PESMA  O  MAGARCU

 

 

Ovo što sledi govori ti o opasnostima

oponašanja drugih u tvom duhovnom životu.

Lično se upoznaj sa Prijateljem.

Potrudi se da umakneš samoljublju

i prodreš u stanje izvan tih ograničenja.

Jedan lutajući sufi stigao je na magarcu

u zajednicu sufija koji behu jako siromašni.

Nahranio je magarca i dao mu vode,

ostavio ga sa svojim slugom i ušao unutra.

Grupa domaćih sufija je smesta prodala magarca

i kupila hranu i sveće za gozbu.

Ceo manastir je obuzelo ushićenje!

Gotovo je sa strpljenjem i trodnevnim postom!

Ako si bogat i sit, ne podsmevaj se

takvim nepromišljenim postupcima sirotinje.

Njihov postupak nije potekao iz njihovih duša,

već je bio diktiran nuždom i oskudicom.

Putnik se pridružio proslavi.

Sve vreme su mu ukazivali pažnju,

grlili su ga i veličali.

                               Počela je sema.

Iz kuhinje se širio dim,

sa patosa o koji se udaralo nogama dizala se prašina,

a igra plesača odavala je ushićenost.

Mahali su rukama,

čelima doticali podijum.

Dugo se čekalo na ovakvu priliku.

Sufiji uvek moraju dugo da čekaju

na ispunjenje želje. Eto zašto su tako

velike žderonje!

                        Ali, Sufi koji se hrani svetlošću

je drugačiji, no takav je samo jedan

među njih hiljadu. Ostali žive pod njegovim okriljem.

Sema se odvijala svojim tokom i završila.

Pesnik poče da peva veoma tužnu pesmu:

»Magarac je skončao, sinko. Tvog magarca nema više.«

Svi su se priključili, tapšali rukama i pevali

ponovo i ponovo: »Magarac je skončao, sinko.

Tvog magarca nema više.«

                                       A gostujući sufi je pevao

vatrenije od svih ostalih. Najzad je i svanulo,

i oni se rastadoše dugo se opraštajući.

Ispraznila se prostorija za gozbu. Čovek je izneo

prtljag i pozvao svog slugu:

»Gde mi je magarac?«

                               »Svašta od vas!«

                                                      »Šta to znači?«

»Pa prodali su vašeg magarca! Inače ne bi ni bilo

sveg ovog slavlja!«

                           »Zašto mi nisi prišao i rekao mi to?«

»Više puta sam vam prilazio, ali vi ste sve vreme

glasno pevali: ''Ode magarac, ode magarac'',

pa sam zaključio da znate i sami.

Pomislio sam da vam se javilo, da ste osetili.«

                                                                 »Jasno.

Moje oponašanje njihove radosti dovelo je do toga.«

Čak i plemeniti zanos tvojih prijatelja isprva je

samo odblesak u tebi. Ostani uz njih

dok te taj zanos celog ne ispuni.

                                               U ovom slučaju oponašanje

je proisteklo iz čovekove želje da bude prihvaćen.

Ta želja ga je učinila gluvim za ono što je

neprekidno ponavljano.

Upamti da postoji samo jedan razlog

da se bilo šta čini: susret sa Prijateljem je

jedina istinska nagrada.