Parabola o mački u visećoj ležaljci

Čovek je začuo vrištanje bebe u susednoj prostoriji. Pomislio je da se njegov dečačić uznemirio u snu, pa je otišao u njegovu sobu i tamo opazio da se ležaljka pomera. Počeo je da peva uspavanku i da ljulja ležaljku. To je trajalo desetak minuta, a onda je, na njegovo zaprepašćenje, mačka iskočila iz ležaljke i pobegla. U ležaljci je video kako je mačka vešto probušila bebinu flašicu i popila mleko iz nje (majka je bila iznela bebu).
Do ušiju budalastog čoveka doprle su prijatne, slatke reči nežnosti koje su izgovarali njegova žena i deca. On je veoma zadovoljan i upušta se u služenje njima. To traje dosta dugo pre nego što uvidi da nije njihova ljubav prema njemu bila ono što ih je navodilo da se prema njemu lepo ponašaju, već njihova sebičnost. Unutar ležaljke domaćinstva kojim on upravlja, ne zatiče čedo ljudi koji su mu zaista odani, već mačku sebičnih rođaka koja je sve vreme bila zauzeta ispijanjem mleka njegovog života i puštanjem radosnih uzvika što je našla takvu budalu kao što je on!
Brate, pogledaj u ležaljku. Mačka će iskočiti iz nje. Ne budi naivan. Gledaj svoja posla – vežbaj sadanu kako bi postigao samospoznaju.