PAMETAN I MUDAR: 
ODVEZIVANJE ČVOROVA UMA

Urn ne maze da miruje. Potrebno mu je da stalno misli, da bri­ ne. Urn funkcionise kao bicikl; ako okrecete pedale, on ide. Kada prestanete da ih okrecete, tada cete pasti. Urn je vozilo sa dva tocka kao i bicikl, a vase razmisljanje predstavlja okretanje pedala.

Cak i kada ste nekada mirniji nego obicno, vi se odmah zabrine­

te: ,Zasto sam miran?" Bilo sta sto ce vas zabrinuti, navesti da raz­ misljate je dobra, jer urn postoji samo ako razmislja. Razmislja o necemu, zbog necega, ali uvek razmislja. Urn je u razmiSljanju. Onog trenutka kada prestanete,  urn ce nestati.

Vi ste se sada identifikovali sa umom. Mislite da ste jedno. Ako

ste vi i urn jedno, normalno je da ako urn prestane da radi ni vas ne­ ma. Ali vi ne znate sta sve postoji iza uma.

U stvarnosti vi niste urn. Vi ste ndto sto je iza uma. Stoga je ap­

solutno neophodno da urn prestane da radi, da biste vi prvi put mo­ gli da uvidite da niste urn, jer ste jos tu. Uma nema; vi ste jos tu - ispunjeni vecom radoscu, lepotom, svetloscu, svescu, mocnijim hi­ cern. Urn se pretvarao, a vi ste upali u zamku.

Ono sto morate razumeti jeste proces identifikacije kako se neko moze identifikovati sa neCim sto u stvari nije.

Na lstoku postoji stara prica o jednoj lavici koja je skakala sa br­ dasceta na brdake i usred jednog skoka rodila mladunce. Mladun­ ce je  palo  na  put kojim  je  u  to  vreme  prolazilo  stado ovaca. Naravno, on se pomesao sa ovcama, ziveo je sa ovcama, ponasao se kao ovca. Uopste nije ni mislio, cak ni u najludim snovima, da je on lav. Kako je imogao? Bio je okruzen ovcama i samo ovcama. Nika­ da nije rikao kao lav - ovca ne rice. Nikada nije bio sam kao lav ovca nikada nije saina. Ona je uvek u grupi- u grupi joj je ugodno, sigurna je. Kada hodaju, ovce su toliko blizu da se maltene saplicu jedna o drugu. Toliko se plase da budu same.

Ali lav je poceo da raste. Bio je to cudan prizor. On se mentalno identifikovao sa ovcama, ali biologija ne prati vasu identifikaciju; priroda nece pratiti vas urn. Postao je lepi, mladi lav, ali posto se sve to odvijalo polako, ovce su se navikle na njega, bas kao sto se i on navikao na ovce.

Ovce su, naravno, mislile da je on malo lud. Nije se ponasao bas kako treba- izgledao je malo sasavo- a i nastavio je da raste. To ta­ ko nije trebalo da bude. Pretvarao se u lava! Ali one su znale da on nije lav; znaju ga od rodenja. One su ga podigle, hranile mlekom. On po prirodi nije vegeterijanac- nije to nijedan lav, ali ovaj je bio, jer su ovce vegeterijanci. S velikom radoscu je brstio travu. Ovce su prihvatile ove sitne razlike, to sto je toliko veliki i sto izgleda kao lav. Jedna veoma mudra ovca je rekla: ,To je grdka prirode. Desa­ va se s vremena na vreme."

I sam lav je to prihvatio kao istinu. Bio je druge boje, telo mu je bilo drugacije -mora da je nakaza! Ali nije moguce da je lav! Sve ovce su ga okruzile, a ovca psihoanaliticar mu je objasnila: ,Ti si sa­ mo nakaza prirode. Ne brini. Mi smo tu da brinemo o tebi."

Ali jednog dana, jedan stariji lav je prolazio ivideo ovog lava koji strci u stadu ovaca. Nije mogao da veruje svojim oCima! Nikada nije video nista slicno, niti je cuo da je ikada lav bio u stadu ovaca, ada ga se ovce ne plase. A ovaj lav je hodao kao ovca, i pasao je travu!

Lav nije mogao da veruje svojim ocima. Zaboravio je da je kre­ nuo da ulovi ovcu za dorucak. Potpuno je  zaboravio na dorucak.

