Parabola o dva biznismena

Jednom su dvojica biznismena zbog posla krenuli na dalek put. Obojica su bili bogati. Bili su dobro obavešteni o zaradi koju bi im njihov posao doneo u novom mestu. Prvi od njih, Rama, mislio je: «Uložiću čitavo svoje bogatstvo. Čak i ako posao bude klimav u početku i ako bude početnih gubitaka, ipak će moj temelj biti čvrst i na kraju ću zaraditi.» U skladu sa takvim razmišljanjem, uložio je sve što je imao i odmah počeo ozbiljno da posluje, na dobro utvrđenoj podlozi. Sa uobičajenim gubicima na početku, prebrodio je rane faze izuzetno uspešno i postao ugledan biznismen. Kako je vreme prolazilo, zarađivao je više nego što je mogao i da sanja.
S druge strane, Govinda, drugi čovek, razmišljao je sa izvesnim pesimističnim stavom: «Ako sav svoj novac uložim i izgubim ga, onda niti ću imati profit od novog posla, niti tu sreću da dobro živim sa starim bogatstvom. Zato ću u početku uložiti samo malo. Ako je unosno, ulagaću sve više od starog bogatstva; jer, nova zarada će mi pružati sredstva za život, pa neću zavisiti od starog bogatstva za svoju svakodnevicu.»
I zaista, isprva je uložio malo. To je potrošeno na početne gubitke. Zatim je ponovo uložio malo, ali to je bilo dovoljno tek da nadoknadi početne gubitke i nije mu donelo nikakav profit. Kako su godile proticale, dospeo je do toga da je izgubio sav svoj imetak i nije imao od čega da živi.
Dvojica biznismena su nalik dvojici duhovnih aspiranata.
Njihov odlazak u udaljenu zemlju je kao odlazak aspiranata u osamu radi ubiranja dobre duhovne žetve.
Poput biznismena koji je sve svoje bogatstvo uložio odjednom, i aspirant se odjednom svega odriče i, kao i biznismen, ima klimav početak, ali se potpuno posvećuje duhovnoj stazi. Za njega nema povlačenja niti krajnjeg gubitka. On brzo napreduje i ubrzo postiže blaženstvo duhovnog života, krajnju svrhu ljudskog postojanja.
Srodan Govindi je onaj aspirant koji iz prethodne udobnosti odlazi u osamu, ali čuva netaknutim svoje staro bogatstvo da ga spasi u vreme oskudice. Aspirant sumnjičavo rezonuje: «Ako iscrpim sav svoj imetak a ne uspem u postizanju Cilja, mogu kasnije biti prisiljen da živim poput prosjaka u ovom svetu. Za svaki slučaj ću nešto sačuvati u skladištu. Kada steknem to blaženstvo, rado ću razdeliti ovo bogatstvo. A ako ne steknem blaženstvo, moći ću da ga upotrebim u svetu.»
Ovaj aspirant, poput drugog biznismena, gubi sav svoj imetak kada Vreme položi svoju moćnu ruku na njega. On ne dobija plodove duhovnog života, kao što i Govinda ostaje bez zarade.
O, čoveče! Zapamti Božje reči: «U duhovnom nastojanju nema početnog gubitka, pa čak ni otpora. I najmanje razumevanje ove istine (zakona) spašće te od veoma velike opasnosti.»
Odreci se svega, bez ikakve zadrške; samo tada će se plodovi duhovnog života naći u tvojim rukama.