VI gJava

 

 

 

 

 

 

PALATA CARA OD ŽADA

(Taoizam kao popularna religija)

Svaka rasprava o taoizmu zavrfava se paradoksom. Mo­ glo bi se reci da je njegov panteon tako velik da niko nikada nije znao imena svih njegovih boianstava; moglo bi se, opct, reci da u njemu uopte ni nema bogova i da on ne priznaje nikoga osim krajnjeg, bezoblicnog Tao-a. Na svojim vmm nivoima taoizam je religija u smislu ostvarenja uzviSenih mistickih teznji, a ne u smislu priznavanja Boga i1ibogova; to je istovremeno i filozofija i nacin zivljenja, nacin samo.:..usavr­ avanja. Cak i Lorens Stern, pisac ,,Tristrama  Sendija"  u kojem se junak rodio tek na kon polovine ovog romana od nekoliko stotina stranica, teko da bi se odvazio da napge knjigu o hriScanstvu u kojoj se Bog, Isus, sveci i andeli ne bi uopte pojavili, dok Cou Sao-hsijenovi  ,,Taoisti i besmrtni­ ci", koji sadrfo samu sutinu opsefoih spisa ,,Tao Tsang", ncmaju nijednc rerenice o boianstvima. To izostavljanje je potpu no u redu. Cinjenica je da su se bofa nstva manje-vgc slucajno sjcdinila sa taoizmom i da jc stvar pojcdinca hoce Ii ih uvafavati ili ne.

Kinezi su ret ko pristalice glcdiSta da pripad nost jed noj religiji sprccava pripadanje drugoj iii nekolicini religija. Tra­ dicija je da su vccina Kincza uporedo bili konfucija nci, taoisti, budisti i sledbcnici stare narodne vcrc koja nikada nijc dobila svoje ime. Svc do ovog stoleca u njihovom jeziku nije, zapra­ vo, ni postojala rec ,,religija", te su konfucija nizam, taoizam ibudizam zva ti zajed nickim imenom ,,Tri ucenja", izrazom koji je cesto obuhva tao i narodnu veru. Stranci u Kini skloni su da sve hra move koji nisu izricito budisticki iii, mnogo rede, konfucija nski, svrstavaju u taoisticke, a Kinezi im retko pro­ tivurece, jer im je tcsko da shvate svrhu takvog razlucivanja i nc vide za tim potrebu. U ra no doba taoisti, koji su bili obrazova ni i obdareni duhovnim opafanjem, nisu pokla njali pa:Znju bogovlma. Lao-cc ih samo uzgredno pominje iocito nc ma ri za njih; moguce je da su svi taoisti toga doba verovali u bogove upravo kao sto mi danas vcrujcmo da u blizini Severnog pola zive polarni medvedi, jedna vrsta bica koja postoji, ali nema osobitog znaeaja za nas. Na drugoj strani, ma nje intclcktual no id uhovno obdarcni taoisti, kao i ostali Kinezi, pridavali su va:Znost bogovima koje su nasledili iz narod ne religije; driali su ih se i nisu ih posebno razgra nica­ vali od pravog taoizma. U kasnijoj fazi doslo je do stapanja taoizma i narodne religije na institucionalnim osnova ma.

Rani sledbenici Pu ta zivcli su kao pustinjaci iii lutalice, ponekad sa nekoliko ucen ika. To mora da je ekonomski postalo tesko, jcr pustinjaci ubrzo osnivaju male zajed nice, od kojih je svaka imala utvrdeno boraviSte na kakvom izdvo­ jenom i lcpom mestu. Koliko god njihov nacin zivota bio umcren, ovim zajcdnicama su bili nuini skromn i prihodi da bi mogle opstati. Tradicionalni naCin da sc same izdrfavaju proda jom lckovitog bilja i vrscnjem lekarske prakse, donosio jc veoma malo u mestima udaljenim od vclikih sela i gradova. Bio je potreba n ncki doda tni izvor prihoda i jcda n se pokazao srazmcrno lako resenje. Scljacima su bile potrcbne nc samo usluge vidara koji ce da otkla njaju bolesti usled fizioloskih smetnji iii zlobnih dcmona, vcc takodc i posred nici preko kojih ce steci na klonost bogova i duhova, ljud i koji bi mogli da im pomogn u pri sahrnna ma, u molitvi za duse umrlih, da zadobiju pomoc nckog bo:lanstva u svctovn im poslovima, da umiruju  ikrotc ncprija tcljskc dcmonc. Za ovc scljakc svctac jc bio svctac pa ma koju vcru on ispovcdao, te je hilo pri rod no da za takvc uslugc pozivaju i bud isticke kal udcre i taoistickc pusrinja kc, jer  sc smatralo da su i jcd ni  i drugi u  milosti bogova. Budisticki kaluderi, mcdutim, tezili su da na rod post­ epenoodvra te od obofavanja domaCih bofanstava, savctujuci ga da se klanja Buda ma i Bodisatva ma. Tako je taoistima pripalo da vrSe ulogu svestenika tradicionalne religije; zaje­ dnice sa prihodima koji su odgovarali njihovim malim potre­ bama nisu uvck bile spremne na to, jer bi im svestenickc du:Znosti iSle na ustrb vremena sto su ga radije posvecivali samousavrsavanju. No kako vecina tih zajcd nica nijc ima la redovnih prihoda, svestenicka sluzba oduzimala im je sveviSe vremena. U mcduvremen u su budisticki hramovi i ma nastiri brojcano rasli i bivali raskosn iji, pa su  i taoisti poceli da podifo vcca svctilista i obrcde vrsc spektakula rnije kako bi se izborili sa budistima za pastvu.

Da stvari bud u zamrsenije, sekta Ncbcskog Ucitclja veoma ra no je postala bliia narod noj veri ncgo pravom taoi­ zmu. Stavise, veliki hroj gradskih hra mova i svetilista narod ne religije preoteo je, tako rcCi, naziv taoista; odecu svojih svc­ stcnika zamenio je taoistickim odora ma, dao im taoisticka imena i neke od njih proglasio za bcsmrtnikc. Nijcsc tu radilo o prevari, jer njcni svcstcnici, mahom ncuki, verovatno n isu bili svesni da ono sto propovedaju nije u sklad u sa stvarnim taoistickim uecnjima; u svojoj prostodusnosti oni su smatrali da su sve rcligiozne doktrinc manjc-vise isle. Svc ovo dovelo je do prilicne pometnje. Samousavrsava nje jc postalo licna stvar adcpla, a svestenicke duinosti javne, te je stoga l'esto na prvi pogled bilo tesko prosud iti da Ii u nekom taoistickom boravistu svestenstvo ima spored nu ulogu, iiije pak posvece­ no poslovima sa bogovima idemonima igde uglavnom ncma sledbcn ika Puta. Poslcdica ovc pometnjc je bila ta da su neki ljudi dosli do zakljucka da je cclokupni zivi taoiza m izopacen i da su j_cn.ini ta.isti vred i postova nj .sledbcici .Tao Cija, poborn1c1 f1lozof1Jc Laoa 1 Cuanga kop su na1vec1m delom nczaintcrcsovani za natprirod ne aspekte taoizma. Ako hi se takva nczgod na podcJa morala praviti, granicnu liniju, po mom misljcnju, lrcbalo bi staviti nc izmcdu filozofa Tao Cija i taoista Huang Laoa u cclini, vcc izmcdu Tao Cija i istinskih tragaca za bcsmrtnoscu na jcd noj, ionih svestenika koji samo koriste naziv ,,taoisti" na drugoj strani. Takvu granicu bilo bi, medutim, veoma teSko natiniti. Jedino posto se upozna neka odredena zajednica iiipojedini pustinjaci moguce je razlutiti radi Iise o pravim taoistima posvecenim samo-usavrsavanju. Natelno bi se moglo reci da su vecina gradskih hramova i mnoga hodotasnitka mesta na pristupatnijim svetim plani­ nama u prvoj polovini ovog veka bili taoistitki samo po imcnu, a da u manjim i udaljenijim pustinjatkim naseljima prcdani sledbenici Puta niposto nisu bili retki. Ovo je previ­ de\o toliko mnogo nautnika da se ja skoro i ne nada m da ce mi verovati iko osim ljudi koji su sami posetili ovakva mesla i tuvaju istinu za sebe.

