Parabola o visprenom dečaku

Jedan posvećenik je delio Gospodov sveti prašad izvan hrama. Stotine njih okupilo se oko njega, i stvorili su veliku galamu i metež, usled čega je bilo nemoguće razdeliti prašad. Jedan mali dečak video je tu gužvu i utrčao u kuću. Doneo je veliki štap na čiji kraj je okačio malu korpu. Držeći se podalje od gomile, pomoću tog dugog štapa prineo je korpicu sasvim blizu posvećenika. Ovoga je zadivila dečakova bistrina i smesta mu je dao mnogo prašada. A okupljena masa i dalje se borila da se približi posvećeniku kako bi primila prašad!
Gospod uz sebe ima svoju beskrajnu Milost da njome obaspe sav ljudski rod. Ali ljudi jure tamo-amo, i hoće da zauzmu najistaknutiji položaj. Čak i sadake i posvećenici koji se guraju oko hramova i ašrama žude za položajem i zvanjem! U međuvremenu, jednostavan i detinje čist čovek, sa visokim stepenom viveke, prilazi Bogu pomoću dugog štapa meditacije i kotarice bakti. Živeći podalje od zaluđujućih gužvi, ovaj bakta prvi stiže do lotos-stopala Gospoda, zahvaljujući svojoj meditaciji i predanosti. Gospod je veoma zadovoljan njegovom vivekom, njegovom žudnjom da izbegne mase i zauzme prvo mesto među njima; i zadovoljan je njegovom meditacijom i devocijom, te mu brzo podaruje Božansku Milost.