Parabola o kravama i stubu za češanje

U jednom selu krave su svakoga dana odvođene na pašu. Pošto bi par sati pasle, krave bi se okupile oko čobanina da im češe vratove. Bistri čobanin je u tu svrhu otkrio jedan izum. Bio je to stub sa pomalo hrapavom površinom. Krave bi prilazile stubu i za zadovoljstvom i radošću češale vratove o njega.
Slično tome, đivanmukta vodi mnoge đive na bogate pašnjake sadane radi spoznaje Boga. One nisu u stanju da ostanu uronjene u meditaciju po ceo dan. Radžasični temperament se ispoljava i one postaju nemirne. Žude za zadovoljenjem ovog 'nervnog svraba'. Stoga đivanmukta stvara ustanovu, i đive su zauzete poslom u njoj. To im pruža veliko olakšanje. Đivanmukta gleda na to sa ushićenjem i zadovoljstvom. On ostaje blaženi sakši (svedok) te predstave, jer nije privržen toj ustanovi, koju je stvorio samo radi duša aspiranata.