Par reci o smrti

Smrt je neizbezna. Svako pre ili kasnije napusta ovaj plan realnosti. Nase drustvo nista tako ne porice kao smrt. Za bilo koju drugi oblast postoji edukacija koja nam pomaze da savladamo promene. Drustvo ne samo da odobrava da se pitanje smrti izbegava, vec se takav pristup i ocekuje. Ako se neko ne ponasa na takav nacin, on je grozan, nije bas normalan itd.

 Mi, kao radnici svetla na planeti, treba da podignemo zavesu straha od tranzicije koja se zove smrt.

Moderna nauka je uradila neka velicanstvena istrazivanja u oblasti smrti i umiranja. Doktori: Elizabeth Kubler-Ross, Raymond Moody, Kenneth Ring i mnogi drugi prikupljali su informacije na osnovu hiljade slucajeva "iskustva bliske smrti".

Svi ljudi koji su doziveli klinicku smrt, imali su veoma slicna svedocenja. Svako ima razlicita iskustva o zivotu, ali imamo i nesto zajednicko. Svi imamo tela, ne mozemo da letimo, svi imamo medjuljudske odnose itd.

U smrti, izgleda, svima je zajednicko sto su preplavljeni osecajem ljubavi, prihvatanja, svetla, mira, radosti. Smrt nema nikakve veze sa religioznom pripadnscu neke osobe.

Ljudi koji su iskusili blisku smrt, nisu je se vise nikada bojali. Cak su joj se radovali. Kada bi svi razumeli poruku ovih ljudi, devedeset procenata covecanstva bi prestalo da se bori protiv. Ono cemu se opiremo, jaca.

Kada mi je majka bila na samrti, dozvolio sam sebi da se podesim na frekvencije šire realnosti. Dozvolio sam joj da ode bez osecaja krivice, sto je uvek korisno uraditi u ovakvim situacijama. Rekao sam joj da joj tata nece nista zameriti i nece se ljutiti na nju sto odlazi. Rekao sam joj ko je tamo sve ceka, njen otac, prijatelji. Iskreno sam se radovao zbog nje. Otisla je bez straha.

 Sledeceg dana, dok smo se pripremali da veceramo, palo mi ja na pamet da prvo uradimo meditaciju. Ovako nesto nikada ne bih predlozio svom ocu u "normalnom" stanju svesti.

Tata je, u najboljem slucaju, bio tvrdoglavi agnostik. Ali, sada je bio potresen, pa je pristao. Kada sam poceo dda brojim od deset do jedan, on je uzviknuo neku od svojh omiljenih kletvi. Kada je meditacija bila gotova, skocio je na noge i povikao: "Obratila mi se, obratila mi se! Rekla je, dragi, tako sam srecna ovde!" Tata se nikada vise nije plasio smrti.

Kada se priblizilo vreme njegove smrti, imao je seriju snova koje nije zeleo da isprica ni mojoj setri, ni bratu, ni meni. Samo bi rekao: "Previse je dobro da bi bilo istinito". Smrt je isceljenje.

Zeleo bih da spomenem i novinski clanak koji sam napisao kada sam predavao na Drzavnom Univerzitetu Ohaja 1986.g. u kome se govori o svesnom umiranju.

Proslog novembra, sa prijateljima iz Dentona u Teksasu i sa nekim ljudima iz Tulse, isao sam na seminar "Greenwood Forest" u Misuriju. To mi je obnovilo energiju, bas kada mi je bilo potrebno da prosirim perspektivu. Seminar je projekat ciji je autor Ken Carey. Seminar se odrzava na 1000 jutara ispunjenih kosmickim mirom, koje je svojim upornim trudom Ken sacuvao da se ne pretvore u gomilu papira.

Ken je napisao nekoliko knjiga, kao sto su "Starseed Transmissions", "Vision", i "Terra Christa". On i Sherry su takodje vodili seminare kao sto je ovaj na koji smo mi otisli. Stekao sam velicanstveno iskustvo jer sam saznao novi korak koji mi je pomogao da sintetizujem energiju novog doba. Sve sam vise sagledavao kosmicku svest, izlazak probudjenih na svetlo dana. To je bilo velicanstveno.