To mu je bilo toliko cudno, da je odluCio da uhvati mladog lava ida vidi o cemu se tu radi. Ali, on je bio star, tako da mu je mladi lav po­ begao. Iako je verovao da je ovca, kada se nasao u zivotnoj opasno­ sti, zaboravio je nato. Trcao je kao lav, i stari lav je imao poteskoce da ga stigne.

Na kraju ga je ipak uhvatio. Mladi lav je plakao i molio: ,Pusti

me, ja sam samo jadna ovCica. Molim te, pusti me."

Stari lav je rekao: ,Idiote! Prekini s tim glupostima i podi sa mnom do jezera." U blizini se nalazilo jedno jezero. Tamo je poveo mladog lava. Ovaj nije zeleo da ide, nevoljno je krenuo, jer sta jed­ na ovca moze da uradi lavu? Lav moze da ga uhije ako ne krene, te ga je stoga pratio. Jezero je bilo mirno, bez ikakvih  talasa, skoro kao  ogledalo.

Stari lav je  rekao  mladom: ,Pogledaj samo. Pogledaj moje lice, i

pogledaj svoje lice. Pogledaj moje telo, i pogledaj svoje telo u odrazu." Sekund kasnije usledila je snazna rika! Eho je odzvanjao medu brdima. Ovca je nestala; on je postao potpuno drugaCije bice  pre­ poznao je sebe. Identifikacija sa ovcom nije hila realna, hila je samo mentalni koncept. Sada je video pravo stanje stvari. Stari lav je re­

kao: ,Nemam vise nista da ti kazem. Shvatio si."

Mladi lav je mogao da oseti energiju koju nije oseeao ranije koja kao da je  hila uspavana. Mogao je  da oseti izuzetnu  moe, a uvek je bio slabasna, plasljiva ovCica. Sav taj strah, i sva slabost su jednostavno  nestali.

Ovo je stara prica o uCitelju i uceniku. Svrha uCitelja je samo da

omoguCi uceniku da vidi ko je on u stvari, i da vidi da ono u sta je do tada  verovao  nije  istina.

Priroda nije stvorila vas urn. Uvek pokusajte da napravite razli­

ku: priroda je stvorila vas mozak. Mozak je mehanizam koji pripa­ da telu, ali urn kreira drustvo u kome zivite - religija, crkva, ideologija koju postuju vasi roditelji, obrazovni sistem u kome uCi­ te, razne stvari.

Zato postoji hriscanski i hunduski urn, muhamedanski i komu­

nisticki urn. Mozak je prirodan, ali je urn stvoreni pojam. Zavisi od toga kom stadu ovaca pripadate. Da li je to stado hinduisticko? On­ da eete se, naravno, ponasati kao hindu.

Meditacija je jedini metod koji vam moze pomo6 da postanete sve­ sni da vi niste isto sto i urn; to vam daje ogromnu nadmoc. Onda moze­ te birati sta vam odgovara, a sta ne, zato sto ste na distanci, posmatrate. Onda niste toliko vezani za urn, a toga se plasite. Potpuno ste zabora­ vili ko ste; postali ste jedno  sa umom. Identifikacija je  potpuna.

Kada kazem: ,Budite tihi, budite mimi. Budite na oprezu ipo­ smatrajte proces svog razmisljanja", mozete se na6 u cudu, uplasiti se; to izgleda kao smrt. Na neki naCin ste u pravu, ali tone znaCi va­ su smrt, vee umiranje vasih uslovljavanja. U kombinaciji, ona se na­ zivaju vasim umom.

Jednom kada postanete sposobni da jasno vidite razliku- da ste vi odvojeni od urn a i da je urn odvojen od mozga- istog trenutka se desi sledece: kada se odvojite od uma, iznenada shvatite da je on u sredini; na jednom kraju je mozak, a na drugom je svest.

Mozak je jednostavno mehanizam. Sa njim mozete da uradite sta god zelite. Urn je problem, jer su ga drugi kreirali za vas. On nije vi, on cak nije ni vas; on je pozajmljen.

Svestenici, politicari moeni !judi, !judi koji imaju interes od toga ne zele da vi znate da ste iznad uma iii izvan njega. Oni se tru­ de da se vi stalno identifikujete sa umom jer oni njime upravljaju, ne vi. Obmanjuju vas na suptilan naCin. Oni koji upravljaju vasim umom su Izvan vas.

Kada se svest identifikuje sa umom, onda je  mozak bespomo­ can. Mozak je samo mehanizam. Sta god urn hoee, mozak radi. Ali ako se odvojite, um gubi svoju moe; inace je on na vlasti.