U svakom slutaju, razni nivoi taoizma toliko su se ukrstali da bi bilo pogrno pisati ovakvu knjigu, a ne posve­ titi jcd no poglavlje popularnom taoizmu. Tim pre StO SU izvesni njegovi vernici, koje je prvobitno privukla svestenitka sluzba a taoistitki ideal tek povrsno poznavali, docnije postali revnosni u negovanju Puta.

Opis taoizma kao popularne religije zapotecu opisom

njcgovog pa nteona.

Bolanstva

Kinezc su nazivali matcrijalistima na temelju toga Sta je njihova predstava nebcskih oblasti  vcrna kopija kineskog carstva koje jc u svetu ispod tih oblasti. Taj sud se mora izmcniti, poSto je t rad icionalno kinesko glediSte da je titav univerzu m sastavljen iz duha, a da je njihovo carstvo samo odraz nebeskog. Za pisce stare skolc ncbo jc predstavljalo manjc-viSe apstraktan moralni princip koji upravlja svetom bica, cimc jc ncbo, u stvari, sinonim za Tao. Za obicnc ljude pak ncbcsa i paklovi bili su stvarni svctovi u kojima vlada zam cna hijcrarhija duhovnih sluzbcnika. Ove ogromne oblasti nadziru nekoliko careva, koji su pod vrhovnom u pra­ vom Ju Huang Sang Tija, Cara od fada. Ova ncbcska vclitan­ stva su toliko uzvBcna i njihovo dostojanstvo nenad maSivo da sc o njima niSta ne moze znati. To jc razlog·sto vcrnici najtcsce tragaju za nizim bofanstvima. Mcdu njima su bofanstvo Polarne zvezde i vladari susednih zvezda bili omiljcni jos od najdavnijih vremcna i vcrovatno obofava ni pre nego Sto se i culo za Cara od fada i ostala bofanstva carskog ranga. Zensko bofanstvo poznato kao Kraljica neba i Sveta Majka (ne treba jc brkati sa Caricom od fada) takode fe omiljcna, ali bofanstva najblifa srcu naroda mahom su istorijske licno­ sti posmrtno obogotvorene, ne naredbom sa neba, vec od kog kineskog zemaljskog cara, tija vladavina se odlikovala vrlina­ ma istinskog Sina iii Ncbeskog potkralja. Od njih najvecu popularnost uziva Kuan Kung (iii Kua n Ti), general koji se odlikovao apsolutnom odanoscu otadzbini, prijateljima i po­ bratimima; nakon Sto je pogubljen od neprijatelja, jedan od careva dinastije Tang posmrtno ga je proizveo u ra ng boga. Po ustolicenju je postao zaStitnik knjizevnosti i trgovine. Visok je devet stopa, obrazi su mu pla meni kao sunce, ima velicanstven u brad u i obrve nalik usnulim svilenim bubama. Bofanstvo kojeg se viSe plaSe nego sto ga vole jeste Jen Lo Va ng koji nepristrasno vodi sudenje grefoicima, te neki biva­ ju osudeni na strasne paklcne svetove ognja i leda. Kazne su u tatnoj srazmeri sa njihovim gresima; ma koliko bile velikc, nijedna ne podleZ.C vecnom trajanju (premda ne postoji ika­ kav zapis o tome da je neka okoncana).

Pored vladara ncbeskih oblasti, careva Istoka, Juga, Za­ pada, Severa i Sredifojih Svetova i nepreglcdne povorke nji­ hovih podredcnih, tu su jos stelarna bo:Za nstva i bofanstva koja sasvim iii delimitno :live u ljudskom svetu - bogovi gromova imu nja; bogovi pla nina, stena, mora, reka, jezera, potoka, drveca icvcca; bogovi zemaljskih gradova (cije kipove po naredbi mcsnog sudije u vrcme sue iznose na jako sunce i tuku, jer su propustili da posalju kiSu); domaca bofanstva kuhinje, ognjiSta, ambara ibu nara; bofanski zatitnici zani­ rnanja kao sto su knji:fovnost, krojatki zanat, kockanjc ipro­ slitucija; i oni nebrojcni d u hovi prirode koji nc ostavljaju netuva nu nijed nu stenu; ribnjak, potok iii drvo na zcmlji. Neka od bofanskih bica poreklom  su iz iznenadujuce niske sredine; tako je sadasnja Ncbeska Kraljica bivSa kci jed nog siromafoog pomorca, domoroca sa kincskc obalc.

 

Zli duhovi jedva da su nesto manje brojni, ali njihova moc slabija je Od moci blagonaklonih bofanstava. Jedni SU duhovi Jjudi koji su umrli neprirodnom smrcu ilisupruznika bez dece koji nemaju potomstva da vrsi obrede u njihovu korist; drugi su zakleti covekovi neprija telji od samog poeet­ ka i zcle da steknu ljudsko oblicje, zbog cega ubijaju ljude da bi nasledili njihova tela. Ipak, ovi najstraSniji duhovi imaju i pozitivna svojstva icoveku su uzvraeali dortu ipnckad mu odano sluzili. Svi sc, inace, mogu savladat1 ljubavlju.

Bilo da su bofanska iiidcmonska, ova bica ncmaju niSta 7 jednicko sa negovanjcm Puta. U davna vremcna u pusti­ njackim naseljima retko se nalazila zasebna odaja sa oltarom i jedini dodir sa duhovnim moCima pustinjaci su i ali kad je trcbalo da, kao lekari, ukrote demona ncke bolcst1. Medu um, kada su budisti poceli da grade velike i raskoSne manastire, taoisti su bil i prinudcni da se nadmccu sa njima zbog prihoda koji su donosili hodocasnici. Tako su poncgde i kod taoista nastale velikc odaje za molitvu. Da bi sc izravnali sa tri ogromna kipa Bude u glavnim svetiliStima budistickih hramo­ va, oni ustanovljuju trojstvo poznato kao Trojica Cistih; ali podatak da clanovi ovog trojstva nisu isti u svim hramovima jasno govori da  im pustinjaci, posvcccni  samousavrSvanj, nisu pridavali prcvclik znacaj. HriScane je nemoguce 1 zamt­ sliti kako se spore da Ii u njihovo trojstvo spada Svcti Duh iii Devica Marija, poSto za obojc nema mcsta. Taoisticko troj­ stvo obicno sacinjavaju:

Ling  Pao, Neheski  dragulj, cudesan  i  pun  samilosti;

otelotvorenjc proSlog vrcmcna i prozctosti jina i janga;

Ju Huang, Car od fada, otclotvoreni prauzrok i sada­ snjost;

Lao Cun, Lao-<:e, ovaploccnjc taoisticke doktrinc i bu-

d uccg vrcmcna.

Njihova tri kipa imaju czotericko znacenje na razn im nivoima shvatanja, od kojih sc svi ne otkrivaju slucajnim posetiocima hrama. Izmcdu ostalog, oni prcdstavljaju i ,,pra­ vo taoisticko trojstvo": cing, ci i Sen (srz, vitalnost i duh).

 

Najradosnija med u  istinskim taoistickim bofanstvima, kao suprotnost onima nasledcnim iz na rodne rcligije, uopStc inisu bofanstva, vec otelotvorcnja popula rnog shva tanja be­ smrtnika. Gdc god bile sabranc kincske rukotvorine videce se likovi Osmorice Bcsmrtnika; dvojica-trojica su izuzetne le­ pote, ostali velicanstvcni, a barem jeda n od njih je smcsan. Slikani na zidnim svicima, Jepezama, svili, vazama, cajnidma i sudovima od porculana i vaja ni kao statuete od gline, por­ culana, drveta, bronze, slonovaee iiifada svuda su rasprostra­ njcni. Medu njima se jcdino Lu Tung-pin stvarno priziva u vezi sa proricanjem i nekim joginskim vef ba ma, ali taoisticko naselje bez slika iiistatueta Osmorice Bcsmrtn ika neza misli­ vo je. Svaki od njih uvek je prikazan sa nekim simbolom.

