Govor

Za medicinare (bez prisustva sveštenika)

Dornah, 18. septembar 1924.

            Dragi moji prijatelji! Dok ste na ovome ovde kursu učestvovali zajedno sa teolozima, moglo se jednom razviti ono što, u današnjoj svesti čovečanstva, treba da harmonično i skladno odjekne kod teologa i medicinara. Upravo kad se u svesti potupno proradi stav ovoga kursa, za ovu svest besumnje postoji određena konsekvenca, dragi moji prijatelji, konsekvenca da lekari i sveštenici moraju biti koordinirani u poslu za spas čoveka. Nikad ne sme postojati odnos da lekar bude potčinjen svešteniku, da ne bude koordiniran sa njim. Ova se svest sve više i više mora razvijati kod lekara. I to pripada onome što treba da bude shvaćeno kao težnja novije medicinske ezoterike. Tek kada sebe vidi kao sasvim jednako važnoga sa sveštenikom, lekar će i prema duhovnome svetu moći stajati onako kako treba da stoji. Zato bi, dragi moji prijatelji, iz ovoga kursa trebalo da vam sledi duhovno postavljena slika: za sveštenika žrtveni putir, za lekara Merkurov štap. I posedujući Merkurov štap, lekar se opet mora učiti ezoternome osećanju. To je nešto što, pored sveštenika, jedini on treba da zna. Jer samo uz potpuno znanje o tim stvarima može nastajati ono plemenito oduhovljenje lekarove duše, koje je nužno kad lekar zbilja hoće da bude praktičar, iscelitelj u svetu. Pa, dragi moji prijatelji, jedina vam je mogućnost da poradite oko one pozicije – sad uglavnom govorim lekarima praktičarima – koja treba da vam se izvojuje iz antroposofskoga pokreta. To treba da postane vaša svest. Treba da radite sa stanovišta ove svesti, da bi se na kraju ostvarilo ono što može biti tek podsticaj od strane medicinske sekcije, treba da radite na onome čime se može ostvariti istinsko lekarstvo izdejstvovano iz antroposofije, kakvo će na osnovu antroposofije biti razrađeno u sveštenstvu. Takođe pak morate biti svesni, upravo kad posmatrate odnos koordinacije, da je danas još mnogo teže biti antroposofski lekar nego antroposofski sveštenik. Jer, pomislite samo da antroposofski sveštenik stupa pred svet bez ikakve zavisnosti od spoljnih sveštenih moći. Lekar, koji hoće da bude praktičar, mora biti priznat, mora za sobom imati svoje studije, priznate od spoljnoga sveta. On dakle nije unapred u položaju da može stupiti u neku lekarsku zajednicu, kao što naš sveštenik može stupiti pred svet iz neke sveštene zajednice. Pa ipak, njihovo zajedništvo je moguće. Ovo se zajedništvo mora izgraditi u srcima onih koji hoće da se čestito priključe lekovitoj praktici Geteanuma. U osnovi uzeto, ovo zajedništvo mora biti mnogo unutarnjije od povezanosti u sveštenstvu, i sa sasvim određenom svesti mora one, koji hoće da u smislu antroposofije delaju kao lekari, povezati sa izvorom te delatnosti ovde u Geteanumu. Težnja za takvim izvorom medicinske delatnosti u Geteanumu jeste smišljanje i nastojanje zajedničkoga rada gospođe Dr. Vegman i mene. I tek u samopriključivanju onome, što ovde treba da bude izvor, samo u svesti zajedničke pripadnosti može zaista ležati smisao onoga, što lekari odnose sa medicinskoga kursa u medicinskoj sekciji Geteanuma: realni osećaj sapripadnosti sa onim, što treba da polazi iz pomenutoga centra. I tako vam možda, dragi moji prijatelji, smem kazati u zaključku: tražite put, koji u ovome smislu predstavlja jedinstvo praktičnoga lekarstva. Tražite put ka ovome jedinstvu. Naći ćete ga. I naša će briga u Geteanumu biti, da ga vi nađete.

            Da bi u tome bio učinjen prvi korak, gospođa Dr. Vegman i ja smo dobili podsticaj da prvi ezoterni impuls damo kroz stvaranje ezoternoga jezgra koje se u potpunosti može proširivati, koje se pak iz dobrih razloga najpre sastoji samo iz nekolicine praktičnih lekara što su sa svoje strane dali onaj zavet, koji je neminovan za ezoterno-medicinsko delanje. Ovo se jezgro sastoji od lekara praktičara: Dr.Valter, Dr. Bokholt, Dr. Zejlmans, Dr. Glas, Dr. Šikler, Dr. Knauer, Dr. Kolisko. Imaju se u vidu i druge dve osobe, koje sada nisu tu. – Ovde pak treba da usledi realno jedinstvo, ne puko naimenovanje, tako da bi se ono najpre dešavalo samo u okviru ovih sedam osoba, koje će se svim svojim ljudskim delom staviti u službu medicinske ideje koja odavde kreće u budućnost i koja će time dati vođstvo za onu ezoterno-medicinsku struju, koja postepeno treba da polazi od Geteanuma.

