Parabola o svetiljci u mračnoj sobi

Čovek je po mraku ušao u svoju sobu. Hteo je da uzme svetiljku za koju je znao da je tu. Počeo je da je traži. Na mnoge se stvari spotakao, i na mnogo mesta je udario glavom. Gle! Konačno se domogao svetiljke. Mrak trenutno nestaje i on je u stanju da se kreće po sobi slobodno i lako.
Sadaka stupa u mračne pećine svoga unutarnjeg bića, znajući da se u njima nalazi svetiljka Jastva. Za vreme potrage on kao da se spotiče i pada, i udara glavom tamo-amo. Konačno dolazi trenutak – veličanstveni Trenutak nad trenucima – i svetlost je u njegovom posedu. Istog trenutka neznanje se gubi. Dušu mu obasjava svetlost Jastva. Nema više borbe; nema više nevolje. On se slobodno kreće kao đivanmukta.