Cung Li Cuan (drzi lepezu), poznat i kao Han Cung Li, obicno ima razgolicen trbuh. Bio je general u vreme dinastijc Han i poslat je da uguSi ustanak u Tibctu. Tcsko pora:len, pobegao je u planine gde mu je jedan  IutajuCi taoista otkrio tajn u'd ugovecnosti. Zadivljen ucenjem o Putu, rckao je: ,,Rat je ljudsko davolstvo! Ja se slazem sa Lao-<:com da je srecnik koji umakne sa bojiSta ziv i bez rana stvarni pobednik. Ubiti hiljad u ljudi je pobeda koja nije vrcdna pomcna u poredenju sa pohcdom nad svojom :leljom".

Cang Kuo Lao (drzi komad bambusa u obliku raSlji) veoma je star i d ugobrad, glavu pokriva raznim stvarima, od gospodskog seSira do Iista kupusa. Ima bclu mu lu koju mozc da smanji ismota kao mara micu, a zatim jc ozivi poprskavsi je gutljajem hladne vode. Raspravljajuci o toj ncobicnoj zivo­ tinji, neki mudrac je primetio: ,,Cangova  m ula je, zapravo, samo bed na raga jcr su joj potrchne eetiri noge; dok ja, jaSuci u mcditaciji na ciju univcrzuma, mogu da prispem do Polarne zvezde pre nego Sto Cang prevali jcdan jedini Ii." Cang mu je na to odgovorio: ,,Mogu to i ja, ali ne marim da se hvastam takvim tricama."

Lu Tung-pin (drzi mac) je lcp, sa bradom iu najbol ji m godinama. Iako paSe mac, on nije ra tnik. 0 tom oruzju je sam rckao: ,,Osim Sto mi ponckad koristi da postanem nevidljiv, njimc u trcn oka mogu da saseccm strasti i zelje." Dok je joS bio smrtnik, premda veliki ueenjak, pao je u  prvom krugu cinovnickih ispita, jer se zgadio nad cepidlackom oholotu konfucijanskih ispitivaca.

Tsao Ku Ciju (drzi par drvenih cegrtaljki) je bradat i sa izgledom srecnog coveka; cesto je odeven u cinovnicko odelo, sa visokim efoom. Kao zet jed nog od mongolskih careva Kine, posedovao je zlatni disk koji mu je osiguravao bogato gostoprimstvo gde god da se naao. Jed nom ga je neki taoista prosjak prekoreo to se sluzi tim diskom da besplatno jede, pije i prevozi se; on ga je tada, ne trepnuvi okom, bacio u reku. Kada su ga besmrtnici pitali za odred nice Tao-a, on je pokawo na nebo. ,,Ali gde se nebozaista nalazi?" nastavire oni da pitaju nadajuci se da ce ga uhvatiti u zamku. Tsao je tada pokazao na svoje srce i besmrtnici su prsnuli u smeh uzvikn uvi: ,,Ha, ovo je covek koji zna Put!"

Lu Hsijen (drzi bocu od tikve i gvozdeni tap) poznatiji je kao Tijeh-Kuaj Li iii Li sa gvozdenim tapom. Roden kao Iepotan, doziveo jc nesrecu i jedna noga mu jc ostala kraea, te se nije mogao kretati bez  tapa. Ta nesreea je objafojenje

• ato nema lik besmrtnika koji uziva vccitu Dok je jo bio obiean smrtnik, naucio jc da svoj duh aljc na daleka putovanja. Vrativi sc sa jcdnog takvog pu tovanja, otkrio je da su mu telo rastrgle divljc zveri, jer su njegovog odanog slugu kojeg je ostavio da cuva telo u mcduvrcmenu bili po­ zvali da bdije pored samrtnicke postclje svoje majke. Kako je hitno morao da nade zamenu, njegov duh se uselio u telo nekog hromog prosjaka koji jc toga dana bio u mro. Uprkos svom spoljanjem izgledu, on je uvek veseo.

Han Hsijang-ce (drzi flautu) je bcsmrtnik mladalackog izgleda, kojeg katkad prikazuju i kao dete. Bio je ueenjak i u ranoj mladosti je jo zavoleo muziku i poeziju, zbog kojih je i omrznuo pedanteriju konfucijanaca. U pcsmama napisanim pre nego to je postigao stanje besmrtnosti, on peva o rados­ tima zivljenja u pecini obavijenoj prolecnom maglom, ispija­ nju ponoene rose, jutarn jim obedima rumenih oblaka imrv­ ljenju bisera snagom muzike.

 

Lan Tsaj Ho (drzi kotaricu sa cvecem) je mladic rume­ nobelog lica,sa kosom tako oceljanom da ga neupueeni cesto zamenjuju za devojku. Njegov mladalacki izgled je dokaz da je kao smrtnik znao tajnu stalnog obnavljanja mladosti. U to vreme voleo je da luta gradom sa jcdnom nogom u cipeli a drugom bosom, Ieti je bio odeven u zimsku odeeu a zimi u lctnju da bi pokazao svoj prezir prema navikama i obicajima. Bio je pravo dete cveca iii hipi. Sa sobom je vodio Zdrala. Dok je jcdnom pio u krcmi, zacuo jc nezemaljsku muziku, zbacio je sa scbe prnjc, skocio na Zd rala i polctco u nebeske visinc.

Ho Hsijen-ku (drzi lotosov list duge pcteljkc iii magi­ cnu gljivu) jcdina je zena u ovoj grupi. Stekavi bcsmrtnost jo kao dctc tako to jc sisala ,,majku-oblak" (liskun) zarekla se da ostanc dcvica. Kada jc zla maeeha htcla da jc prisili na udaju, ona jc icczla ostavivi za sobom papuee kao znak da jc voljno pola u ncbcskc oblasti. Upitana da Iioscca potrebu za zenskim drutvom, odgovorila jc: ,,Poto su nali Put, moji prijatclji besmrtnici poseduju svc nadarcnosti oba pola."Nc­ ki dommjan jc primctio: ,,Pa ipak, Li sa gvozdcnim tapom teko da bi sc mogao nazvati lcpotanom." ,,Da u svom najdu­ bljcm bicu ima lcpotc i tcbi bi on izgledao Iep", kazala mu jc Ho Hsijen-ku.

Druga grupa besmrtnika  poznata  svim Ijubitcljima  ki­ ncske  umctnosti  sastoji sc od  figura  kojc predstavljaju  tri glavnc zeljc obicnog covcka; to su Fu (imctak), Lu (cin) i Sou (dugovccnost).  Lu  nosi visoki   cir i odecu  prva ka  medu cinovnicima i skiptar od iada koji ukazuje na njcgov minis­ tarski cin. Fu mu stoji s dcsna drzeCi ncku vrstu roga izobilja, ali su mu haljine ma njc raskofac, kako i prilici trgovcu. Sou je s Icva, prcpoznatljiv  po  nckoliko  simbola  dugovccnosti: izuzctnc jc visinc, cclav, ima  tap od brcskvinog drveta i plod brcskvc, a pored njcga su zdral i  areni jclcn podignutc glavc. Milioni  ljudi  zude  za  blagodetima  kojc  pcrsonifikuju  ovc figure. Dvc od  njih  pokazuju  koliko jc  duhovno  udaljcna narod na  rcligija  od  pravog  taoizma,  jer  su  bogat-stvo     i drutvcni  poloiaj  ljudska  proklctstva   koja  slcdbcnici  Puta pokuavaju da  izbcgn u. Jcdino potovani  Sou, Vilcnjak  dugog zivota, predstavlja  taoisticki ideal, tim pre ako se dug zivot uzmc kao sinonim za besmrtnost, sto se ccsto i cini.

