Parabola o lakonskom Spartancu

U staroj Grčkoj živelo je pleme zvano Spartanci. Bili su to veoma odvažni ljudi, vrlo jednostavnih navika, koji se nikada nisu hvalisali. Junaštvo Spartanaca bilo je legendarno širom njihove zemlje. Kada bi Spartanac rekao da će nešto da učini, ljudi su znali da bi on pre umro nego što bi propustio da to uradi.
Mesto u kojem su živeli zvalo se Lakonija, pa su ih nazvali Lakoncima. Jedan od naloga njihovog vladara bio je: «Budi kratak, jasan i precizan u onome što govoriš. Ne budi neodređen, i ne troši suvišne reči pokušavajući da kažeš ono što ne znaš. Ako ništa ne znaš, tako i reci. Ako hoćeš nešto da uradiš, ne hvali se time sve dok to ne ostvariš.»
Narod Lakonije bio je isto toliko poslušan svom vladaru, koliko i hrabar na bojnom polju. Uistinu, kada bi mu bilo postavljeno pitanje, odgovor Lakonca bio bi tako sažet i suštinski da se još i dan-danas, kada je iskaz jezgrovit, on naziva ''lakonskim''.
Postoji jedna priča koja ovo ilustruje. U severnoj Grčkoj je kralj Filip, otac Aleksandra Velikog, vladao teritorijom zvanom Makedonija. Filip je želeo da osvoji celu Grčku. Zato je skupio vojsku od više legija i upao u mnoge susedne države. Zatim je poslao poruku vladaru Spartanaca zahtevajući da ovaj prizna njegovu vrhovnu vlast nad Lakonijom. U isti mah, upozoravao je da će ih, ako mu se Spartanci ne budu povinovali, njegova vojska uništiti.
Kralj Filip brzo je primio odgovor. Pismo spartanskog vladara sadržalo je samo jednu reč. Ta reč je glasila ''Ako''. To je značilo da se Spartanci ne boje njegove armije i da bi kralj Filip mogao da sprovede svoju pretnju samo ''ako'' bi njegovoj vojsci bilo dopušteno od junačkih Lakonaca da uđe u Lakoniju.
Svet je prepun hvalisavaca, i ne oskudeva u brbljivcima. Praktični ljudi nikada sebi ne dopuštaju da se hvališu svojim delom.
Oni manje govore a više rade. Nikada ne obećavaju niti se zaklinju, već rade ono što se od njih očekuje. Ne šire lažne glasine i ne izmišljaju činjenice. Ne znaju za spletkarenje. Taština im nikada ne zamračuje razum. Izbegavaju zabunu tako što malo govore i ne slušaju glasine. Otuda su njihove odluke iskrene i nepokolebljive. Antički ljudi iz Lakonije predstavljaju izvrstan primer za ugledanje.