Evo šta biva kad tvoje životinjske energije,
nafs, zagospodare tvojom dušom:
Imaš jedan komad izvrsnog lanenog platna
od kojeg hoćeš da napraviš kaput
i pokloniš ga prijatelju, ali neko drugi ga upotrebi
da napravi pantalone. Platno ne može da bira.
Ono mora da se pokori. Ili se, pak, to može uporediti
sa time da ti neko provali u kuću
i ode u tvoju baštu i zasadi trnovito grmlje.
Taj prostor postaje nakaradno unižen.
Ili, spazio si čergarevog psa
kako leži na ulazu u šator, sa glavom
na pragu i sklopljenim očima.
Deca ga vuku za rep i diraju po licu,
ali on se ne mrda. Voli dečju pažnju
i sve vreme ostaje krotak.
Ali ako stranac tuda prođe, razjareno će
kidisati. I onda, šta ako vlasnik psa
nije u stanju da ga obuzda?
Možda se pojavi siroti derviš: pas pojuri na njega.
Derviš kaže: »U Bogu nalazim utočište
kada pas drskosti napada.«
A vlasnik mora da kaže: »I ja isto!
Bespomoćan sam protiv ovog stvora
čak i u svom vlastitom domu!
Isto kao što ti ne možeš da priđeš,
tako ni ja ne mogu da izađem!«
Eto kako životinjska energija postaje čudovišna
i razara svežinu i lepotu tvog života.
Zamisli da povedeš tog psa u lov!
Ti bi bio lovina.