Parabola o ženi koja je htela da ulepša svoj odraz

Žena se pogledala u ogledalu. Njeno golo telo i glava bili su neprivlačni. Odraz je u njoj izazvao odvratnost. Brzo je donela mnoštvo ukrasa. Počela je da njima ulepšava svoj odraz. Ali, to joj nije polazilo za rukom. Kada je prinosila ukras blizu lika u ogledalu, izgledalo je kao da su (u ogledalu) ukrasi bili sklonjeni od odraza. Na kraju je počela da nosi ukrase na samoj sebi. Na njeno čuđenje, lik u ogledalu takođe je stavio ukrase, i izgledao je predivno.
Odraz predstavlja đivu, a žena Jastvo ili Boga. Neznalica zaključuje da mu nedostaju blagostanje, bogatstvo i sreća. On traži stvari ovoga sveta i neprestano oko sebe gomila bogatstvo i predmete raskoši. Međutim, to ga ne zadovoljava niti mu obogaćuje dušu! Što se više trudi da se ulepša bogatstvom sveta, to se više čini da ono zapravo uzmiče od njega. Tada shvata da je njegovo malo biće samo odraz sveprožimajućeg Atmana, Vrhovnog Jastva. On sve svoje bogatstvo nudi Jastvu davanjem milostinje siromasima, samoporicanjem i posvećenošću. Pomaže onima koji oskudevaju, bolesnima i onima koji pate, i donosi im sreću sa bavom (osećanjem) da služi sveprisutnom Jastvu u svima. Žrtvuje sebe Jastvu meditirajući na Njega. Više ne obraća pažnju na beznačajni odraz, đivu, već se posvećuje ulepšavanju Stvarnosti. Smesta otkriva da je on (điva) središte svakog uspeha i povoljnosti, sve lepote, sve sreće i blaženstva.
O, Čoveče! Napusti egocentričnost, i tragaj za Jastvom. Ti nisi ovo telo, um, intelekt, niti malo 'ja'; ti si besmrtni, sveprisutni Satćidananda (Istina-Svest-Blaženstvo) Atman. Spoznaj to i budi slobodan.