Pedokratija

Razuzureni se obratio Rufoplastom:

• Drfavama je zavladao Stvari su se toliko zakomplikovale da je znanje upucenih dozivelo krah. Sta bi trebalo ciniti?
• Stari su govorili da tada vlast treba poveriti seljaku; stariji su govorili da je treba predati divljaku; jos stariji da vlast treba poveriti
  • A sta ti kafos?
• Bez obzira da li drfavama vlada nered ili red, vlast bih poverio peto- godisnjem
  • Zasto je ti sam ne prihvatis?
• Jer vec znam da nacinim razliku izmedu dobra i zla; jer ljude proce- njujem prema koristi od njih a ne prema njihovom lieu; jer mi se ruka vec privikla na rad i zaboravila je da se igra; jer mislim da bih bio dobar kralj kad bih ljude foleo da uCinim sreenima; i na koncu, jer sam vec
• Star si i Ali, reci, ako vec znas, nisi li neznalica? Ako si gresan, nevin? Ako ne delujes, nisi li ponovo zadobio snagu za delatnost? Ako si vec sazreo, nisi li ponovo dete?
• Dana8njeg eoveka je sustigla Drfavama je zavladao nered i stvari su se vec toliko zakomplikovale da je znanje upucenih dozivelo krah. Kako se to moglo dogoditi? Verovali su da ce mali nered ukinuti eovek malog znanja, veliki nered eovek velikog znanja, veoma veliki nered pak eovek ve­ oma velikog znanja. Realnim je nazivan onaj eovek koji je bio lukav i opak. U takvom eoveku, kao sto veli stara mudrost, sjedinjuje se znanje andela i iskustvo davola. Iza misli postoji zadnja misao, u veri njegovoj zlonamernost. Nema ni u koga poverenja, sumnja u svaku rec, i kad je vec prepun zadnjih misli, zlonamernosti, nepoverenja i sumnji, jer za svakoga pretpostavlja da je lafov i lopov i tast i bezdu8an, on onda veruje da je svet savrseno upoznao i spolja i iznutra. Ubeden je da ce gramzivac pribaviti imanje i podlac mora biti onaj koji je pribavio ugled. E pa sad, saberi sve sto sam rekao: lukav i opak, zlonameran i nepoverljvi, sumnjicav i prepun zadnjih misli, reci, kakav je svet ovakvog eoveka? Gomila drskih i razmetljivih nitkova koji se svadaju oko vlasti, oko imanja i oko uzivanja. To je onaj eovek koji nema iluzija i kada neko kaie: plemenit - zmirkajuCi odgovara: znam ja. On je eovek koga je zivot naucio. On je covek koji je zavdio skolu. NauCio je ono sto je prosto i podlo i podmuldo. Vafoo je da nadmasi prevarante i proneveritelje i lafove i razbojnike i teroriste. I kada je nadmasio prvu generaciju, odgajio je takvo dete koje je i njega nadmasilo. Sledeca generacija je i njega nadmasila, a sledeca cak i prethodnu. Na koncu svako je postao tako iskusan u nitkovluku, prljavstini, gnusobama i nasilju da vise nisu mogli jedni druge da nadmase, nisu mogli da se medusobno varaju i nisu mogli da jedni drugima zabiju noz u leda. Jedni drugima vise nisu mogli da poveruju ni jednu jedinu rec, jedni o drugima su pretpostavljali samo ordinarno nasilje, nista drugo. Pobediee onaj, verovali su, ko je veCi nitkov i doslo je vreme kad su svi bili podjednaki nitkovi. I tako je drfavama zavladao nered i vec je i znanje upucenih dozivelo krah. Svako je postao tako realan da nista nije mogao poverovati. Eto po­ srnulog eovecanstva koje je izgubilo svoju nevinost, eovecanstva koje veruje da je smisao pokvarenosti koja se u njemu nalazi. Zato stari govore da vlast tada treba poveriti seljaku, jer seljak jos nije pokvaren; zbog toga kafo da vlast treba poveriti divljaku, jer je divljak nevin; zbog toga kafo jos stariji da vlast treba poveriti ieni, jer je Zena neiskusna. Svet ponovo treba poveriti nepokvarenom, nevinom i neiskusnom. I zbog toga ja kafom da vladavinu treba poveriti petogodi8njem detetu, jer dete nije realno. Dete nije ograni­ ceno, nema principe, ne zna ni za dobro, niti za zlo, samo se smeje i igra se. A igra je najveca misterija: to je nefoost duha. Dete ima srce i nema pred­ rasuda, ne poznaje odnose vlasti i pre bi mu dosadila vladavina nego sto bi palo. Kakvo olakSanje! Posle zaglupavljenog srca u realitetu konaeno neko ko nema iskustva, nego raspolofonje, kome nije vazno uzivanje, nego ra.dost, ne vlast, nego istina - ne imanje, nego lepota. Da li si video dete koje sedi i

igra se u pesku? Nema od njega ozbiljnijeg bica. Cak: nema strucnijeg. Sve sto cini radi dobrodu8no i predano. unjemu jos zivi svezinom bozja elemen­ tarna stvaralacka strast. Kad bi Bog bio realan, on bi stvarao samo fabriku,

banku, kancelariju, nauku, ali nikad: cvet, napev, lepu devojku i pesmu. Ali hvala neka Mu bude, Bog nije realan. Fabrika, banka, kancelarija, nauka nije nista drugo do delo posrnulog eovecanstva, jer je ono zabludelo i ne razume cvet, lepu devojku, napev i pesmu. Ne verujem da je Bog pametan; inace znam da Bog ima srce, da je rosan i svez i mio, kao dete. Mi smo igracke Boga i njemu je najblizi onaj ko se igra. Sta bi bilo kad bi i on imao pred­ rasude? Kad bi bio ogranicen i pristrasan? Kad bi bio lukav i zlonameran i sumnjicav i nepoverljiv i kad bi imao zadnjih misli? Sta bi bilo kad bi bio realan? Izabrao bib kralja dete i poslao mu mudrace, vojnike i ministre da se uce od njega, ne iskustvu, nego kako stvari treba ozbiljno uzimati. Praviti razliku izmedu dobra i zla? - Ne, radovati se onome sto postoji. Ocekivati korist? - Ne, praviti lepo. Raditi? - Ne, igrati se. UsreCiti ljude? - Ne, voleti ib. Biti iskusan? - Ne, ostati neiskusan i nevin, irealan i nepristrasan, nefan i nepokvaren, saeuvati visi nebeski realitet od eovekovog: onaj koji nas ne cini ovde domacim, nego tamo gde jos zivi dete.

Gde?

- Odakle smo dosli i kuda idemo.