OVOZEMAUSKO  NASUPROT ONOSTRANOM

Razumevanje velike podele

Ja predlazem da se priklonimo novoj veri. To nece biti ni hriscanstvo, ni judaizam, ni hinduizam; ova vera nece biti opi­sno odredena. Njena glavna osobina ce biti upravo njena celovitost.

Religija je podbacila. Nauka je podbacila. Istok je podbacio, kao iZapad. Potrebno nam je nešto poput viseg spoja, nesto gde se mogu susresti lstok i Zapad, religija i nauka.

Ljudsko bice je poput drveta- ima svoj koren u zemljistu i poten­ cijal da procveta. Religija je podbacila jer je govorila samo o cvetovi­ ma a oni su ostali na nivou filozofije, na nivou apstraktnog; nikada se nisu materijalizovali. Nisu se ni mogli materijalizovati jer nisu imali podrsku iz zemlje. Nauka je, pak, podbacila jer je vodila racuna sarno o korenu. Koren je ruzan, itu nerna izgleda dace doCi do pro­ cvata. Religija je podbacila jer se bavila onostranirn, zanernarivsi ovaj svet. A vi ovaj svet ne rnozete zanernariti- to hi znaCilo odricanje sopstvenih korena. Nauka je podbacila jer je zanernarila taj drugi svet, unutrasnji, a ne rnozete zanernariti ni cvetove. Jednorn kada za­ nernarite cvetove, najintirnniju sustinu bica, zivot gubi svaki srnisao.

Kao sto je drvetu potrebno korenje, ono je potrebno i ljudskorn bicu -a ono rnoze biti sarno u zernljistu. Drvetu je potreban slobo­ dan prostor da hi raslo, razvilo veliku krosnju i procvetalo hiljada­ rna cvetova. Sarno tada je drvo ispunilo svoju sustinu; tek tada drvo oseca svoj znacaj i svoju svrhu, tek tada postaje korisno.

Na Zapadu dorninira nauka, dok na lstoku dorninira religija. Sada narn je potrebno novo covecanstvo u korn ce religija i nauka biti dva njegova aspekta. A kada ostvarirno postojanje takvog cove­ canstva, zernlja prvi put rnoze postati ono za sta je predodredena. Moze postati raj: stablo je Buda, njegovo zernljiste je raj.

ZORBA-BUDA: SUSRET ZEMUE I NEBA

Moja ideja o novorn ljudskorn bicu je da se spoje Grk Zorba i Ga­ utarna Buda: novo ljudsko bice ce biti ,Zorba-Buda"- culno i du­ hovno. Ovo ljudsko  stvorenje  ce biti  telesno,  potpuno  telesno  u telu, culirna, uzivace  u telu isvernu onorne sto telo rnoze da ostvari­ a opet  posedovati  razvijenu  svest i veliku  rnudrost.  Zorba-Buda­ tako nesto se jos nije desilo.

Kada govorirn o susretu Istoka i Zapada, rnaterijalnog iduhov­ nog, rnislirn nato. To je Zorba-Buda: nebo i zernlja ujedinjeni.

Ne zelirn da dolazi do sizofrenije, razdvajanja rnaterije i duha, svetovnog isvetog, ovozernaljskog i onostranog. Ne zelirn da dode do razdvajanja, jer svako razdvajanje vodi do razdvajanja u varna. A bilo koja osoba, bilo koja ljudska rasa ce poludeti ako je razdvojena unutar sebe. Mi zivirno u ludorn svetu. A on rnoze postati norrnalan sarno ako prevaziderno ovaj rascep.

Covecanstvo  je  oduvek  verovalo  ili u  konkretno  predstavljenu

rnateriju ili u nestvarnu dusu. Ljudi u proslosti su se delili na one

koji su okrenuti duhovnorn i one koji su okrenuti rnaterijalnorn. A niko se nije ni potrudio da se pozabavi stvarnirn stanjern ljudskog bica. Mi predstavljarno spoj. Mi ne predstavljarno sarno duhovno, svest, niti predstavljarno sarno rnateriju. Mi predstavljarno izuzetnu harrnoniju rnaterije i svesti. Drugirn reCirna, rnaterija i svest nisu dve stvari vee dva aspekta jedne stvarnosti: rnaterija je spoljasnjost svesti, a svest je unutrasnjost rnaterije. Ali u proslosti nije bilo nijed­ nog jedinog filozofa, rnudraca iii religioznog rnistika koji je govorio o ovorn jedinstvu; svi oni su pravili razdor u ljudskorn bicu, naziva­ juCi jednu stranu stvarnorn a drugu nestvarnorn. Ovo je dovelo do stanja sizofrenije sirorn sveta.

