Parabola o bradonji i kaši

Jednom je nekom čoveku sa dugačkom bradom i brkovima bila ponuđena zdela retke ovsene kaše, koja se lepila za bradu i brkove i kvarila ih. Ali, on je toliko voleo tu kašu da nije bio u stanju da je propusti. Isto tako je voleo i svoju bradu i brkove koje je svakodnevno s pažnjom i ljubavlju negovao. Nastojeći da pije kašu a da ne umaže brkove i bradu, bio je veoma pažljiv u držanju zdele na odstojanju, ali to je rezultiralo time da se sva kaša prosula na zemlju i ništa od nje nije završilo u njegovim ustima.
Bradonja je nalik nedopečenom aspirantu. Njegovo negovanje brade i brkova srodno je aspirantovom posvećivanju vremena održavanju svoga fizičkog vela urednim i lepim.
Kaša je nektar mudrosti koji mu nudi duhovni učitelj. U svome nastojanju da sačuva telo od bola, nevolje, isposništva, itd., nedopečeni aspirant pokušava da izbegne vežbanje sadane. On smatra da i bez praktične sadane može da dođe do trajne sreće u životu.
Međutim, ne može da prenebregne uputstva duhovnog učitelja, jer mu ona obećavaju najviše dobro. Ali, ta uputstva koja dobija od Gurua ne donose mu ništa dobro pošto ih on propušta usled svoje ludosti. Zato da mu ni njegov boravak uz Gurua ne donosi nikakvu korist. Mora mnogo toga da nauči iz ličnog iskustva, i da u skladu sa time promeni svoj stav. Mora da napusti ljubav prema telu i telesnim udobnostima, da gleda da se okoristi time što je u Guruovoj blizini i da usvoji sva njegova uputstva.
Besmrtni život je za Duh a ne za telo. U Duhu možeš uživati tek kada prevaziđeš telo.