Obredi

Tokom vremcna taoisti su razvili sloiene obrede koji donekl.e slice. n.ia u budisticim hramovima. Plamsanje zavetmh svetllJ ki 1 sveea, oblac1 mirisnog dima i raskosno obojene ritualne odef de onih koji obavljaju sluzbu stvaraju snafan utisa}\, pogotovo ako muziku kla rineta, bubnja, cim­ bala i bubnja ,,drvena riba" prate izvrsni glasovi svestenika. u velikim hramovima ovi obredi, ha rem za jcdnog Zapadnjaka, ngiju_ ka spoljnjem sjaju, dok u manjim pustinjackim pre­ b1vaMt1ma, gde su sledbenici katkad ucenjaci sa istinskim um_etnickim darom, oni mogu da bud u velica nstveni i pokrc­ tac1 duhovnog. Muzika i spori ritualni plesovi su sredstva kojima se izrafava ckstaza i cefoja mistika, a prisno poznava­ nje prirodc ucinilo je da adepti savrseno u mnozavaju priro­ dne zvuke. Pesma ptica najbolje sc oponasa frulama, dok jc uzbucna .raja pticjcg jata  koje iznenada  polcee zbog opa­ snost1 om1t1ena tcma za klasicnu la utu; ovaj instrument ima sedam svilenih  struna  na  kojima  sc mogu  stvarati  tananc melodijc. Pojcdinc od tih obrcdnih pcsama i vradzbina imaju ncku sablasu lcpotu, narocito one kojc sluze za prizivanje dcmona; tohko su punc mela nholijc da nc bi bilo cudo da sc u senovitim uglovima svctilista pojave tuina ibleda lica luta­ jucih duhova. IzuzimajuCi praznike, kada su obrcdi vrseni u cast raznih bofanstava, najcesCi su oni u vezi sa bolestima i pri sahranama. Vernici u svako doba mogu da zatrafo da irn se proricc,  upalivsi  tamja n i poklonivsi  se do poda;  neke duhovne koristi tesko da sc mo:le videti od ovoga, jer se svc uglavnom  tice svctovnih  stvari  kao sto su posao,  nedace, bolesti, ncmasti na, kupovina srecaka itdd. Veza sa taoizmom jc ovde, dakle, vcoma daleka.

Prizivanje bogova iduhova

Ovaj znacajni vid  dclovanja  svestcnstva  odnosi se u celini na staru na rodn u rcligiju, koja jc izvorno bila neka vrsta famanizma. Medijumi, koji mogu bi ti oba pola, hotimicno se dovode u stanje transa u kojem se tresu, drhte, jece, javljaju SC tudim glasovima i ncsvcsni SU onoga sto Cine i govore. Smatrajuci da je bog iiiduh koji je prizivan u telu medijuma, molitelji se priginju ka zemlji i postavljaju pitanja na koja im bog iii duh odgovara na usta medijuma. Ponekad se to vrsi i pisanjcm u stanju transa, sto jc istinska zagonetka za onoga ko je U priJici da posmatra kako to cine medijumi za kojc SC zna da su nepismenL Svakako su poncgdc koriSceni trikovi, ali ne srncmo zaboraviti da su medijumi i njihovi pomocnici najcesce iskrcni vernici koji bi krivotvorenje bozijeg glasa smatrali cinom za koji SC placa zivotom. Postoje dokazi mno­ gih ocevidaca o tome da su im mcdijumi otkrivali stvari sa kojima nikako nisu mogli biti u poznati. Pored toga, veorna rnali broj mcd ijuma su uspefai sarlatani i, dodajmo i to, da sc za vecin u medijuma ispostavlja da su to ljudi pre niske nego natprirod no velikc pa mcti.

Medijumi i jogini prikazuju s vrcmcna na vrcmc svoju ncra njivost hodajuCi po ufarenom ugljevlju  bcz inajmanjc opekotine,  iii sc  probadaju  sabljama  kukama,  sckirama  i bodezima. Koliko god bile duboke tc ra ne, isteknc malo iii ne istekne krvi, i oni ih zalcce zapanjujucom brzinom, a da nc ostane oziljak. Kada pomislim da sam na prstu jed ne ruke i donjoj usni nosim oliljak vec pcdesct godina od srazmerno niStavnc rane od stakla, onda ne mogu da scslozim sa Leonom Kambcrom  koji, u jednoj  knjizi  o fcnomcnima  te vrste  u kincskim zajcdnicama u Singapuru, pokusava juci da razot kri­ je njihovu mistcriju, naziva tc rane ,,ogrcbotinama". Ovde cc dobro posluziti primer mojih ra na, ciji se tragovi vidc i nakon pola vcka, dok brazgotine kojc ostavi sablja provuccna kroz oba obraza iSccznu za nckoliko dana. lsto je i sa onima koji hodaju po zeravici i nc opeku se; ja na ruci nosim oziljke od dvanacst  tankih stapica tamjana, zapaljenih  i utisnutih  pri jed noj inicijaciji kojoj sam se podvrgao pre vise od cetrdesct godina. Tu su, takodc, i mcdijumi koji za vremc transa scde na  oStrica ma  nozcva  iii se kotrljaju  na  lcfajima  od  njih. Obicna vcstina ne mozc da objasni zaSto telo ostaje neosteceno, j r pocetnici bi zadobili strafoe posekotine dok bi . ?vladah om _vcltinom. Objafojenje koje daju sami medijumi Jeste da 1h msta ne mofe ozbiljno ozJediti u vreme kada su opsed nu ti od nekog boga iiiduha.

U te.noj ezi sa opsednu toscu od bogova i duhova kojoj . sse med1J um1 sami izlozili jeste i nefeljena opsed nu tost od zhh demona. Ova opsednu tost je za svest savremenog coveka odvec   izar? da bi se smatrala mogutom. Ima, medutim, doga.a)a kOJ! se po svemu pod udaraju sa ovim fenomenom za kOJ 1JC zap?d na medicina puno uspclnija kada nalazi nazive :akva stanJa, nego kada ih leci, dok se u taoistickim manas­ tmma mogu naci pustinjaci sposobni da ih otklone za vrlo katko vrem.e. Bolesni.ka u ovakvom psihickom stanju doneli bt .u ma nast1r, dfah ga tu dan--dva i zatim ga poslali kuti oc1gleno asv1m 1zlecenog. Nisam imao mogucnosti da sa­ zna m Jesu h se ova pokazala trajnim, niti mi je bilo dopusteno da pos atram ostupak koji je korgcen. Sve sto mogu da kafo.Jeste da Jc promena  na bolesniku  ka tkad bila  toliko upad!J tV.da e to ranicilo sa eudom. Kod samih taoistickih v1dara. IllJ: ?11 m najma nje sum nje oko uzroka ove vrste bolest1; kn1ca Je nedvosmisleno padala na nevidljive demo­ ne. Sto.se t1ce.metoda za lecenje bolesti nedemonskog pore­ kla, o.m  pad.aJ   u delokrug pravog taoizma, jer su se u nekim slucJv1ma Jav11.e kao uzgredni proizvod spoljasnje alhemije, o kOJOJ se govon u narednom poglavlju.

Magicne Cini

. os od.epohe Pet careva-mud raca cini su koriscene u me 11ske 1 druge svrhe, posto su u mece kako se izvode i ao1st1 1 svestenici star. narode religije nasledili iz istog 10.ra. Iao o umece m1e u vez1 sa negova njem Pu ta, taois­ tck1 ucn1ac1 r og d_oa sluzili su se njimc pri Jecenju boles­ t1,. ka '.povoljmm c1mma koje donose srccu. Najstarije od sv1h cm s;i dva magicna dijagrama, Ho Tu (Osnova Zu te reke) 1              Su (u prevod :    -.reka  oja piSe). Svaki sesastoji razlcno raspo.red:n!  s1tmh behh i crnih krugova, spoje­ mh u mzove prav1m lm11ama ta ko da crni predstavljaju ja ng, a beli jin. Za Ho Tu se smatra da simbolise stvari koje su prcthodile postanku u niverzuma, kao i stvaralacko delova nje prirode u prvom delu godine. Lo Su simbolise stanje stvari koje je usledilo nakon rodenja sveta, kao i aspekt u mira nja iii jin aspekt koji sadrzi ,,pet aktivnosti" tokom druge polovine godine. Razlicito od ostalih taoistickih cini ove dve ne zahte­ vaju lepotu; njihova zanimljivost je u njihovoj ogromnoj starini (ba rem 3.000 godina) i u neobicnom podatku da je sredifoji raspored u Ho Tu (o§o) gotovo od univerzalnog religioznog znacaja. Osim sto predstavlja samo srce glavnih tibeta nskih mandala, to je u sustini krst, simbol pozna t egi­ pa tskim i hrBtanskim religija ma, a srodan je isa svastikom u hinduizmu i budizmu. Odavdc se mote naslu titi da je sredisnji raspored u Ho Tu od duboke arhetipske vafoosti. Poput osam trigrama iz ,,Knjige Promene", on predstavlja jednu od onih skrivcnih istina svojstvenih delovanju duha i materije (ako razlikovanje toga dvoga ima bilo ka kvu stvarnu vrcd nost, sto taoisti  odrieu).

