Parabola o stotinu dece

Živela u nekom mestu dva mala prijatelja, Rama i Krišna. Bili su susedi. Kada je odrastao, Rama se oženio lepom privlačnom devojkom, dok je Krišna ostao neženja. Obojica su nasledili veliki imetak od svojih roditelja. Rama je uvećavao svoj imetak i postao milioner. A Krišna je usvojio sina svog duhovnog prijatelja i vodiča i sasvim srećno živeo u granicama svojih sredstava.
Uprkos sve većeg bogatstva, u Raminom domu nije bilo sreće. Previše dece koju je izrodio bilo je za njega i njegovu suprugu stalni izvor uznemirenja i sekiracije. Nisu uspevali da usredsrede svoju pažnju ni na jedno od dece. Deca su bila vazda nemirna i bučna, i uskoro su iscrpla Ramino bogatstvo. Koliki god bio, njegov dohodak nije mu omogućavao da sastavi kraj sa krajem.
Jednoga dana otišao je do Krišne i upitao ga za tajnu njegove sreće i božanstvenosti njegovog doma. A Krišna mu odgovori: «Ja imam samo jednog sina.»
Rama i Krišna predstavljaju ljudski um. Jedan um hirovito zavoli neku fantaziju, i stvori hiljadu želja kao svoje potomstvo. Želje brzo iscrpu energiju koju um svakodnevno održava pomoću malo koncentracije i meditacije. Um postaje slab usled brojnih želja. Iz istog razloga, ne može da se usredsredi ni na jednu od tih želja i dovede je do ostvarenja.
Krišnino usvojenje Guruovog sina može se uporediti sa umom koji upija određenu misao Gurua i usmerava svoju energiju i snagu na njeno razvijanje i usavršavanje.
Tamo gde je hiljadu želja, ne može biti spokoja uma niti koncentracije mentalne energije, pa ni njenog očuvanja. Ali, tamo gde je samo jedna želja, um može uspešno da se usredsredi na nju.
Što su brojnije želje, manje je mira i sreće. Što je manje želja, veći je spokoj uma. Zato nauči da smanjiš broj svojih želja. Zadrži jednu jedinu, i neka ona bude božanska. Usmeri čitav svoj um na nju. Iskusićeš mir i blaženstvo, i ubrzo ćeš postići svoj cilj.