Parabola o drvoseči i Gospodu Jami

Jednoga dana u mesecu junu, kada je sunce bilo u zenitu, stari drvoseča bavio se sakupljanjem naramka drva. Uzdisao je i vukao svoje umorne noge užarenom stazom. Tako iznuren, u jednom trenutku je zbacio teret i obratio se Bogu smrti: «O, Smrti! Molim te dođi, odnesi me, i oslobodi me ovog tereta.» I gle!, Bog smrti mu je odmah došao, da ga oslobodi od muke svetovne egzistencije.
«Došao sam», reče, «pripremi se da me upoznaš.»
«Ne, ne», brzo mu odgovori drvoseča, «nisam te zvao radi toga. Molim te, budi tako dobar pa mi pomozi da podignem ovaj naramak na glavu. Samo zato sam te pozvao.» Tako je starac produžio svoje putovanje teturajući se sa tovarom na glavi.
Tako i ljudi sveta obično ispoljavaju veliku predanost Gospodu, i mole Mu se da ih oslobodi svih patnji sveta. Ali, njihova je predanost malodušna i neodlučna. Nikada zaista ne misle ono za šta se mole. Radije nastavljaju svoje bedno postojanje ovde nego što im je stalo da ga se u potpunosti oslobode.
Za brz duhovni napredak čovek mora da razvije duboku težnju da se sretne sa Bogom. Zamislite da vam se zapalila kosa; sa kakvom hitrinom bi pojurili da je ugasite? Ista takva mora biti i vaša revnost u kretanju ka Guruu ili ka Bogu, da bi postigli oslobođenje. Gospoda može videti samo onaj ko ne može da živi bez Njega ni jedan sekund.