Parabola o saduu i maču

Jedan kralj prolazio je kroz džunglu. Na putu je strašno ožedneo, a hteo je i da se osvež kupanjem i. Ušao je u pustinjački stan starog tapasvina (askete) i upitao ga: «Maharadž, ima li u blizini neka reka ili jezero u kojem bih mogao da se okupam i okrepim?»
«Da, postoji reka, i samo je sto metara istočno od nas. Njena voda je hladna i osvežavajuća. Izvoli, okupaj se u njoj. Uz sve to, ona je i pročišćujuća i sveta.»
«U tom slučaju, Maharadž, mogu li ovde da ostavim svoj prtljag? Kakva je korist od toga da ga nosam naokolo?»
«U redu, možeš da ga ostaviš ovde. Hej, kakva je to svetlucava stvar?», upita sadu gledajući zlatne kanije koje mu je kralj predao.
Kralj isuka blistavi mač kojem se pustinjak divio u svojoj detinjoj bezazlenosti. Kralj je shvatio da ovaj nikada ranije nije video mač, prosto ga upozorio: «Molim te da se ne pačaš u to», i otišao.
Tapasvin je ubrzo pao u iskušenje da otkrije osobine mača. Isukao ga je i položio na zemlju. Mač je istog trenutka presekao meki travnati ležaj na kojem je sedeo. Tapasvin je postajao sve radoznaliji. Uzeo je mač u ruku i udario lubenicu koja je ležala ispred njega; lubenica se raspolutila. Dva jelena igrala su se ispred kolibe; tapasvin je hitnuo na njih mač. Pogodio je jednog od njih i na mestu ga usmrtio. Tog trenutka kralj se vratio sa kupanja. Bio je ogorčen što je tapasvin tako zloupotrebio oružje. Njegova samopouzdana i izrična narav kšatrije (ratnika) podstakla ga je da izgovori nekoliko žestokih reči, i tapasvin je smesta pojurio ka kralju sa mačem u ruci. Ali, razboriti kralj ispalio je strelu na tapasvina i otkinuo mu ruku koja je držala mač. Tapasvin je u trenutku shvatio strašnu grešku koju je učinio.
Jogi je praktikovao duboku meditaciju. Napredovao je u radža jogi, i ona mu je posle određenog upražnjavanja donela neke čudesne sidije. On proba da upotrebi te sidije u neke proste i škodljive svrhe. Otkriva da može da se otarasi jednostavnih oboljenja pomoću svojih joginskih moći. U stanju je da drži u svojoj vlasti divlje zveri da ga ne bi povredile. Takođe je u stanju da vrši uticaj na neke ljude i da ih navede da mu služe. Od jednog do drugog eksperimenta, on nastavlja da koristi psihičke moći. Kada uvidi da su one ogromne, prekida svoju sadanu, odbacuje tapasju i srlja u ponor zablude. Spreman je da odseče i vrat same joge; spreman je da uništi i samu sadanu koja mu je dala psihičke moći. Ali, Božja milost se pravovremeno spušta na njega i odseca zle podsticaje unutar njega koji iskorišćavaju njegove psihičke moći. Jogi uviđa ozbiljnost svoje greške i od tada više nikada ne juri za sidijima. Tako postiže vrhovni mir.