Parabola o zadovoljenjima kamile

Jedan trgovac je morao da pređe pustinju. Iznajmio je kamilu da nosi njegov teški prtljag, čitavog ga je stavio na njena leđa, i jednu malu praznu limenku pride. Kamila je posrtala pod tolikim teretom i nije bila voljna da se pokrene. Tada je trgovac skinuo praznu limenku i bacio je na zemlju. Kamila je pomislila da joj je teret znatno umanjen i pokrenula se, gazeći užareni pustinjski pesak bez ikakvog daljeg nezadovoljstva.
Ovaj svet – ova pustinja samsare – je mesto gde maja obavlja svoj posao. Ona odvlači sirotu đivu u pustinju sa užarenim peskom beskrajnih muka i patnji. Điva je opterećena nebrojenim brigama, zebnjama i željama, mukama, bolestima i patnjama. Povremeno, maja ukloni sitnu muku sa leđa đive, i tako je ovoj pruženo malo zadovoljstva. Điva budalasto zamišlja da je sasvim oslobođena od svih patnji sveta i srlja u pustinju samsare. Jadna obmanuta duša! A breme je sve vreme i dalje na njoj. Obmanuta je podvalom maje.