Sto sc tice cini uopste, smatra se da su drevni mudraci bili u stanju da usade nesto od svoje spiritualnc moci u svest onih koje su poucavali. Ko Hung kaZe: ,,Cini dobijene od Lao Cuna bilesu zapisa ne ,,nebeskim pismom", jer on je bio jedan od onih to je ostvario duhovno svetlo kada su mu se te cini otkrilc. Zaista, Lao Cun jc samo nebesko svetlo!"Jedan drugi mudracsavetuje: ,,Prvi uslov da sedobiju cini jeste da scosvoji Pu t; ako si ga osvojio, uradi ovo: ustani u zoru, izgovori molitve i izvri obrede", zatim predocava sebi sliku lepc mla­ de besmrtnice raskosno odcvenc i opasanc pojasom od fada. U njenoj ruci jc ,,Pravi fad jasnote purpurnog obiaka, caroliju Cara sunca". Posmatrajuci ga, tvoja svest te uvek biti usred­ sredcna na jednu tacku i slobodna od nepot rebnih misli. Tada ce se carolija koju si trazio, ukazati tvom duhu." Cou Saohsi­ jen nam kafo da se ove cini zovu ,,spontana pismcna jasnoce kao fad". Njih mofomo videti u duhu, ispisane na crvenim i ruzicastim oblacima. Obieni ljudi ih nikada ne opafaju; jo­ ginu koji je izvrsio svc ncophodne pripreme, ona su objektiv­ no pred  ocima. Duh jednog  prosvetljenog  adcpta je  izvor efikasne magije. Nimalo nas ne iznenaduje da takav adept, fovek sa dubokim spiritualnim uvidom, pronalazi unutar svoje svesti simbole od velilkog jogickog i psiholoskog znaea­ ja. Steta je sto ovaj odloma k iz Ko Hu ngovih spisa nije svojim komentarima  propratio  K. G. Jung.

Po tome kako je ,,nebesko pismo" u potrebljeno kod Ko Hunga, mozemo naslu titi i poreklo tajnih pismena kojima su se mistici cesto koristili, kao sto je sen su (bofansko pismo) i ju n su (pismo oblaka), a koja  razumeju  jedino  posveeeni. Neka od ovih pisama su prekrasna; sva su zanimljiva i uzbu­ dujuca i podsecaju da su im uzori u prirodi, kao sto su, na primer,  slika  talasa  iii otisci  pticjih  nogu.  Postoje  mnoge legende o poreklu  tih  pisama.  Neka  su, kaze  takva jedna lcgenda, bila urezana u zla to pcrom od belog fada i ,,sakrivena na mracnoj tcrasi sedam blaga" do koje mogu doCi samo oni koji su pronasli Pu t. To je izrcka koja, kao i mnoge druge ovde, za posvecene ima posebno znacenje.

Vera isamousavr.Savanje

Po tome stoje osloboden svake dogmc taoizam je sliean budizmu. Pa ipak, obe ovc religije iziskuju veru; nc u posebna pravila, jer  bi se time javila  dogma, vec u postojanje viseg dobra, viSeg oblika postojanja koji je moguee postici. Ono sto razdvaja ispravno shva tanje od onoga koje je na nivou popu­ Iarnog shvatanja jeste uvid da vcra, iako od sustinskog znaea­ ja,sama po sebi nikada nijc dovoljna. Bcsm rtnost iii, u slucaju bud izma, prosvetljenje,  mora  se osvojiti vclikim  i trajnim naporom; ni bozanstva ni mudraci ncmaju moCi da ih nckome podare;  uspch  iii promasa j  zavisc iskljucivo od  pojcdinca. Ova  zivot na  istina  sasvim  se zancmarujc  na  popularnom nivou  shvata nja.  Slcdbenici  Nebeskog  Ucitelja  Canga,  na primer, vcoma  su drzali do magijskc  iii bofanske  pomoci; dotlc se mcdu istinskim sledbcnicima  Pu ta odstranjivanjcm nepravilnih :lclja i otkrivanjem svog pravog Ja smatraju jcdi­ nim pu tem do uspeha. Jedna prica iz ,,Tao Tsanga" ilustruje popularni pojam o snazi verc. Jeda n seljak imao je du boku teinju  da  stu pi  na  Pu t, ali  nije znao  kako  da  zapocne sa trazenjem. Svc sto je smislio bilo je da po vasceli dan klec red nekim suvim drvetom, moleci ga da mu ono po?ar smrtnost. Vapio je drvetu: ,,Dj mi_ besn:irtnost! DaJ mi besmrtnost!"' To jc trajalo mesec1ma '..godmma. Tako_ su rosle mnoge godine, a da se nista nIJe des1lo.                edut1?1, jegova upornost jc bila tolika da jc suvo df:'? naJ_zad b1lo risiljeno da procveta prckrasnim cvet?vi  a I iluc1 tecnost atku kao med. Po savetu prijatelja, selpk Je popm tu tecnost

i istog casa stekao besmrtnost.           .              .              .      ..  . Nije nikakvo cudo sto se ova pnc .nalaz1 u svcto} k_n11z1

Tao Tsang". Pored svoje poctske draz1, ona posdu}e 1 du­ boku psiholosku i religioznu istinu .. onog c13a JC svest usmerena samo na jedan cilj, ponavlJa n3e_ formula ( ovo slueaju je to bilo smefoo-dirljivo obracan3e drvctu) Jedan JC od delotvornih nacina da se duh usredsrcdi icul zatvorc za sveotrovne uticaje i time dode do mitice spoz JC. Ne_sa o kineski vec ibudisticki, hindu istick1, hncansk1 1 m us 1i:ian­ ski mis;ici imaju slican pristup ovoj disciplini. Put verc Je 1put pronalazenja sebe.                                              .      • .       .             .

Ispricaeu sada tri price kojc pruza3u uv1d        01za m na

nivou gde jc on d uboko prozet narodno:e1g11om. rv govori 0 tome da su nebeski i dnjseto 1.shcn svetu lJ u1. Druga jc splet magijskih imora hsuck1h c11aca 1 restv!Ja onu vrstu taoizma koji je nastao na planm1 ":1aJsk1 T1gr, seditu sckte Nebeskog Ucitclja ciji lan_ov1 mu naroc1to drfali do samousavrsava nja. Treca pnca Je o ta1nom svctu besmrtnika.

