Parabola o siromahu i njegovom nalazištu blaga

Živeo u selu jedan siromah koji je imao razdiruću želju da se obogati. Bog je preuzeo obličje vračara i rekao mu: «O, čoveče, iskopaj jamu blizu zida iza tvoje kuće. U njoj ćeš naći veliko blago.» Siromašni čovek neopisivo se obradovao kada se to pokazalo tačnim. Stekavši veliko bogatstvo, opustio se i postao nezainteresovan za daljnje sticanje ili barem održavanje bogatstva. Čuvši za njegov nemar, lopov mu se jednog dana uvuče u kuću i odnese nađeno blago. Kada je siromah ustanovio da mu je bogatstvo nestalo, bio je strašno potresen. Urlao je do promuklosti i počeo da trči tamo-amo u potrazi za nestalim blagom. U međuvremenu, isti onaj vračar naišao je na lopova u bekstvu sa blagom i uhvatio ga; blago je propisno vraćeno siromašku, koji se jako obradovao. Od tada nikada nije olabavio svoj oprez i stalno je čuvao svoju riznicu, a trudio se i da je uveća.
Slično tome, valjan čovek nastoji da realizuje Boga. Njegova težnja tako je snažna da mu Bog, u svojoj vrhovnoj milosti i saosećanju, šalje Gurua. Guru mu ukazuje da najviše blaženstvo, Bog, obitava unutar odaja njegovog srca. Valjani čovek se napreže i postiže izvesnu meru uspeha u svojoj sadani. Taj uspeh mu zavrti mozak i navodi ga da smanji svoje napore. Zatekavši ga tako nemarnog, maja ga savladava i odnosi njegov duhovni napredak, i on je opet tamo gde je bio i pre početka sadane. Naglo otkriva ovu istinu i oplakuje svoju sudbinu. Guru mu ponovo dolazi i vraća mu iskustva koja je ranije stekao sadanom. Takođe, upozorava ga na opasnost od nehata u sadani. Od tada, valjani čovek više nikada ne smanjuje svoj oprez. On čuva svoje blago duhovnog iskustva koje mu je dodeljeno i trudi se da ga svakodnevno uvećava. Jednom uvidevši da nehat ima za posledicu veliku nesreću, više neće dozvoliti da mu budnost popusti.