Jedan čovek je igrao kriket. Iznenada ga je lopta pogodila u potiljak. Zavrtelo mu se u glavi, i sve mu se zamračilo. Pao je u nesvest i odveden je u bolnicu. Pošto je bio podvrgnut raznim operacijama i injekcijama, najzad se ponovo osvestio. Tražio je nešto za jelo. Vikao je i plakao posmatrajući stvari oko sebe u velikom strahu. Počeo je da zapitkuje ljude oko sebe: «Ko si ti?», «Šta je ovo?» Medicinske sestre shvatile su da je izgubio pamćenje. Zaboravio je svu svoju rodbinu; nije bio u stanju da kaže čiji je sin. Starija sestra koja mu je povratila svest igrala je ulogu njegove majke. Usvojila ga je kao svog sina. Čovek je poverovao da je ona njegova prava majka. Gajio je nova prijateljstva i stekao nove prijatelje. Nije prošlo ni godinu dana pre nego što ga je ponovo neodoljivo privuklo igralište za kriket. Igrao je isto onako dobro kao i ranije, iako nije mogao da prepozna nijednog od starih saigrača. Ljudi su se čudili ovom čudnom preobražaju mladog čoveka.
Isto tako čovek igra igru života na ovoj zemaljskoj ravni. Smrt ga se dočepa, i sve oko njega se zamrači. On gubi svest. Odnose ga glasnici iz drugog sveta, i seku ga i muče zbog raznih grehova koje je počinio dok je bio na zemlji. Njegova svest polako ponovo oživljava na zemaljskoj ravni kada ga majka rodi. On plače na sam pogled na neobične stvari oko sebe. Nagonski pribegava majčinim grudima i sisa mleko. Što je svesniji sveta, to više zapitkuje: «Šta je ovo? Šta je ovo?» Zaboravio je svoga pravog oca i majku – Boga. Žena koja ga je ovde rodila kaže: «Ja sam tvoja majka», i on je prihvata kao majku. Zatim stiče novo društvo rođaka i prijatelja. Ali, vrlo ubrzo počinje da igra istu staru životnu igru, kao što je to i ranije činio, neodoljivo privučen samskarama (utiscima) iz prethodnog života. Mudri ljudi čude se ovoj misteriji seobe duše. Iako se sećanje na njegov prošli život izgubilo, samskare i vasane (skrivene suptilne želje) su ostale! One ga vode dalje.