Ne rnozerno sarno da odr:lavarno telo u zivotu. Nato je Isus rni­ slio kad je rekao: ,Covek ne rnoze sarno ziveti na hlebu"- ali ovo je sarno delirnicno tacno. Potrebna narn je svest, ne rnozerno sarno zi­ veti na hlebu, istina- aline rnozerno ziveti ni bez njega. Potrebne su narn obe dirnenzije naseg bica, i one obe rnoraju biti ispunjene, da bisrno irnali priliku da se razvijarno. Ali proslost je ili zagovarala pr­ v o a hila protiv drugog, iii je zagovarala drugo a hila protiv prvog. Covek kao celina nije bio prihvacen.

Ovo je dovelo do bede, patnje, potpunog rnraka; rnraka koji traje vee hiljadarna godina i korne se ne nazire kraj. Ako slusate sa­ rno svoje telo, osudili ste se na puku egzistenciju. A ako ga, pak ne slusate, patite - postajete gladni, ubogi, zedni. Ako slusate sarno svoju svest, vas razvoj ce biti neravnorneran. Vasa svest ce se razvi­ jati, a telo propasti i ravnotda ce biti narusena. A vase zdravlje, va­ sa celovitost, radost, pesrna, igra jesu rezultat ove ravnoteze.

Materijalista je izabrao da se povinuje svorn telu i postao je pot­ puno nezainteresovan za svest. Rezultat toga je izuzetna nauka, izu­ zetna tehnologija - rnocno drustvo, bogata ponuda prozaicnih, prolaznih stvari. I usred svog tog izobilja stoji jedno sirornasno ljud­ sko bice, bez duse, potpuno izgubljeno- bez znanja ko je, zasto po­ stoji, osecajuCi se skoro kao slucajnost ili nakaza prirode.

Osirn ako se svest ne razvija zajedno sa bogatstvorn rnaterijal­ nog sveta, telo jaca, a dusa postaje slabija. Vasi izurni, vasa licna ot­ krica postaju varn teret. Urnesto da varn obezbede lep zivot- stvore varn zivot za koji hi inteligentni !judi rekli da nije vredan zivljenja.

Istok je u proslosti izahrao svest a osudio je materiju i sve materi­ jalno, ukljucuju6 i telo, nazivaju6 je maya. Sve sto je materijalno su nazvali iluzijom, prividenjem u pustinji koje samo izgleda kao da po­ stoji ali nije nimalo realno. lstok je iznedrio jednog Gautama Budu, jednog Mahaviru, jednog Patandzalija, jednog Kahira, jednog Fari­ da, jednog Raidasa dugi niz !judi izuzetne svesti, izuzetnog znanja. Ali je takode iznedrio i milione siromasnih !judi, gladnih, koji umiru kao psi- koji nemaju dovoljno hrane, ni Ciste vode za pice, ni dovolj­ no odece, ni skloniste.

Cudna situacija ... U razvijenim zemljama svakih sest meseci moraju da hace u okean hranu vrednu miliona i miliona dolara, jer predstavlja visak. Pri tom ne zele da pretrpavaju svoja skladista, niti da smanje cene i uniste svoju ekonomsku strukturu. Sa jedne stra­ ne, u Etiopiji svaki dan umre hiljadu !judi, dok se sa druge strane u Evropi trose milioni dolara za unistavanje hrane. To nije cena pre­ hramhenih proizvoda; to je cena njihovog odnosenja i hacanja u okean. Ko je odgovoran za ovo?

Najhogatiji covek na Zapadu trazi svoju dusu i shvata da je pra­ zan- u njemu nema ljuhavi, samo pozude; on nema molitvu,  samo reCi koje je naucio napamet u vecernjoj skoli. On nema osecaj du­ hovnosti, ne saoseca sa drugim ljudskim hiCima, nema postovanja prema zivotu, pticama, drvecu, zivotinjama. Unisriti je  lako- Hiro­ sima i Nagasaki se nikad ne hi dogodili da !judi ne smatraju jedni druge stvarima. Ne hi se skupilo toliko nuklearnog oruzja  da  se smatra da je u ljudskom hicu skriveno hozanstvo, divota da je ono ndto sto treha da hude otkriveno iizneto na svetlost dana a ne uni­ steno, da njegovo telo predstavlja hram za dusu. Ali ako je ljudsko hice samo materija   samo hemija, samo fizika, samo kostur  prekri­ ven  kozom  onda  smrt donosi  umiranje  svega, nista  ne preostaje. Zato je moguce da jedan Adolf  Hitler uhije sest miliona  Ijudi  - ako su  !judi samo materija,  nije  ni potrehno  razmisliti  dva  puta.