            Dragi moji prijatelji, ezoterne mere zapravo leže utemeljene u određenim podosnovama. Niko ne treba da se oseća mimoiđenim, jer ovaj krug pretpostavlja svoje proširivanje, te svako, ko pripada medicinskoj sekciji, biva posmatran kao da je na putu ka ovome krugu, ukoliko je on lekar praktičar. Ipak se mora pridržavati vođstva medicinske sekcije, koje je takođe vođstvo ovoga medicinskog kruga, i koje u datome trenutku označava kada će pojedini član sekcije, proširivanjem ovoga kruga, moći da stupi u njega. Ovaj je krug prvenstveno bio formiran u potpunome sporazumevanju između gospođe Dr. Vegman i mene, i on obuhvata ove ličnosti: Dr. Valter, Dr. Bokholt, Dr. Glas, Dr. Zejlmans, Dr. Šikler, Dr. Knauer, Dr. Kolisko.

            Nadajmo se da će se sve razvijati tako da se ovaj krug može sve više i više proširivati. Jer, u vođenju ovoga kruga će ležati ispunjenje namera koje su povezane sa svime što se ovde dešava na medicinskome području, koje pre svega zrače kroz ono što sam, dragi moji prijatelji, hteo da vam saopštim na ovome kursu o pastoral-medicini. On se po sebi uobličio tako da je više bio držan za lekare nego za sveštenike, premda je sveštenstvo prvo dalo spoljni podsticaj za njega. Ipak je ovo uobličenje došlo time da su se baš za lekarstvo, koje radi prema antroposofiji, tek morala stvoriti sredstva i putevi što su ga mogli voditi ka jednome sklopu koji je težak, dok je on bio srazmerno lak u okviru sveštenstva. Unutar sveštenstva se lakše može, kroz određene ličnosti, držati i ono što spada u teže. U okviru lekarstva bi to bilo nemoguće iz razloga što, u mnogo višem smislu nego je to slučaj kod sveštenika, lekar biva postavljen na svoju vlastitu ličnost. Pravi sveštenik drži obred. Obred ga postavlja pred svet. I on je to što jeste, u osnovi uzeto, pomoću toga da kroz njegovu ličnost dejstvuje duh iz obreda. Lekar mora biti u odnosu sa čovekom. On mora biti kadar da iz svoje ličnosti ulazi u sve što je ljudsko. U samome sebi mora osećati jaku snagu da božje dejstvo – jer se ono proživljava u zdravlju čoveka – da ovo božje dejstvo unosi u svet. On se mora sa svojom ličnosti potpuno upuštati u svoju misiju. Sva njegova lekarska služba, sva njegova isceliteljska služba biva modificirana u svakome pojedinačnom slučaju, postaje individualni obred. I, dragi moji prijatelji, u najvišem smislu znati da lekarska služba jeste božja služba, to postaje osnova koja predaje fundament za ono što će vam omogućiti nalaženje puta da sa pravim nazorom nosite u svet ono, čemu se stremi iz ovoga ovde Geteanuma.

            Neka tako vaša srca prihvate ono što sam hteo da kažem u ovome kursu o pastoral-medicini. Neka to bude prijazno primljeno, da bi oni, što su pre svega kao članovi ezoternoga jezgra mogli da se međusobno spoje, sve više i više bili delatni u ovome smislu. Tada će i ono, što sam u vidu klice hteo da položim u ovaj kurs o pastoral-medicini, dejstvovati u svetu kroz vaša srca, kroz vaš um, kroz vaš duh.

            To je ono, što se iz Geteanuma može desiti kao najbolje: naći ljude koji napolje u svetu stoje na najrazličitijim područjima ljudskoga delanja, a čije intencije svagda predstavljaju eho onoga zašta je rečeno da treba da bude izdejstvovano ovde u Geteanumu. Delajte na svome području, pa će uzica zajedničke pripadnosti i geteanskoga duha spojiti vaša srca i duše i videćete kako svuda iskrsavaju plodovi za spas čoveka, ako uvek iznova i nanovo budete nalazili put naovamo ka Geteanumu. Jer sve, što je ovde učinjeno, ipak je tek fragment, tek samo deo, to je pre svega tek početno poglavlje. Što se više možemo nadati kako je ovo podsticaj da bi pojedinci primali sve više i više toga, utoliko on više postiže svoj cilj. Molim vas da, pored onoga što sam vam kazivao, i ovo sa sobom odnesete na put. I time bih, sa pozdravom prisnoga srca za sve vas, zaključio ovaj kurs o pastoral-medicini.