Parabola o dva putnika

Dva su čoveka putovala seoskim drumom. Jedan od njih je jauknuo, uhvatio se za nogu i seo na zemlju. Trpeo je bol od velikog trna koji mu se zabio u stopalo. Nije bio u stanju ni da podigne nogu. Drugi čovek je nastavio da hoda, a onda je počeo da viče na prvog: «Hajde, budalo, počinje da se smrkava. Ako ne potrčiš prema meni, nećemo stići do odredišta pre mraka.» Ovaj mu odgovori: «Ne, druže; ne mogu ni da mrdnem dok mi je ovaj trn u nozi.» «Zašto dižeš toliku galamu? Hajde, ustaj ili ću otići», brecnu se njegov saputnik i udalji se još par stotina metara. No, odmah zatim i on je nagazio na trn i previjajući se od bola seo na zemlju. Pošto je svaki dodir povećavao bol, nisu mogli sami da izvade trnje iz tabana. Podnosili su istu patnju, ali razdvojeni jedan od drugoga zbog neljubaznosti i sprečeni da jedan drugom pomognu! Obojica su ležali tamo dok nije naišao treći putnik i izvadio im trnje iz tabana, a zatim im rekao: «Prijatelji, ožiljcima se rugaju samo oni koji nikada nisu bili ranjeni. Da si uklonio trn iz noge drugoga, on bi te pratio i pomogao bi ti kada si ti imao trn u nozi. I tako biste brzo napredovali ka cilju, ne ignorišući tuđi bol.»
Slično tome, kada na ovom trnovitom i teškom putu zvanom život zatekne saputnika pogođenog patnjom i nemaštinom, čovek tvrdog srca ismeva ga i odlazi svojim putem. Ali, život je takav da i on uskoro biva pogođen istom patnjom i nemaštinom. Van domašaja ikakve pomoći, i on pati. Nailazi mudrac sa vrhovnim znanjem, koji poseduje svest o Jedinstvu, i oslobađa ih njihove muke, i obojici u srce usađuje seme ljubavi. On kaže: «O, čoveče, u drugom čoveku postoji bol samo zato da bi ti dobio priliku da mu pomogneš i olakšaš mu patnju. Tako ćete, pomažući jedan drugome, brzo napredovati i produžiti ka svome odredištu. Možeš se smejati muci drugoga i reći da je to njegova karma, ali uskoro se i ti možeš naći u istoj situaciji. Shvati prirodu sveta. Pomaži svima. Voli svakoga. Spoznaj Jastvo u svima.»