Parabola o zamindaru i njegovom upravitelju

Krupni zamindar (veleposednik) imenovao je upravitelja nad svojom imovinom. Upravitelj je dobio široka ovlašćenja. Ljudi su bili primorani da mu se povinuju i verovali su da je opunomoćen da ih nadzire, postavlja i otpušta. Iako je sa distance motrio na upravitelja i njegove aktivnosti, zamindar je uspeo da stvori utisak da je odsutan. Upravitelj je postepeno postajao sve oholiji i nadmeniji, i počeo je da preuzima ovlašćenja samog zamindara! Jednoga dana jedan sadu (pobožna osoba) je došao da poseti zamindara. Upravitelj je strogo ukorio sadua i rekao mu: «Gde je taj tvoj zamindar? Ovde nema takvoga. Ja sam sve i svja. Šta god da ti treba, traži to od mene.» Sadu, koji je raspolagao čudesnim moćima, odjednom je uzviknuo: «O, zamindare, molim te dođi i prosvetli ovog čoveka!» Zamindar je, kao da je samo čekao na poziv, banuo unutra. Upravitelj je pognuo glavu od stida i pao ničice pred noge zamindara i sadua. Zamindar je smesta uklonio upravitelja sa njegovog položaja i ponovo ga je na njega postavio tek kada je ovaj potpuno shvatio svoju grešku i iskreno se zakleo da više nikada neće osporiti vrhovnu vlast zamindara, već da će, naprotiv, opevati njegovu slavu pred svakim koga upozna.
Zamindar je Vrhovni Gospod. Upravitelj je um. Um potiče od Vrhovnog Gospoda; on sija isključivo Njegovom svetlošću, i zapravo nema nezavisno postojanje. Ali, on istupa kao da su mu ovlašćenja neograničena, pošto ga je Jastvo postavilo za svoga zastupnika da se bavi lilom sveta. Um zamišlja da ima kontrolu nad čulima, i da im može dati ili oduzeti snagu. Postepeno nemoralni i opasni um počinje da poriče postojanje bilo kakve sile iznad sebe. Tada dolazi Bogo-realizovani svetac koji ga podseća na Jastvo. Ali, rđavi um odriče postojanje Jastva. '»Gde je to Jastvo ili Bog? Ja sam sve što postoji.» Međutim, Gurua ili Bogo-realizovanog sveca nije tako lako pobediti. On izvikuje Božije ime u čovekove uši i daje inicijaciju, i čovek u trenutku spoznaje višu Silu.
On prepoznaje i priznaje sveprožimajuću, sveprisutnu prirodu Gospoda, i predaje Mu se. Gospod smesta otpušta um. Kada um iščezne, sadaka ulazi u samadi i postaje potpuno promenjena i pročišćena osoba. Zaklinje se da ga Ga više nikada neće poreći, i da će uvek opevati Njegovu slavu.