Novae jednog duha

Li Hua, bogati  i  uvafoni  trgovac,    sn?vu svog ietka dugovao je tome SlO je kao mladic prevano JCdnu   d?ICU njen posed, koja se onda obesila da ?i umakla _raJDJOJ b?1. Niko zivi nije znao njegovu  tajnu, ah, kako veh 1zr a, ,,ntJ­ dno zlodclo ne mote da promaknc bofa nskom oku  .             da 1e doslo vreme da Li umre, dve seni zamratiSe ula u nJeou sobu. Prepoznavsi  u  tim  ufasnim  bicima  glasn1k  koJe JC verovatno  poslao jedan  od  pomocnih  sudija  mrtv1h, on se izbezumio. ,,Ne smete mejo odvesti!" povikao je hrabreci se. ,,imam zlocin na savesti i stalno sam hteo da se iskupim za nJ.ega n.a pogodan nacin, ali nikako nisam stizao to da ucinim. ice m1 porebno najmanje godin u dana da nakupim zaslugu

1 uspostv1m ranotezu:" ,,Budi uveren da nam je sve to poz.nao •   zao Je glasmk sa glavom jastreba, zloslutno zve­ ckaJ c1 ?VOJlm gvozdeim kljunom. ,,Zena koju si prevario, ulolia JC lbu  o Njegove Preuzvgenosti kojoj su mrski ugJetavanJesl  th 1nemocnih. Ne mora ipak da se plaida ce zbog toga b1t1 nepravedno strogi. Njegova Preuzvgenost uvck sc potra da kazna tacno odgovara zlocinu. Ti Cd verovatn   1t1 kinjn nabijanjem na crvcno usijano drvo-­ mac  noh1 broJ god!na k?lik? si ih oduzeo cestitoj udovici. Da b1. plat10 za. dobn koJ u st ostvarivao svih ovih godina, usuduJem se ree1 da ce i:iojoj malenkosti biti zapovedeno da na tvom.mesu vezba SVOJ gvozdeni kljun stotinak puta svakog dana. lh Cc mozda ovom mom prija tclju biti naredeno da ti vakod neno daje lekcije iz morala. Uostalom, uskoro         to

1 sam znati!"

:·".'vj, i:ieni", razmiljao je uplacni trgovac. ,,Da su ovi

glasm1 .lJ ud1, lako  ih ih potkupio, ali kakva vajda ovim cudov1t1a .od zlatmh poug ?:A ·se1io sam sc! o pogrebi­ a sc spal!UJc.mnogo pap1rn1h 1m1tacija zlatnih ignota kako b1 s prm1?uh _snabeo srcdslvima da u nebeskim rcgionima kup1  rstoJ o 1ma_n1e.  udcci po tome, strani sudija Jen Lo Va 11! nek1.od njcgov1h pomocnih sudija radovali bi se da dobtju dovolJ no vcliku svol u plaeenu u pravom duhovnom nocu. Naavno, tu ce i ove d ufasne rugobe imati svoj deo. Ah, neka 1 ude. Dst h1Ijada zlat nih ignota od papira kotac m e smove naJv1e dva-tri srcbrnjaka." Svoj plan je

:lurno 1zl?z10 glasnicima, na ta mu jc odgovorcno drskim si:nchom 1 otrom narbom da dokonea umiranje, kako bi b10 spreman za.poslednJe pu tovanje.

. ''.' stamte, gospodo! Preklinjem vas, stanite! Dozvo- hte m1 Jedan tenutak da dobro razmislim. Moja svcst je sva z?rkana. N, v1 nemate pravo da se protivite tome da se duhu s1rote udov1ce umnogome poboljfaju uslovi u nebeskim regionima. Odvurete Ii me ne davi mi vremena da uredim te stvari,cuvajtesesudije! Uzimam na sebeda nadoknadim pu ni iznos koji sam od nje dobavio u duhovnoj valuti, zajedno sa kamatom za sve godine koje su protekle od tog nesreenog dogadaja. Mora mi se odobriti koji minut da u redim t u stvar sa mojim sinovima."

Demoni glasnici razgovarali su izmcdu sebe tihim, opo­ rim metalnim glasovima. Znali su da duh sirote udovice nema ta da dobije od ovog duha niskosti i pat nje, ali su radi zabave potvrdili da bi poveea svota duhovnog novca uplacena preko Nebeske banke nesumnjivo poboljala njeno stanje medu nebeskim susetkama i omogucila joj da kupi lepo imanje sa vrtom pu nim nebeskih voeaka. Najzad su se slozili da trgovcu produk zivot za jedan sat, iako su zbog toga mogli da budu kafojeni od Njegove Preuzvienosti. Glasnici su onda nes­ tali.Li Hua je smesta poslao po sinove i, ne otkrivajuCi im svoj sramotni razlog, naredio kolik u ce svotu papirnog novca-d u­ ha spaliti za vreme njegovog pogreba. Poto je to ucinio, on se mirno predao u narucje smrti ipofao za glasnicima. Otgli su putem nanize do oblasti koje izazivaju jezu, gde su jedina muzika jauci osudenih grenika igde je i sam vazduh bio ispunjen zadahom ljudskog mesa u raspadanju.

Samo Sto im se otac rastao od zivota, najstariji sin se obratio braci: ,,Cini seda je na§ cenjeni otac pomerio pameeu kada je izdao ovakvu naredbu. Istina, deset papirnih ignota ne kotaju vie od jednog bakrenjaka, ali da nece susedi smatrati prostackim spaljivanje tolike kolicine papirnog nov­ ca? Cak bi mogli da pretpostave kako je na otac imao nameru da time iskupi one male potekoee koje posle smrti cekaju duh cestitog eoveka kakav je on bio. Za nas to ne bi bilo dobro."

,,Tacno, stariji brate", slozio se drugi. ,,Um naSeg oca se pomu tio na samrti. Necemo ispasti neposluSni, ako ne postu­ pimo prema upu tstvima datim u takvom stanju."

Za vrcme sjajnog pogreba koji je prireden, spaljena je samo uobieajena svota duhovnog novca, ne vie od desetine svote koju je odredio Li Hua. Ko zna kakvu je cenu on morao da pla ti za nesinovsko ponafanje dece? V ovom svetu praSine ni sam rtn ik se ne maze osloniti na poboznost svoje dece.

M!adi brat boianstva Polarne zvezde

V doba dinastije Lijang u jed nom grad u provincije Lu pojavio se na kakav mladic koji se pokazao kao poklonik svetovnih uzivanja; kockao sc, blud nicio i pija ncio iz noCi u noc. Svi su ga smatrali raspikueom, a susedi su brizljivo krili voje kceri, jer on jc bio izuzet no privlaca n mladic cijoj lepoti 1osmchu ni najced nija devojka ne bi mogla da odoli. Jednom, dok se kasno nocu vracao iz krcme, sukobio se sa trojicom lu peZ3. Po nakitu od zada koji jc nosio, lu pczi su zakljucili da on ima dovoljno zla ta kod scbc zbog cega zavrcd uje njihovog truda i rizika da sc poSaljc u svet du hova. Izmislili su neku Jaz, zapodcnuli svadu sa njime i napali ga oruzjcm. Mladic se zstoko bra nio, ali oni ga u b!Sc i pobegoe u noc. Potera je b!l .tck rcda radi, jcr s vlasti smatralc da su  te niSta rije ucm1le zna tnu uslugu sv1m occvima lepih devoja ka u gradu.

V mcd uvremenu pljackaSi su podelili plen i poli svaki svojoj kuci.

Iste noCi, cim je novopeceni vlasnik fino rezba renc kop­ e za   ojas od Zada zaspao, kopea m u se obratila prija tnim

IJ udsk1m glasom: ,,Nadam se da ccS se sloziti sa mnom da si

do mcne necasno doao. Bolje bi ti bilo da to poprav!S pre

?ego Sto t sustigne kazna." ,,Kako da popravim?" prom ucao JC nesrecm lupez. ,,Pokojnika je nemogucc vra titi u zivot i tcSko da SC tu sta maze izmcniti. Sta da cinim?" ,,To ti trcba

da odlciS", odvratila je kopca. ,,Ti si taj koji ce pod neti     . posled1ce tog zlocina. Moj ti jc savet da odbaci sva svetovna dobra, odcl u planin u i slediS Put. Mislim da ti nc pripada vise od tri dana da to u radK"

.. Strada n se ovaj lupez nafao na vafaru sa svoja dva prtja te!Ja, kako bi se dogovorili o nekom novom poduhvatu. Tu su otkrili da je svaki od njih imao manje-vge isti san. Jedan jc opomenu dobio od na rukvice od iada mrtvog mladi­ ca; drgi d d:agulj oji mu jc ukraavao ScSir. Krajnjc uzncm1rcm, om su ot1h u planinu. PoSto su viSc dana lutali izglad neli, dospeli su do nekog pustinjaka koji je ziveo sam u jed noj troSnoj kolibi. ,,Upravo ono sto sam occkivao!" uzvi­ knuo jc brada ti mudrac. ,,Tri sna:lna momka poput vas, moci cc da mi pomogn u oko izgradnje sklonma od kamena koje mi jc potrcbno za smctaj mojih ucenika. Oni ova mo trcba da stignu scdmog dana sedmog meseca." Rekavsi to, on ih je na hranio i uputio na posao.

