Poglavlje osmo

Staza mudraca

Parabola o žitu i plevi

Zemljoradnikov sin pratio je oca na njivu da posmatra žetvu. Otac je sekao otežalo žito, skupljao ga i prenosio u dvorište kuće. Tamo je dobro obavio vršidbu, sve dok zrnevlje nije bilo odvojeno od stabljika. Brižljivo ga je sakupio i uneo u kuću, gde ga je uskladištio na sigurnom mestu.
«Oče, a šta sa plevom koju si ostavio u dvorištu? Doneo si je sa njive, ali ne i u kuću!», zapitao je dečak.
«Sine, pleva je ispunila svoju svrhu. Držala je žito dok ga nisam odvojio od stabljike i preneo u naš posed. Kada je žito sakupljeno, pleva nam više nije od koristi. Ostavljamo je samo da bi njome hranili stoku.» Dečko je bio sasvim zadovoljan poukom.
Isto tako, šastre (sveti spisi) donose sadaki znanje o Jastvu. Jednom kada se dostigne đnana, šastre za sidu više nisu od koristi. On brižljivo skladišti đnanu unutar svoga srca i koristi svoje šastričko znanje za dobrobit drugih koji još uvek vode svetovan život.