Poglavlje 9

Patnja i okončanje patnje

Kada se setate kroz sumu koja nije ukroeena, gde se covek nije umesao, vi vidite ne samo izobilje zivota svud oko vas nego i brojno palo drveee i natrula debla, istrulelo Iisee i, uopste, materiju koja se raspada. Gde god pogledali videeete smrt kao i zivot.

Medutim, brizljivo ispitivanje ee vam otkriti da raspadajuee deblo drveta i trulo Iisee ne samo sto ucestvuju u radanju novog zivota vee su i sami puni zivota. U njima rade mikroorganizmi. Molekuli se razmestaju. Od smrti nema ni traga. Postoji samo preobrazaj zivotnih oblika. Sta iz ovoga mozemo nauciti?

Smrt nije suprotnost zivotu. Zivot nema suprot­ nost. Suprotnost smrti jeste rodenje. Zivot je veean.

 

Price i pesme u svim vremenima su uocavale tu slicnost ljudskog postojanja sa snom - ono je prividno tako cvrsto i stvamo, pa ipak tako nestalno da svakoga trena moze da nestane.

u momentu vase smrti, prica vaseg zivota vam zacelo moze delovati kao san koji je dosao do kraja Pa ipak, cak i u snu mora biti jedna srz koja je stvama. Mora postojati svest u kojoj se san dogada, da je drugacije, ni sna ne bi bilo.

Ta svest - da li nju stvara telo ili ona stvara san

Naravno da cete vi umreti, ali to je puki mental­ ni pojam sve dok se ,licno" ne susretnete sa smrcu po prvi put. Kroz ozbiljnu bolest ili neku nesrecu koja se dogodi varna ili nekome ko vam je blizak, ili kroz odlazak voljenih osoba, smrt ulazi u vas zivot kao svest 0 vasoj sop­ stvenoj smrtnosti.

Vecina ljudi od nje ustukne u strahu, ali ukoliko ne ustuknete i ukoliko se suocite sa cinjenicom da je vase telo kratkotrajno i da moze nestati svakog  trenutka,  steci  cete  izvesnu  distancu'

rna  koliko  malu,  od  svoje  psihicke  i  fizicke

forme, od ,ja". Kada budete uvideli i prihvatili nestalnu prirodu svih zivotnih oblika, zadobi­ cete jedan  neobican  osecaj mira.

 

o telu, san o nekome?                                                                                                Suocavanjem sa smrcu, vasa svest se do neke

 

Zasto je vecina onih koji su doziveli iskustvo blisko smrti izgubila strah od smrti? Razmislite o ovome.

mere oslobada poistovecivanja sa oblikom. To je razlog zasto u nekim  vrstama  budizma monasi redoVJlO odlaze u mrtvacnicu i sede i meditiraju medu lesevima.

 

U  Zapadnoj  kulturi  postoji  siroko  rasprostra­ njeno poricanje smrti. Cak se i stari ljridi trude .

                                                                                                   da o njoj ne misle i ne govore, a mrtvaci se

sakrivaju  i  odnose.  Kultura  koja  porice  smrt

  

neizbezno postaje povrsna i vestacka, usred­ sredena samo na spoljne oblike stvari. Kada se porice smrt, zivot gubi na dubini. Mogucnost spoznaje sebe iza imena i oblika, ta transcen­ dentna dimenzija, nestaje iz nasih  zivota  zato sto smrt jeste ulaz u tu dimenziju.

kao  neprijatnost,  pretvara  u  osecanje unutras­ njeg prostora koji je duboko miran.

uce6i da svakodnevno umirete  na ovaj nacin, otvoricete sebe za zivot.

 

Ljudi su skloni da se osecaju neprijatno prema zavrsecima, jer je svaki kraj jedna mala smrt. Zato u mnogim jezicima pozdrav za rastanak znaci  ,videcemo  se opet".

Vecina  ljudi oseca  da njihov  identitet,  njihov . osecaj  sebe,  jeste   nesto   toliko   neverovatno dragoceno da ne zele da ga izgube. To je uzrok njihovog straha od smrti.

 

 

Uvek kada se neko iskustvo okonca - sastanak sa prijateljima, odmor,. deca napuste roditeljski dom - mi umiremo jednom  malom smrcu.

,Oblik" koji se pri tome pojavljuje u vasoj svesti

kao jedno iskustvo nestaje. On cesto za sobom ostavlja osecanje praznine, koju se vecina ljudi trudi da ne oseti i da se sa njom ne suoci.

Ako naucite da u svom zivotu prihvatite pa cak i pozdravite          zavrsetke, otkricete da se to osecanje praznine, koje ste prvobitno doziveli

Deluje nezamislivo i strasno da ,ja" moze prestati da postoji. Ali to dragoceno ,ja" se mesa se imenom i oblikom i pricom sa njima povezanom. To ,ja" nije nista drugo do privre­ mena formacija u polju svesnosti.

Sve dok je taj oblik identiteta sve sto znate, necete biti svesni da je ta dragocenost vasa sopstvena sustina, vase najunutamjije ja jesam, koje je svesnost sama. To je vecnost u varna - i to je jedina stvar koju ne mozete da izgubite.

 
 

Uvek kada se u vasem zivotu pojavi neki veliki gubitak - gubitak stvari, kuce, bliskih osoba, gubitak reputacije, posla ili fizickih sposobnosti

- nesto u varna umre. Osecate da ste se smanji­ li u osecaju sebe. Moze se pojaviti i izvesna dezorijentacija: ,Bez toga ... sta sam ja?"

Kada vas oblik sa kojim ste se nesvesno pois­ tovetili kao da je deo vas napusti ili nestane, to moze biti izuzetno bolno. On ostavlja rupu, tako­ reCi, u samom tkanju vaseg postojanja.