O ovome govorim iz dva razloga. Prvo, Earl i Marge su bili tamo.

Oni se veoma prosvetljeni Zemljani. Earl je imao ugovor u vezi sa kancerom od pre 10 ili 12 godina i otada je iskusio najdivnija iskustva u odnosu na sva ostala, iz svih njegovih prethodnih zivota.

Pokazalo se da na Zemlji, dok ne magistriramo za majstore, napredujemo jedino pomocu bola ili velikih neprijatnosti. Tako skola funkcionise i toga smo bili svesni pre nego sto smo se pojavili na ovom planu. Ali, bez obzira sto je skolski sistem takav, to je jedina skola u univerzumu gde dusa moze brzo da napreduje. Dok se razvoj desava, deluje do zla boga sporo, ali iz kosmicke perspektive to je brzo.

Earla sam upoznao neku godinu ranije, imao sam radionicu u njegovom gradu i trazio sam dobrovoljca za kanalisane informacije u vezi sa nesrecom koju ima.

On se javio i kroz njega je dosla izuzetna informacija koja je pokazala smisao zivota i to ne samo Earlovog. Pokazala je koliko enormno dusa moze da napreduje kada se tome posveti. Kanalisanje je trajalo vise od sat vremena i evo, ukratko, sta smo dobili:

Earl je odlucio da otkrije kako funkcionise um i da vidi da li um ima veze sa samoisceljivanjem. Istrazivao je kontrolu uma sa uciteljima i iz knjiga. Njegov lekar mu je pomagao tako sto mu je davao odredjena sredstva za smirenje uma. Earl je naterao svoju bolest da miruje, a u mirovanju nema napretka. Ako bi se pojavio bol, on bi koristio svoje znanje o kontrolisanju misli i slao hulju opet da miruje.

Earl je dobio informaciju da je svojom odlucnoscu, svojim traganjem, zeljom da razume, uradio posao za najmanje tri zivota u poslednjih deset godina ovog zivota. Receno mu je da ce, bez obzira na to da li jeste ili nije u stanju da se trajno resi kancera u svom zivotu, uvek imati razumevanje da um gospodari realnoscu, i u buducem zivotu nece imati iskustva sa bolescu.

Zato sto je odlucio da uci i napreduje uprkos (ili zbog) svojih dilema, Earl je ostao u svom telu nekoliko godina duze nego sto je bio originalan plan i bukvalno je sebi ustedeo tri ili cetiri zivota na duhovnom putu.

 Earl je umro tri nedelje kasnije. Od raka? Ne, srce je prestalo da mu kuca kada je izrazio zelju da ode. U nedelju se sa svojom porodicom uverio da je to dobro za sve ucesnike i u utorak je otisao.

Sledece nedelje, u petak i u nedelju, Marge, njihov sin, neki prijatelji i ja smo razgovarali sa Earlom. Ovo nas dovodi do drugog dela ove divne price, do svesnog umiranja.

Nemoguce je recima izraziti svu velicanstvenost procesa umiranja za ona bica koja su prosvetljena. Ja to pokusavam. Earl nas je stalno pozurivao da kazemo ljudima da umiru svesno.

Rekao je da moze da se nadje gomila literature u vezi sa procesom tranzicije i da je ispravno da se svako sa tim upozna.

Insistirao je da treba biti svestan i budan tokom tranzicije.

Govorio je da su tacne price koje smo culi i da zaista nije potrebno biti neodlucan ili nesvestan kada se stigne na drugu stranu. Kada u svojoj svesti "zavirimo" na drugu stranu, bicemo budni kada dodje vreme i necemo propustiti ni jedan trenutak dragocenog iskustva.

 Kao sto je Earl rekao: "Dotakao sam tlo u punoj brzini, figurativno receno, naravno".