Bioje to veoma teZak posao, za koji su dobijali tck toliko pirinca i povrca da nc skapaju od gladi. Kamen je valjalo odvaljivati od hridine, donositi ga do gradilista i onda njimc zidati. Jedan dan takvog rada bio je za njih vge nego dovolja n; ali kad god bi zastali, pustinjak bi ulctco medu njih vitlajuCi svojim velikim Stapom i k!Sa udaraca bi pljustala po njihovim glavama i lcdima sve dok nc bi poccli da mole za milost. Nisu se mogli ni nadati od ovog ucitclja, jcr su njcgovc nat prirod nc moci bile tolike da je video i cuo hiljadu lija dalcko.

Radili su od svitanja pa dok se ne smrkne, eeznuci za sunccvim zalaskom. Ni tada, mcdutim,  n ije im sc dalo da otpocin u, jer je pustinjak vreme od vcceri do ponoCi koristio da im razotk riva Put. Ali napokon jc sklonistcod ka mena bilo zavrSeno i pustinjak im jc prija teljski sc osmehn uvSi kazao:

,,Sada se vratite odaklc stc dom idoncsite ovamo inajma nju sitnicu koju ima te od tada, zlatan novae, svilenc haljine i slicno, ka ko bismo bogato mogli da doccka mo mojc uccnike."

Ocajni, lupczi su pohitali kuca ma, svcsni da ec pogreSiti

ako nc poslusaju. Vratili su sc kroz pa r dana sa svim drago­ ccnoslima koje su uzeli sa svojc ncsrccne zrtve, kao i sa plenom od nckih ra nijih zlocina. ,,To jc sasvim dovoljno", rekao jc pustinja k. Zatim se povukao u kolibu istavio na sebe odccu i na kit ubijcnog mladica. Kada sc pojavio pred njima, oni behu zapanjeni. Njegova bujna brada je bila nestala i oni su uglcdali lice kojeg su se odlicno sccali. Bila je to lice obesnog raspikucc koga su ubili.

,,Sada smo izravnali racu ne", osmehn uo se ljubazno pustinja k. ,,Vi ste mi, gospodo, ucinili nafao i to popravili radom i time Sto ste vra tili dragoccnosti. VaS dug je_ isplacen. Moictc iCi svojim kucama."

 

Sva trojica lupeia poklonila su se do zemlje i plaeuci molili ga da im dopusti da tu ostanu kao njegovi ucenici.

,,Dragi prijatelji, sve se deifava kako sam i ocekivao. Danas, kao Sto znate, sedmi je dan sedmog meseca. Vi ste ti ucenici za koje je podignuto ovo divno skloniSte."

Tada im je otkrio da je on slavni besmrtnik poznat kao Mladi brat bofanstva Polarne zvezde. PoSto je svojim svevi­ deCim okom zapazio da su stranputicom poS!a tri mlada eoveka koje je bilo moguce uciti, on je preuzeo brigu o njima i ne samo da je ucinio da se ispaStanjem za zlocine spasu od osvete prirode, vec ih je posvetio i u tajna znanja o Putu. Sva trojica su postigla besmrtnost i sa svojim uciteljem otiSla da zive u palati bofanstva Polarne zvezde.

Ah, kada bi nekim slueajem sve hulje nabasale na ovako prijatcljskog sudiju!

Skriveni svet

Guverner Vu iz Kjangsija, istakn uti clan akademije Han Lin, imao je cetiri sina koji su bili ucenjaci kao i on. Njegov najmladi sin Vu Lijen ncocekivano je pokazao odbojnost prema svetom mudracu KonfuCiju i poceo da cita zivotopise bcsmrtnika. ZaprcpaCen tolikom bczbofnocu, guverncr je najpre pokufavao savelima i prctnjama da urazumi sina, onda ga je udario. Sin se na to poklonio prcd njegovim nogama i izifao iz kuce da se u nju nikada viSe ne vrati. Ncki dan iza toga, odcca u kojoj jc bio otiSao, nadena je na obali jezera Po-Jang. Izgledalo je da je to jedan od slueajeva tako obicnih za konfucijansko druStvo: samoubistvo sina koji nijc mogao da podncse grizu savesti to je ukorcn za nedostojno drfanjc prema roditelju.

Od tada je pro lo viSe godina kada se pronco glas da u pla ninama Vu-I povremeno vidaju mladog besmrtnika koji cudcsno lici na nestalog Vu Lijcna. Krijuci svoju radost, guverner Vu jesvom odanom sluzi Lo Cuu naredio da Sto brze ode tamo i to ispita. Lo Cu je u pratnji vojnika dospeo blizu planina Vu-I, ali su ga seljaci iz tog kraja upozorili: ,,Gospodine, on se kloni ljudi i ncuhvatljiv je, a vojnika se gnua. Ako podete sa naorufanim ljudima, necete mu ni senku videti."

U to doba planine Vu-I bile su prekrivene gustim Suma­ ma. Lo Cu je danima lutao nc mogai da ude u trag mladicu. Jed noga dana, dok je nagn ut nad potokom pio vodu, primetio je kako se izmcdu crnog stenja odakle jc izvirao potok difo izmaglica duginih boja. Ispunjen zebnjom, poeeo je da se I              pcnjc po stenju da bi to istrazio i iznenada nagao na sina svog gospodara. Ali, da Iije to zaista bio on? Iako je slicnost bila u padljiva, ovaj mladiC je imao izraz pun samopouzda nja a oci su mu sjale nadzemaljskom mud roSCu daje njegov pogled bilo nemogucc izdrfati. Osim toga, cudesno dejstvo stvarali su zraci  koji su se   irili iz njegovc  pojave  praveCi  mu oreol

j            duginih boja to se vide nad vodopadom kada se suneeve zrakc prelamaju kroz sucufoe vodcnc kapi. U isti mah bilo jc

to Iepo videti i izazivalo je jczu, tc je Lo Cu odvratio pogled od njcga idofao u  iskucnje da pobcgne.

Kao da je znao da hoce da bczi, besmrtnik ga je pozvao

da mu pride i radosno se osmchnuo. ,,Cika Lo, drago mi je  to si doao", kazao je. ,,Nisam te ocekivao tako brzo. PoSto su mi roditelji i braea zdravi, a bolest najmlade sestre nije ozbilj­ na, moj otac nije morao da tc Salje na ovaj zamorni put." Bilo je to novo cudo: u mesto da zabrin uto pita o porodici, mladic je govorio kao da je on taj koji je stigao iz Nan-Canga. Tck tada, izgleda, postao je svestan svog oreola i, poru mcnii. ucinio je da on nesta ne. Zajedno su poli izmedu drveea do njcgovog boraviSta. Bila je to jed na peCina glatkog kamenog poda u kojoj sc nalazilo nekoliko pokrivaea, pribor za eaj, par knjiga i nclto stvari za domacinstvo, od ccga su jedino knjige odavale utisak skorafoje upotrcbe. Kroz iroki, sunccm oba­ sjani ulaz, ulctali su i izlctali veliki lcptirovi i ptice svetlog pcrja koje su iz pootovanja pazilc da nc uprljaju pod izmetom. Na podu nije bilo nijednc mrljc. Sedeci ncpomicno kako bi ohrabrio ova stvorenja da slecu na njcga, besmrtnik jc ispri­ eao poseliocu svoju istoriju.