Pomisao na to da urn gubi moe zvuCi zastrasujuce. Kako osoba moze da

•   funkcionise bez uma?

Prosvetljena osoba moze da koristi urn mnogo efikasnije od naj­ veeeg intelektualca, zato sto je izvan uma j ima sveukupan pregled. Mozda delovi mozga koji ne funkcionisu kod obicnog coveka pocnu da rade kada svest ode izvan svog uobicajenog shvatanja, jer prevazilazi granice racionalnog. Ti delovi funkcionisu samo nakon prevazilazenja.

Ovo je iskustvo svih onih koji su postali prosvetljeni. A kad to kazem, znaci da dolazi iz pouzdanih izvora. Ne bih poverovao u to samo zato sto je Buda rekao. Mozda je lagao, mozda je pogresio; mozda nije lagao, ali nije ni bio u pravu. Mozda mu nije hila namera da laze vee je bio zbunjen; mozda je pogresio.

Ali jato znam iz licnog iskustva, jer to je izuzetna promena koju

ne mozete dane primetite. Kao da vam je polovina tela paralisana; onda jednog dana iznenada osetite da  vise niste paralisani. Obe strane mozga vam potpuno funkcionisu. Da li je moguce to ne pri­ metiti? Da li osoba, koja je hila paralizovana i koja iznenada shvati da to vise nije, moze dane primeti  tako nesto? Nema sanse.

Savrseno dobro znam razliku izmedu trenutka pre prosvetljenja

koje mi se desilo, i trenutka posle. Sa savrsenom sigurnoscu sam znao da se u mom umu ndto probudilo- nesto cega nisam bio sve­ stan- i pocelo da funkcionose. Od tada nemam problema. Od tada postojim bez problema, bez briga, bez napetosti.

Svi ovi kvaliteti dolaze iz onog deJa uma koji ne funkcionise. A

kada kompletan urn funkcionise i vi ste izvan njega, onda ste vi go­ spodar. Urn je najbolji sluga, alii najgori gospodar koga mozete na­ Ci. Obicno je urn gospodar- ito samo njegova polovina. Gaspodar

-ana pola nesposoban! Kada vi zagospodarite, urn postaje potpu­ no zdrav sluga, potpuno se oporavi.

Prosvetljen  covek je  ,izvan svog uma"  ali ima punu  kontrolu

nad njim. Dovoljno je da bude svestan. Ako bilo sta posmatrate de­ taljno, delimicno cete doziveti iskustvo prosvetljene osobe ... Nece to biti potpuno iskustvo, vee samo deo, samo mrvica. Ako detaljno posmatrate svoj bes, on ce isceznuti. Osecate potrebu za seksom: posmatrajte je pazljivo, i ubrzo ce nestati.

Ako je dovoljno samo posmatrati da bi stvari nestale, sta onda

reCi o osobi koja je uvek iznad uma, koja je svesna uma u celini? Ta­ da sve ruzne stvari kojih biste hteli da se oslobodite nestaju. I za­ pamtite, sve one imaju svoju energiju. Bes je energija kada bes iscezne, energija koja nakon toga ostane pretvori se u saosecanje. To je ista energija. Kroz proces posmatranja bes je otisao- tu formu je uzela energija - ali je energija ostala. Sada je energija besa, bez njega, saosecanje. Kada seks nestane, ogromna energija ljubavi

ostane iza njega. Svaka ruzna stvar koja nestane iz vaseg uma, ostavi izuzetno bogatstvo  za sobom.

Prosvetljena osoba nema potrebu da se oslobada necega, niti da ndto primenjuje. Sve sto je pogresno odlazi samo od sebe jer ne moze da se odbrani od stanja svesnosti. A sve sto je dobro razvija se samo od sebe jer mu svest daje podsticaj.

Prosvetljena osoba se uzdigla iznad mehanickog uma do neme­ hanicke svesti. Mozete  unistiti mozak, a to ce biti kraj za urn; svest ne mozete unistiti jer ona nije zavisna ni od mozga ni od mozdanog sistema. Mozete unistiti telo, mozete unistiti  mozak,  ali ako ste us­ peli da svoju svest oslobodite i  jednog i drugog, znate da ste nedo­ dirljivi. Niste  cak  ni  ulubljeni.