Za Earlovu pricu je veoma znacajna Marge. Oni su se zajedno, pre mnogo godina, otarasili straha od smrti. Ako zelimo da budemo svesna bica, moramo da znamo da nikakav strah nije dozvoljen. Njih dvoje su cak i razgovarali o tome kako jedna osoba moze da pomogne drugoj da sto lakse menja nivoe.

Kada je dosao utorak, Earl je rekao da bi zeleo da ode u bolnicu, vise da bi umirio Marge. Lezao je u bolnickom krevetu, a Marge mu je pomagala da predje na drugu stranu. Dozvolila je svom umu da zajedno sa njegovim podigne zavesu, i tako je mogla da "vidi" umesto njega i da ga umiri ako se pojavi bilo kakav strah.

 Rekla mu je ko ga od prijatelja ceka, kakve boje vidi, opisala je mir. Drzala ga je za ruku. Kada je sestra stavila stetoskop na njegove grudi i rekla da je gotovo, Marge se okrenula i povikala; "Uspeli smo, uspeli smo!" Bolnicki svestenik, koji je bas u tom trenutku usao, nije mogao da shvati zasto se ova udovica ponasa kao sportska navijacica ciji je tim upravo pobedio u derbiju. I jeste pobedio.

 Toliko o Earlu. Ja i ostatak ljudske rase kazemo: "Hvala ti, Earl, za tvoj doprinos svesti covecanstva". Zahvaljujuci tebi, zivot ce ovde biti malo lepsi.

Perspektiva nase planete je sigurno velicanstvena toliko da oduzima dah, zabavna je, uzbudljiva i uglavnom, odlicna. Kada posmatramo mentalni nivo u kome se nalazi kalup za ono sto ce se realizovati u buducnosti, vidimo cudesa Ere Vodolije, ere ljubavi. Ali, dok taj kalup ne postane stvaran, ima puno da se radi.

 Kako mi se cini, vi koji ste u Tranzicionom timu, kao kustosi u ovoj prelaznoj zoni, imate dva zadatka. Prvo, treba da budete ovde. Time razvijate svoju svesnost kao i energiju vase aure i tako doprinosite razvoju grupne svesti na Zemlji. Radeci taj posao, podizete na visi nivo mir i ljubav na planeti; do te mere da mozete biti sigurni da ovde vise nece biti unistavanja zivota ni zbog fizickog ni zbog mentalnog zagadjenja, kao sto su strah I mrznja ili njihove manifestacije.

Sada kada ste uspesno izvrsili prvi zadatak, dolazi red na drugi. Jos uvek postoje razni oblici borbe koji ce se manifestovati sledecih dvadeset godina.

Vi ste onaj mudri deo planete. Morate biti stabilni, da razumete one koji jos uvek ne shvataju da mogu da se okrenu lakoci i snazi. I, iznad svega, morate da poducavate. Onaj ko je odabrao da bude ovde za vreme tranzicije, na pocetku ovog divnog novog doba, ne bi ni dolazio kada ovde ne bi nasao mnogo mudrih ucitelja. Sada masovno dolaze novi studenti.

 Ceo spektar vaseg razumevanja mora im biti dostupan. Ne morate da menjate svoje ponasanje, samo sve vise i vise budite svesni toga da su ljudi sa kojima stupate u kontakt studenti nove ere, cak iako toga nisu svesni. Slobodno podelite vase znanje sa njima.Vi ste "Osnivaci Nove planete, Zemlje".

Bojati se smrti znaci bojati se Boga. To znaci da se veruje da univerzum nije prijateljski nastrojen, nije na nasoj strani.

Ako treba da budemo radnici svetla u ovoj skoli, moramo sa nasim prijateljima da podelimo ono sto intuitivno znamo o beskonacnom zivotu. Da bi se mir na Zemlji zaista uspostavio, mora da se potpuno razoblici najveci strah koji covecanstvo oduvek ima.