Kada se to dogodi, nemojte poricati ili ignorisati bol ili tugu koju osecate. Prihvatite da je ona tu. Cuvajte se sklonosti uma da oko tog gubitka isplete pricu u kojoj vam je dodeljena uloga zrtve. Strah, bes, ozlojedenost ili samosazalje­ nje su emocije koje idu uz tu ulogu. Zatim postanite svesni onoga sto lezi iza tih emocija, kao i iza price koju je nacinio urn: rupe, tog

praznog prostora. Mozete lise suociti i prihvati­ ti tai neobican  osecaj praznine?  Ako mozete,

mozda cete uvideti da to vise nije strasno mesto. Mozda cete se iznenaditi kada otkrijete mir koji iz njega izvire.

Uvek kada se dogodi smrt, kada se rastoci neki zivotni oblik, Bog, bezoblican i neotelotvoren, isijava kroz otvor koji je ta nestala forma ostavi­ la za sobom. Zato je smrt najsvetija pojava u zivotu. Zato vas moze obuzeti boziji mir kroz posmatranje i prihvatanje smrti.

Kako je svako ljudsko iskustvo kratkotrajno, kako su nasi zivoti nestalni. Postoji li ista sto ne podleze radanju i smrti, postoji li bilo sta sto je vecno?

Razmotrite ovo: da postoji samo jedna boja, recimo plava, i da je citav svet i sve u njemu plavo, onda ne bi bilo plavog. Potrebno je nesto sto nije plavo da bi plavo postojalo- drugacije se ono ne bi ,isticalo", ne bi ga bilo.

Zar onda, isto tako, nije potrebno nesto sto nije nestalno  i  kratkovecno  da  bi  nestalnost  svih stvari  bila  shvacena?  Drugim  recima:  ako  bi sve, ukljucujuCi i vas, bilo nestalno, da li biste to vi ikada saznali? Zar cinjenica da ste vi svesni i

 
 

da mozete da posvedoCite 0 kratkovecnoj priro­ di svih oblika, ukljucujuCi i sopstveni, ne znaci da u varna postoji nesto sto ne podleze propadanju?

Kada imate dvadeset godina, svesni  ste  svog tela kao snaznog i energicnog. Sezdeset godina kasnije vi C:ete biti svesni svog tela kao slabog i starog. Vase razmisljanje C:e se takode promeni­ ti od vremena kada ste imali dvadeset, ali svest koja zna da je vase telo mlado ili stare ili da se vase razmisljanje promenilo nije pretrpela nikakve promene. Ta. svesnost je ono vecno u varna- samo prisustvo. To je bezoblican jedin­ stveni zivot. Mozete li ga izgubiti? Ne, jer ste vi

nedeljama, mesecima, pa cak i  godinama zivota. Kada vas pogledaju, mozete videti svet­ lost koja sija iz njihovih ociju. Nema vise psiho­ loske patnje. Oni su se predali, tako da je osoba, umom stvoreno egoisticno ,ja", vee nestala. Oni su ,umrli pre smrti" i tako pronasli duboki unutamji mir koji je spoznaja sopstvene besmrtnosti.

 

on.                                                                                                                               Za svaku nesrecu i katastrofu postoji potencijal­

no spasonosna dimenzija koje smo mi obicno

nesvesni.

 

Neki ljudi postaju duboko mimi i gotovo svetle tik pre nego sto ce umreti, kao da nesto isijava kroz njihov oblik koji se rastace.

Ponekad se desi da veoma bolesni ili stari ljudi postanu  skoro providni  u  svojim poslednjim

Ogroman sok  usled  potpuno  neocekivane bliske smrti. moze za posledicu imati to da prisili svest da u potpunosti prestane da se poistovecuje sa oblikom. U poslednjim trenuci­ ma pred fizicku smrt, kao i u samom cinu umi­ ranja, dozivecete sebe kao svest oslobodenu oblika. Iznenada, nece vise biti straha, samo mir i spoznaja da je  ,sve u redu" ida je  smrt samo

 
 

jedan oblik rastvaranja. Tada se smrt spoznaje kao potpuno prividna - podjednako prividna kao i oblik koji ste poistovedvali sa sobom.

Smrt nije neka anomalija iii najstrasniji od svih dogadaja, kako bi savremena kultura zelela da vi mislite, nego najprirodnija stvar na svetu, neodvojiva od svoje suprotnosti - rodenja, i isto toliko prirodna kao i rodenje. Setite se toga kada budete sedeli pored osobe na samrti.

predajte svakom aspektu tog iskustva, i svojim osecanjima i svakom bolu ili neprijatnosti koju samrtnik mozda oseca. Stanje predaje svesti i spokoj koji dolazi sa njime mnogo ce pomoci umirucem i olaksati mu prelaz. Ako budu potrebne reci, one ce dod  iz  mimoce  unutar vas. Ali one ce biti sekundame.

Sa smirenoscu ce dod blagoslov: mir.

 

Velika je privilegija i sveti cin prisustvovati smrti jedne  osobe, kao svedok i sadrug.

Kada sedite sa osobom na samrti, nemojte pori­ cati nijedan aspekt tog iskustva. Nemojte pori­ cati to sto se dogada i nemojte poricati svoja osecanja. Spoznaja da ne postoji nista sto biste mogli uciniti mozda  ce uciniti  da se osetite bespomocno, tuzno ili besno. Prihvatite to sto osecate. Zatim idite jedan korak dalje: prihvatite da nista ne mozete da ucinite, i prihvatite to u potpunosti. Vine vladate situacijom. Iskreno se