Osnovni zakon kaze - misli nemaju svoj zaseban zivot. One su paraziti; :live od toga sto se vi identifikujete sa njima. Kada kazete:

,Besan sam", vi ulazete zivotnu energiju u bes, zato sto se identifiku­ jete sa njim. Ali kada kazete: ,Posmatram rec bes na ekranu svog uma", vi ga vise ne ozivljavate, ne dajete energiju besu. MoCi cete to da vidite zato sto se niste identifikovali; bes je potpuno nemocan. On nema uticaj na vas, ne menja vas, ne potresa vas. Potpuno je prazan i mrtav. Sarno ce pro6 i ostaviti Cisto nebo i prazan ekran uma.

Polako poCinjete da izlazite iz svojih misli. To je ceo proces sve­ docenja i posmatranja. Drugim reCima- Dzordz Gurdijev je to zvao neidentifikacija - vi se vise ne identifikujete sa svojim mislima. Vi prosto stojite po strani- ravnodusni, kao da su to tude misli. Preki­ nuli ste sve veze sa njima. Tek tada mozete da ih posmatrate.

Za posmatranje je potrebna odredena distanca. Ako ste se iden­ tifikovali, distance nema, misli su isuvise blizu. To je kao kada ogle­ dalo stavite previse blizu ociju - ne mozete da vidite svoje lice. Potrebna je odredena distanca; tek tada mozete videti svoje lice u ogledalu.

Ako su vam misli previse blizu, ne mozete da posmatrate. One vas oduseve, uticu na vas; bes vas razljuti, pohlepa uCini da postanete gramzivi, pozuda da pocnete da zudite za neCim, jer nema distance. Toliko su blizu da morate da mislite da ste vii vase misli jedno.

Posmatranje ponistava ovo osecanje jedinstva i dovodi do raz­ dvajanja. Sto vise posmatrate, to je distanca veca. Sto je distanca ve-

 

ea, misli dobijaju manje vase energije. A drugi izvor energije nemaju. Ubrzo zatim poCinju da odumiru, da nestaju. U ovim trenucima ne­ stajanja videeete prve nagovestaje neuma.

Na zapadu su Frojd, Adler, Jung i Vilhelm Rajh razvili psihoanalizu da bi

•   rdili probleme koji poticu iz uma, kao sto su frustracije, konflikti, sizofrenija i

ludilo. u poredenju sa vasim tehnikama

meditacije, molim Vas da objasnite koje su prednosti,  ogranicenja  i nedostaci sistema  psihoanalize  u  rdavanju problema  ukorenjenih  u umu.

Prva stvar koju treba da shvatite jeste da se nijedan problem koji je ukorenjen u umu ne moze rditi bez prevazilazenja uma. Resava­ nje problema mozete odloziti za kasnije, mozete dovesti situaciju u normalu, mozete ga ublaziti, aline i rditi. Psihoanaliza moze ucini­ ti osobu korisnom u drustvu, ali nikada neee moCi da resi problem. A kad god se rdavanje problema odlozi, to stvara drugi problem. On samo promeni svoje mesto, ali ostaje tu. Izbiee na povrsinu pre ili kasnije, i svaki put kada stari problem ispliva na povrsinu, biee sve tde odloziti  njegovo  rdavanje.

Psihoanaliza donosi privremeno olaksanje, zato sto ona ne moze

da pojmi nista sto prevazilazi urn. Problem moze biti rden samo ako mozete da budete izvan njega. Ako ne mozete da budete izvan njega, onda ste vi problem. Ko ee onda da ga resi? Kako covek misli da ga rdi? Vi ste onda problem; on nije ndto sto je odvojeno od vas.

Joga, tantra i ostale tehnike meditacije polaze od drugaCije pre­ mise. One kazu da problemi postoje, da su problemi oko nas, ali da mi nikada nismo problem. Probleme mozemo prevaziCi; mozemo ih posmatrati kao covek koji sa brda gleda dolinu. Ovo suocavanje moze rditi problem. Zaista, samo se suoCite sa problemom i on je napola vee rden, zato sto kada se suoCite sa problemom, kada ga posmatrate nepristrasno i kada niste umdani- mozete da stojite sa strane i da ga gledate. Sarna jasnoea koja dolazi iz ovog suocavanja

vam daje nagovestaj, daje vam tajno resenje. VeCina problema i po­ stoji jer nema te jasnoee koja pomaze u njihovom razumevanju. Ne trebaju vam rdenja, treba vam jasnoea.

Problem koji se razume na pravi nacin je resen, jer potice iz ne­ razumljivog uma. Problem stvorite, jer ne razumete. Dakle, sustina je da problem ne treba rditi; treba stvoriti vise razumevanja. Ako postoji vise razumevanja, vise jasnoee, a problem se moze doziveti nepristrasno - posmatrati kao da ne pripada varna, vee kao da pri­ pada nekom drugom - ako mozete da napravite distancu izmedu problema i sebe, tek tada problem moze biti rden.

