Parabola o mladiću i anđelu

Bio jedan veoma marljiv učenik, koji je često učio do duboke noći. Bio je jako siromašan, te je morao da ulaže velike napore da sebi pribavi knjige i ulje za ponoćne studije. Jedne noći je, premoren, zaspao za vreme učenja. U snu je imao neobičnu viziju. Nebesko se biće pojavilo pred njim i reklo mu: «O, mladiću, otvori usta da ti stavim u njih pilulu svekolikog znanja o vasioni. To će te osloboditi svih nevolja, i živećeš u trajnom miru.» Ali, mladić reče: «Ne želim da mi svekoliko znanje o vasioni bude ugurano u usta. Budi tako milostiv da me snabdeš uljem za moje studije.» Tako je vizija nestala, a mladić je uz pomoć velikog truda postao jedan od najistaknutijih ljudi svoga doba.
I sadaka mora da poseduje isti taj duh samopregora. Jedino tako će se brzo razvijati i postići maksimum znanja. Majka sinu može da da jelo, ali ne može da ga svari za njega. On mora da ga svari sam. Guru može čoveku da pokaže ispravnu stazu, ali ovaj mora sam njome da korača.
Ne očekuj da ćeš steći znanje bez ulaganja ozbiljnih napora, jer takvo znanje je uistinu tek puki san. Isključivo ti pravilan napor može omogućiti da privučeš naklonost Gurua ili Boga. Onaj koji izbegava teškoće nikada ih se ne može rešiti. Ali, onaj koji se sa njima hrabro suočava biće u stanju da ih prevaziđe, i postići će vrhovni mir i blaženstvo još za života.