Kada jc  napustio  kucu, on je za sobom ostavio lafne

dokaze samoubistva, svestan  da ce ga  otac radije smatrati

mrtvim ncgo da zna za njcga kao taoistickog prosjaka. Slava bcsmrtnika Kristalnog Izvora doprla jc do njega i on jc pozu­ rio u ove planine, gdc jc postao jcdan od ucenika ovog velikog foveka. ,,Proslc godine na dan letnje ravnod nevice, moj uti­ telj se uspeo na oblake, ostavljajuci nas ucenike da se razide­ mo na razne strane. Pre nego sto se uzneo, on mi je poklonio takvo dragoceno znanje da sam za nekoliko meseci post igao ono sto je njega stalo truda tokom celog Zivota. Oprosti mi ako ti SC Cini da SC hvaJim, aJi potrebno jC da SVC znas."

Na svc molbe Lo Cua da se vrati u Nan-Cang, mladic je odgovarao sa osmchom. Stavise, ubedio je ocevog sekretara da ostane sa njimc izvcsno vreme ka ko bi video pravi izgled ove planine. Dok Lo ranije tu nije video niSta osim divljinc i kolibe kakvog sumskog foveka i jcdno iii dva pustinjacka skloniSta, njemu su sada pocela da se otkrivaju cuda. Umno­ gim skrivenim pecinama zivela SU SVCtleca biea U Cije Stvarno postoja njc on nije nikada sasvim vcrovao. Ujcd noj su otkrili pa r vclica nstvenih feniksa sa tako sjajnim perjem da su njiho­ va duga pera na repovima izgledala kao jezici viScbojnevat re. Udrugoj su naiSli na tek izleglezmajcve, ned uk od dvcstope, cija je kofa bila neprijatno rumcna a skerletne krljusti u zacetku. No cesce su ove skrivenc pecine nascljavali ci-li n, kineski jed norozi, iii sih-ce, stvorenja slicna lavovima, duge sjajne dlakc u vise boja: ncbcskoplavom, zelcnom kao iad, grimiznom, ruzicastom iii fotom. ,.Kako to da ja nisa m uspco da vidim n ijedno od ovih stvorenja dok sam lu tao ovuda?" zanimalo je Loa. ,,One se kriju od ociju smrtnika. Da to cine, moglo bi se dogoditi da nades malog zmaja veza nog na Iancu u vrtu kog bogatasa iii u kuhinjskom loncu nekog sladokus­ ca", objasnio je mladic.

Posetili su i nekoliko besmrtnika, odevcnih u blistave haljine od kojih su neki pokazali bezazlenu tastin u u pogledu sjaja svojih svilenih brada. Obicno su bili spremni da igraju vej Ci iii slonovski sah, ili rado dokafo svoju virtuoznost na fruli iiisengu (usni instrumcnat naCinjen od ba mbusove trskc razlicitih duzina koje su evrsto veza ne jedna za drugu ). Nisu pa k svi provodili dane u dokolici; neki su se mogli videti pored parnog kotla u kojem je kljucala ncka sjajna materija i oslo­ badala tajanstvenu mirisn u zlatnu paru. S vremena na vreme, stavljali su u kotao male kolicine praha u boji inestrpljivo cekali ishod koji, izgledalo je, nikada nece uslediti, te. su zadirkivali jcdan drugog zbog ncsposobnosti.

Lo nijcd nog od njih nije video da jede i upitao je o tome mlad ica. ,,Oni se takode hra ne", odgovorio je ovaj. ,,Kapljica mcda iii onoliko rose koliko padne na Iaticu jed nog eveta njih mote da od rzi mescc iiivise dana. Tu je i jedan koji jos uvek Z.Udi za pirincem i sablafojava prijatelje time sto za jeda n obrok pojede i cetiri-pet zrna. Takav ncsrccni apctit prcti da pomraci sjaj njegovog oreola, ali on ne mari za to. Kaze da jc tastina zbog blistavila oreola obelezje skorojcviea medu be­ smrtnicima. Kao stariji savremcnik Gospodara Lao, on sma­ tra da je dovoljno dugo bio besmrt nik i da bi poncsto moglo i da mu se oprosti." Vu lijen jc onda zapitao: ,,Cika Lo, da Ii bi ti godila jed na gozba sa dcmonima? Oni imaju od lica n apet il i pice sa tobom dokle god se budcs drfao na noga ma."

,,Sa dcmonima?" zgra nuo se Lo. ,,Ne trcba da se plasiS! Premda su podmu kli viSe nego sto se mote izamisliti, oni znaju da budu dobri kada su u pitanju moji prijatelji."

Lo Cu je pomislio na to ka kav ce utisak na praviti u Nan-Cangu kada bude pricao pojcdinosti o vcccri dcmona, pa jc sa velikim nestrpljenjem gcckivao tu vcccru. Slcdeccg dana zora ih je zatekla na jcd nom planinskom vrhu, gdc sc bcsmrtnik pozabavio ncko vreme skupljanjem kosmickog cija u mali kofoi torbak sto ga je radi toga i poneo. Kada su sc vra til i u pccinu, on je nad torbakom izgovorio nckc vradzbinc inacinio nekoliko magijskih pokreta; zatim ga je razd resio i, pokrecuCi ga gore-dole, istresao njcgov ,,iz--d uha-nastali" sadrfaj na zemlju. Odandc je pocclo da se pomalja najma nje tuce iskomadanih govedih trupina, ogroman broj pilica i divljih kokosiju nadcvenih svakovrsnim poslasticama i zaci­ nima i, na ravno, omiljcno jclo demona -ogrom ni beli pacovi kuvani u mcdu.

Cim je sunce zaslo gosti su poccli da pristifo. Vecinom su to bile grdobc sa strasnim  zubima  iccljustima, isplaknim skerlctnim jczicima i smesno nadutim trbusima; ali najvge jc tu smetalo sto su po nccemu podsecali na Jjudc. Neki, opet, bili su samo tamni oblici ncod redcnih crta, ako se izuzmu crvena usta nalik na pecin u i koja bi se kod drugih bica mogla nazvati donjim trbuhom. Bilo ih je i sa zivotinjskim glavama i mnostvom oCiju; jedan je imao glavu devojke neobicne lepote, ali od tela samo creva koja su visila. Inace, u prisustvu besmrtnika vladali su se uljudno i izvinjavali se zbog nacina na koji su jeli. Jeli su tako sto su kidali ogromne komadc mesa i trpali u usta, a potom kupili kosti i d robili ih zubima. Da bi se nekako oduzili za ovu gozbu, prikazali su demonske plcso­vc pracenc zvucima Jomljenja kostiju, jccajima, kuknjavom i vrgta njcm,svim onim stosecuje kada zimski vctar zavija kroz planinske pecine. To sto je ovim plesovima manjkalo otme­ nosti nadoknadivala je zadivljujuea okrctnost igraea.

Poslcdnje noci koju su proveli zajed no, bcsmrtnik jc odveo Lo Cua na jedan vrh sa pogledom na Mescc i, u pravivsi oci u jednu blistavu zvezd u, ucinio da jc ona pocela da se priblifava zemlji. Ubrzo je sjajna kugla bila toliko blizu da su mogli da sc poklonc nekolicini bcsmrtnika koji su plesali isprcd divnog paviljona sagradcnog od biscrnog i koralnog oblaka. Jedan od njih, mud rac bcle bradc, gledao ih jc igrajuci i osmchujuCi sc. Mladic mu se poklonio do zcmlje i naredio svom pratiocu da to isto ucini, fapnuvsi mu da je to njcgov stari ucitelj, besmrtnik Kristalni Izvor.

Ujutru je Lo Cu sa suzama u ocima molio Vu Lijena da m u dopusti da ostane tu kao njegov uccnik. ,,Ne, Cika Lo", odgovorio jc besmrtnik. ,,To ne bi bilo dobro. Moj otac jc izgubio bezvred nog sina, ali ne sme da izgubi i cestitog sekre­ tara. Uzmi ovu kutiju; u njoj jc prasak kojim cc sc trcnutno izlcciti moja najmlada scstra. A cvo i knjigc za tcbe. ProuCi je, a  kada odes u penziju, vrati se ovamo. Tada ces imati vrcmcna na pretck da slcdis Put."