Meditacija stvara distancu, daje drugu perspektivu. Vi idete iz­ van problema. Nivo svesti se menja. Tokom psihoanalize vi ostajete na istom nivou svesti. Taj nivo se nikada ne menja; samo se opet uskladite sa istim nivoom. Vasa svest i sposobnost suocavanja sene menja. Kako se kreeete u meditaciji, tako idete sve vise navise. Mo­ zete da gledate nadole ka svojim problemima. Oni su sada u dolini, a vi ste se popeli na brdo. Iz ove perspektive, sa ove visine, svi pro­ blemi izgledaju dugaCije. A sto je veea distanca, vi ste vise sposobni da ih posmatrate kao da nisu vasi.

Zapamtite jednu stvar: ako problem nije vas, uvek mozete da date dobar savet za njegovo rdavanje. Ako je to problem nekog drugog, ako drugi imaju teskoee, vi ste uvek pametni. Mozete da date dobar savet, ali ako je problem vas, jednostavno ne znate sta da radite. Sta se desilo? Problem je isti, ali sada ste i vi umesani. Ka­ da je to bio tud problem, vi ste hili na distanci i mogli ste nepristra­ sno da ga sagledate. Svako je dobar savetnik za drugoga, ali kada se to desi nama samima, sva mudrost nestane jer nema distance.

Neko je umro i cela porodica pati; vi imate dobar savet. Mozete da kazete da je dusa besmrtna; mozete da kazete da nista ne umire, da je zivot vecan. Ali kada umre neko koga vi volite, ko varna znaci ndto, ko vam je blizak, skim ste hili prisni, onda placete i tugujete. Tada ne mozete sebi da date isti savet - da je zivot veean i da niko nikada ne umire. Sad to izgleda apsurdno.

Dakle zapamtite, mozete izgledati  smdno dok  savetujete  dru­ ge. Kada kazete nekome kome je voljena osoba umrla da je zivot ve­ can, pomisliee da ste glupi. Da mu pricate gluposti. On zna sta znaCi

izgubiti voljenu osobu. Nijedna filozofija ne moze tu da pruzi ute­ hu. On zna zasto mu to govorite- zato sto to nije vas problem. Vi mozete sebi da dopustite da budete mudri; on ne moze.

Meditacijom vi prevazilazite  svoje svakodnevno bice. Dobijate ideju kako da sagledate stvari na drugaCiji naCin. Distancirate se. Problemi su tu, ali su sada veoma daleko, kao da se desavaju nekom drugom. Tada mozete dati sebi dobar savet, ali i ne morate. Distan­ ciranje od problema ce vas uCiniti mudrijim.

Sarna tehnika meditacije sastoji se u tome da se distancirate od problema. U trenutku u kom ste, upali ste u probleme ine mozete da razmisljate, ne mozete da razmotrite moguce opcije koje vode ka rdenju, ne mozete da se suoCite sa problemima.

Psihoanaliza  pomaze  samo u  ponovnom  prilagodavanju.  Ona

ne dovodi do transformacije; to je jedna stvar. A druga je- u psiho­ analizi vi postajete zavisni. Potreban vam je strucnjak, ion ce sve uraditi. To ce potrajati tri, cetiri godine, cak i pet ako je problem duboko ukorenjen, a vi cete samo postati zavisni- necete se razvija­ ti. Bas suprotno, postajete sve vise i vise zavisni. Psihoanaliticar ce vam biti potreban svaki dan, dva ili tri puta nedeljno. Kada jednom propustite sastanak osecacete se izgubljeno. Ako prestanete sa psi­ hoanalizom osecacete se izgubljeno. Ona postaje kao narkotik, kao alkohol. Postajete zavisni od nekoga nekoga ko je strucnjak. Mo­ zete da predstavite svoj problem toj osobi i ona ce ga resiti. Ona ce diskutovati o njemu iizvuCi ce na povrsinu vase nesvesno. Ali to ce raditi neko drugi; neko drugi ce resavati problem.

