Parabola o čoveku sa lošom probavom

Jedan čovek je na gozbi pojeo previše gija (prečišćenog maslaca) i razboleo se. Probavne funkcije su mu se blokirale. Otišao je lekaru, i ovaj mu je rekao: «Donesite mi, molim vas, tolu (11.7 grama) gija; pripremiću lek i dati vam ga.»
Bolesnik je bio zapanjen: «Ali, doktore, pa ja patim upravo od posledica preterane konzumacije gija! Zašto želite da mi uvećate muku?»
«Dragi moj, samo ti donesi gi. Pokazaću ti šta da radiš sa njim. Gi je sada za tebe lek.»
I bolesnik je doneo gi. Lekar mu je dodao još nekoliko sastojaka i dao pacijentu odgovarajuću dozu. Čovek je zaista bio izlečen, i vratio mu se apetit.
Slično tome, čovek je karmom vezan za ovaj točak rađanja i smrti. Egoistična radnja učinjena sa žudnjom za njenim plodovima donosi ponovno rađanje sa svim pratećim patnjama. Čovek odlazi svecu da bi se izlečio. A svetac mu propisuje služenje, rad – dakle, ponovo karmu! Može li sam rad raskinuti karmičke okove? Može, ako mu se dodaju sastojci nesebičnosti i lišenosti ega. Ako se takav rad obavi, ne u cilju obezbeđivanja nagrade ovde ili na drugom svetu, nego u cilju izlečenja čoveka od kobne bolesti rađanja i umiranja, taj rad postaje niškama seva (nesebično služenje) koja će ga osloboditi iz ovog kaveza samsare.