Parabola o otiraču pred vratima

Jedan je čovek žurno ulazio u komšijinu kuću. Na pragu je zatekao raznobojni otirač za noge sa ispisanom rečju 'Dobrodošli' na njemu. Sa nepromišljenom bezbrižnošću stao je na njega gordo iskoračivši. Otirač je kliznuo sa svoga mesta i čovek je pao na leđa, istovremeno šutnuvši otirač uvis. Otirač je pao na naličje. Čovek je prokleo otirač i ono 'Dobrodošli' napisano na njemu, i ustao. Tog trenutka pogled mu je opet pao na otirač; ali sada je na njemu pisalo: 'Opasnost: čuvaj se'. Shvatio je da je to bilo namenjeno onima koji bi neoprezno stali na njega, primamljeni rečju 'Dobrodošli'.
Čovek nedovoljnog znanja pročita u svetim spisima «Maja tatam idam sarvam», «Isavsjam idam sarvam», «Sarvam kalvidam Brama» (čitav ovaj univerzum je prebivalište Gospoda) i smatra da nema potrebe za oprezom, za veragjom i za sadanom, pošto je sve prožeto Bogom! Stoga se oklizne i padne; njegov je pad užasan. Kako je Bog mogao tako da ga ostavi na cedilu? Zar su knjige u kojima stoji «Maja tatam idam sarvam» (Sve ovo Ja prožimam) lažne? Ne, nisu. On ih ponovo pogleda, i tada nađe drugu Božju izreku: «Anitjam asukam lokam imam prapja bađasva mam» (Stigavši u ovaj svet nestalnosti i patnje, obožavaj Me). Sada razume da će se čovek, ako je neoprezan i nema veragju, saplitati na svakom koraku; i da, mada je svet prožet Gospodom, mora pažljivo da se kreće i da bude opremljen budnošću i veragjom.