Zapamtite, ako vam neko drugi resi problem, vi necete sazreti. Mozda ce osoba koja vam je reSila problem malo sazreti, ali vi nece­ te. Vi mozete samo da postanete jos vise nezreli; onda ce vam biti potreban saver strucnjaka, profesionalni savet kad god budete imali problem. Mislim da, pri tom, cak ni psihoanaliticari ne sazrevaju kroz rdavanje vaseg problema, jer se ioni obracaju drugim psihoa­ naliticarima. Oni imaju svoje probleme. Oni rese vase probleme, ali ne mogu da rese svoje. Ponavljam, to je pitanje distanciranja.

Svaki psihoanaliticar ide kod nekog drugog sa svojim problemi­ ma. To je kao u medicini. Ako je doktor bolestan, ne moze sam sebi da postavi dijagnozu. Toliko je blizu da se plasi, pa ce se zato obra-

titi nekom drugom. Ako ste hirurg, ne mozete operisati sami sebe­ iii mozete? Tu nema distanciranja. Te8ko da covek moze da operise sam sebe. Ali isto tako je tesko i ako je vasa :lena ozbiljno bolesna i potrebna joj je operacija vi je ne mozete operisati jer ce vam ruka drhtati. Bliskost je toliko velika dace vas biti strah; u tom slucaju ne mozete biti dobar hirurg. Morate da pozovete nekog drugog hirur­ ga da operise vasu zenu.

Sta se desava? Vi ste hirurg, obavili ste mnogo operacija. Ali ne mozete da operisete svoje dete ili zenu jer se ne distancirate dovolj­ no - kao i da ne mozete da se distancirate, a bez toga ne mozete biti nepristrasni. Dakle, psihoanaliticar moze da pomaze drugima, ali kada je on u nevolji mora da trazi saver od drugih, mora da ide na psihoanalizu  kod nekog drugog.

Zaista je cudno sto cak i osoba kao sto je Vilhelm Rajh poludi na kraju. Ne mozemo ni da zamislimo da je Gautama Buda poludeo

- ili vi mozete? Ako Buda moze da poludi, onda nema izlaza iz ove nesrece. Nepojmljivo je da Buda moze da poludi.

Pogledajte zivot Sigmunda Frojda. On je otac i osnivac psihoa­ nalize; veoma detaljno je pricao o problemima. Ali sto se njegovih problema rice, nijedan nije bio resen. Nijedan jedini problem nije bio rden! Strah ga je muCio kao i bilo koga drugog. On je bio toliko uplasen i nervozan. Imao je problema sa besom kao i bilo ko drugi. Imao hi tako jake napade besa da hi padao u nesvest. Ovaj covek je znao toliko mnogo o ljudskom umu, a kada se radilo o njemu sa­ mom, to znanje je izgledalo beskorisno.

Jung hi takode padao u nesvest kada je bio duboko zabrinut; dobijao hi napade. U cemu je problem? Problem je u distanciranju. Oni su razmisljali o problemima, ali im se svest nije razvijala. Oni su problemu prisli kao intelektualci, sa zeljom da ga rese, logicki, i za­ kljuCili su ne8to. Nekada ti zakljucci mogu biti pravi, ali nije stvar u tome. Njihova svest se nije razvijala, nisu je prevazisli ni na koji na­ Cin. Problemi ne mogu biti reseni, osim ako ne prevazidete svest; mogu se samo prekrojiti.

Frojd je pred kraj svog zivota rekao da je covek neizleCiv. Najvi­

se cemu mozemo da se nadamo jeste da moze da zivi kao prilagode­ na jedinka; nada za nesto drugo ne postoji. To je vrhunac! ,Covek

ne moze biti srecan", kaze Frojd. U najbolju ruku moze se uraditi ndto dane bude potpuno nesrecan. To je sve. Kakvo resenje moze proizaCi iz ovakvog stava? I to nakon cetrdeset godina rada sa !judi­ rna! On zakljucuje da se ljudima ne moze pomoCi, da smo mi pace­ nici po prirodi i da cemo u patnji i ostati.

Meditacija, pak, kaze da nije covek taj koji je neizleCiv; nasa ma­ la svest pravi problem. Razvijajte svoju svest, i problemi ce nestati. Oni funkcionisu po principu proporcije: ako je svest mala, proble­ mi su ogromni; ako je svest razvijena i velika onda su problemi ma­ li. Kada je svest potpuna, problemi jednostavno nestaju, kao kapi rose na prvom jutarnjem suncu. Kada je svest potpuna nema pro­ blema, jer tada se oni i ne javljaju. Psihoanaliza u neku ruku moze biti lek, ali problemi ce se i dalje javljati; ona nije preventiva.

Meditacija ide u samu dubinu. Promenice vas, tako da se proble­ mi nece ni javljati. Psihoanaliza se bavi problemima. Meditacija se bavi direktno varna, problemi je se ne ticu. Zato najveCi istocnjacki psiholozi - Buda, Mahavira iii Lao Ce - ne govore o problemima. Zbog ovoga se na Zapadu misli da je psihologija novi pojam. Ali nije!

Frojd je tek u prvoj polovini dvadesetog veka mogao naucno da dokaze da postoji nesvesno. Buda je o tome govorio pre dvadeset­ pet vekova. Ali Buda se nije hvatao u kostac ni sa jednim proble­ mom jer, kako kaze, problemi su beskonacni. Ako se hvatate u kostac sa svakim problemom, necete moCi zaista da se suoCite sa nji­ ma. SuoCite se sa licnoscu, zaboravite probleme. Suocite se sa sa­ mim bicem i pomozite mu da raste. Dok se bice razvija, postaje sve svesnije, problemi nestaju; oni ne moraju da vas brinu.

Osoba je, na primer, podeljena licnost, sizofrenicar. Psihoanaliza bi se bavila ovom podelom  kako data osoba postane prakticna, ka­ ko prilagoditi ovakvog coveka i uCiniti ga mirnim i korisnim Clanom drustva. Psihoanaliza bi se uhvatila u kostac sa problemom, sa sizo­ frenijom. Ako bi ovaj covek dosao kod Bude, on mu ne bi pricao o njegovom stanju sizofrenije. Rekao bi mu: ,Meditiraj, tako da tvoje unutrasnje bice postane jedinstveno. Kada unutrasnje bice postane jedinstveno, razdvojenost na periferiji ce nestati." Razdvojenost se nalazi tu, ali ono nije uzrok, vee je posledica. Negde u dubini bice je udvojeno, a ta udvojenost je uzrokovala pucanje na periferiji. Moze-

te popunjavati tu pukotinu, ali unutrasnja razdvojenost ostaje. Puko­ tina ce se pojaviti na drugom mestu. Onda vi opet popunite rupu; pa se pukotina pojavi na drugom mestu. Dakle, ako se bavite jednim psiholoskim problemom, odmah se javlja drugi problem; vi se, za­ tim, bavite drugim problemom, a javi se tre6. Sto se tice profesiona­ laca, ovo je dobro, jer oni zive od toga. Ali to nije nikakva pomoc. Moracemo da idemo izvan psihoanalize, i osim ako ne otkrijemo metod koji ce pomoCi u razvoju svesti, u razvoju unutrasnjeg bica, prosirivanju svesti, psihoanaliza nece biti od velike pomoCi.

To se vee ddava; psihoanalizi je prosao rok. Najzagrizeniji za­ padni mislioci sada razmisljaju kako da prosire svest, a ne kako da rese probleme - kako da uCine ljude opreznim i svesnim. Sada je doslo vreme; seme je  proklijalo.  Sustina semora upamtiti.

Mene ne zanimaju vasi problemi. Postoje milioni problema, i prosto je beskorisno resavati ih, jer ih vi stvarate i ostajete nedodir­ ljivi. Ja resim jedan problem, a vi stvorite jos deset. Ne mogu vas pobediti, jer vi stojite iza tih problema. Dok resavam probleme, ja samo gubim energiju.

Ja cu ostaviti po strani vase probleme; jednostavno cu se baviti varna. Stvaralac semora promeniti. Jednom kada se stvaralac pro­ meni, periferni problemi nestanu. Sada niko ne saraduje sa njima, niko ne doprinosi njihovom stvaranju, niko ne uziva u njima. Mo­ zda vam je cudno sto koristim rec ,uziva"' ali dobro zapamtite da vi uzivate u svojim problemima; zato ih i stvarate. Uzivate u njima iz vise razloga.

Celo covecanstvo je bolesno. Za to postoje jednostavni  razlozi,

jednostavni uzroci, koje mi uvek previdimo. Kad god je dete bole­ sno, ukazuje muse paznja; kad je zdravo, niko mu ne pruza paznju. Kad god je dete bolesno, roditelji ga vole- iii se bar prave. Ali kada je sve u redu, niko ne brine o njemu. Niko nine razmislja o tome da ga poljubi ili zagrli. Dete je zato nauCilo trik. Jer ljubav je osnovna potreba, a paznja je osnovna hrana. Paznja je detetu verovatno po­ trebnija i od mleka. Bez paznje, nesto u njemu ce umreti.

Verovatno ste culi za istrazivanja sprovedena u laboratoriji, gde se eksperimentisalo sa biljkama. Cak i biljke bde rastu ako im po­ kazete paznju, ako ih samo gledate s ljubavlju. Dve biljke su bile ko-

riscene za eksperiment. Jednoj od njih je pruzana paznja, ljubav­ jedan nasmejani, ne:lan pristup - dok drugoj niko nije pokazivao paznju. Sve ostalo su dobijale u istoj koliCini vodu, dubrivo, sun­ ce; sve isto dobijaju, osim sto jedna dobija vise paznje. Druga ne do­ bija nikakvu paznju; niko je nine pogleda kada prolazi pored nje. Uvideli su da jedna raste brie, ima vece cvetove, dok druga zaostaje u rastu, iima manje cvetove.

Paznja je energija. Kada vas neko pogleda s ljubavlju, daje vam hranu - veoma suptilnu hranu. Svakom detetu je, znaCi, potrebna paznja, a vi mu pruzate paznju samo kada je bolesno, kada ima neki problem. Dakle, ako je detetu potrebna paznja, ono ce napraviti problem,  postace  stvaralac problema.

Ljubav je osnovna potreba. Vase telo raste zbog hrane, vasa du­ sa raste zbog ljubavi. Ali ljubav mozete da dobijete samo kada ste bolesni, kada imate neki problem; u drugim prilikama niko vam ne pruza ljubav. Dete to nauCi, i onda pocne da pravi probleme. Kad god je bolesno ili ima problem, svi mu poklanjaju paznju.

Da li ste primetili sledece: vasa deca se kod kuce igraju u miru i

tisini. A kada dodu neki gosti, oni pocnu da prave probleme. To je zato sto je vasa paznja usmerena na goste, a oni ceznu za paznjom. Oni zele vasu paznju, paznju gostiju, da paznja svih prisutnih bude usmerena na njih.  Zato ce nesto uraditi, napravice neki problem. To je nesvesno, ali se pretvara u sablon. Pa i kad odrastete, nasta­ vljate to da radite.

Psihoanaliticar je profesionalni davalac paznje. On vas pazljivo posmatra jedan sat. Sta god da kazete, kakva god glupost da je u pi­ tanju, on slusa kao da mu tumaCite svete spise. Ubeduje vas ida pri­ cate vise, da kazete bilo sta, bitno iii nebitno, da kazete sve sto zelite. I vi se osecate dobro.

VeCina pacijenata se zaljubi u svoje psihoanaliticare. I veliki problem predstavlja odriavanje veze klijent-terapeut, jer pre iii ka­ snije ona postane ljubavna veza. Zasto? Zasto se pacijent zenskog pola zaljubi u psihoanaliticara muskog pola? IIi suprotno: zasto se pacijent muskog pola zaljubi u psihoanaliticara zenskog pola? Zato sto im je prvi put u zivotu pruzeno toliko paznje. Potreba za ljuba­ vlju je zadovoljena.

 

Nista necete dobiti resavanjem problema, ako se vase bice ne promeni u sustini. Vi imate beskrajan potencijal za stvaranje novih problema. Meditacija predstavlja napor da prvo postanete nezavi­ sni; a zatim da promenite tip i kvalitet svoje svesti. Kada svest ima novi kvalitet, stari problemi ne mogu da postoje, oni jednostavno nestanu. Dok ste hili mali, imali ste jednu vrstu problema. Kada od­ rastete, oni prosto nestanu. Gde odu? Niste ih resili, oni su jedno­ stavno nestali. Ne mozete cak ni da se setite kakve ste probleme imali u detinjstvu. Odrasli ste i ti problemi su nestali.

Onda ste hili malo stariji i imali ste drugaCije probleme; kada ostarite, njih vise nece biti. Nije da cete biti u stanju da ih re8ite- m­ ko nije u stanju da re8i probleme - jednostavno cete ih prerasti. Ka­ da ostarite, smejacete se problemima koje ste imali, koji su hili tako hitni, tako ozbiljni da ste mnogo puta razmisljali da zbog njih poti­ nite samoubistvo. A sada kada ste odrasli, prosto se smejete. Gde su otisli ti problemi? Jeste li ih resili? Ne, samo ste odrasli. Ti proble­ mi su pripadali odredenom periodu odrastanja.

Slicno je i sa razvojem svesti. Itada problemi nestaju. Dode tre­ nutak kada ste svesni da se problemi vise ne radaju. Meditacija nije analiza. Meditacija je rast. Ona se ne bavi problemima; ona se bavi biCem.