Zapad je u trci za materijalnim izohiljem izguhio svoju dusu, svoje unutrasnje kvalitete. Okruzen hesmislenim stvarima, dosa­ dom, patnjom ne moze da pronade covecnost u sehi. Svi uspesi na­ uke pokazali su se heskorisnim - zato sto je kuca puna stvari, ali nedostaje joj gazda. Na lstoku, gde se vekovima smatra da je mate-

rija iluzorna i da je jedino svest realna doslo je do situacije da je ga­ zda ziv ali je kuca prazna. Tesko je radovati se praznog stomaka, holesnog tela, okruzen mrtvilom; nemoguce je meditirati. Tako da su, hespotrehno,  svi oni guhitnici.

Svi sveci i svi filozifi   ioni okrenuti duhovnom i oni okrenuti

materijalnom - odgovorni su za ovaj nevideni zloCin protiv co­ vecnosti.

Zorha-Buda je odgovor. On je sinteza materije i duse. On poka­

zuje da nema sukoha izmedu materije isvesti, da mozemo hiti hoga­ ti na oha plana. Mozemo imati sve sto svet moze da ohezhedi, sve sto nauka i tehnologija mogu da stvore, a da ipak imamo iste unu­ trasnje kvalitete kao i jedan Buda, Kahir, Nanak plodove ekstaze, krila konacne slohode, da odisemo hozanskim.

Zorha-Buda je novo ljudsko hice, pohunjenik. Pohunjenik je raj

koji se hori protiv sizofrenije covecanstva, protiv razdvojenosti protiv ideje da je duhovno u sukohu sa materijalnim ida je materi­ jalno u sukohu sa duhovnim. On je dokaz da telo i dusa mogu funk­ cionisati zajedno. Postojanje je ispunjeno duhovnoscu - cak su i planine zive, cak je i drvece osetljivo. On svedoci da se postojanje kao celina sastoji i od materijalnog iod duhovnog- iii da je to samo mozda jedna energija koja se pokazuje na dva naCina, kao materija i svest. Kada je energija proCiscena, pokazuje se kao svest; kada je si­ rova, neproCiscena, nagomilana, pokazuje se kao materija. Ipak, sa­ mo postojanje nije nista drugo vee energetsko polje. Ja ovo govorim iz iskustva, ne propovedam kao filozofiju. Mod_ema fizika i njena is­ trazivanja to i potvrduju: postojanje je energija.

Mi mozemo omoguCiti sehi da pripadamo i jednom  i drugom

svetu istovremeno. Ne moramo se odre6 ovog sveta da hismo pri­ pali onom drugom; niti se moramo odreCi onog drugog sveta da hi­ smo uzivali u ovom. U stvari, pripadati samo jednom svetu i pored mogucnosti da pripadamo i jednom i drugom znaCi hiti nepotrehno ostecen.

Zorha-Buda pruza najvise mogucnosti. Zivecemo potpuno u

skladu sa svojom prirodom i pevacemo ovozemaljske pesme. Nece­ mo izdati zemlju, ali necemo izdati ni neho. Polagacemo pravo na sve sto ova zemlja pruza   cvece, sva uzivanja - ali cemo isto tako polagati prava i na sve zvezde na nebu. S pravom eemo celovito po­ stojanje nazivati svojim utoCistem.

Sve ono sto Cini postojanje namenjeno je nama, i mi to moramo iskoristiti na svaki moguCi naCin - bez ikakvog oseeaja krivice, bez ikakvog sukobljavanja, ili izbora. Treba da uzivamo u svemu sto nam materija daje, i da se radujemo onome sto nam svest pruza.

Ima jedna stara prica ...

U sumi blizu grada zivela su dva prosjaka. Po prirodi stvari hili su neprijatelji, kao i svi profesionalci- dva doktora, dva profesora, dva sveca. Jedan prosjak je bio slep, a drugi hrom, ihili su takmicar­ ski nastrojeni; svaki dan u gradu su se nadmetali.

Njihove kolibe je jedne noCi zahvatila vatra, jer je suma hila u pozaru. Slepac je mogao da istrCi iz svoje kolibe, ali nije mogao da vidi gde da ide. Nije mogao da vidi do kojih delova sume se vatra jos nije prosirila. Hromi prosjak je mogao da vidi kuda da prode ka­ ko bi izbegao vatru, ali nije mogao da trCi. Pozar se brzo sirio, taka da je hromi covek mogao da vidi samo kako muse smrt priblizava.

Shvatili su da su potrebni jedan drugom. Hromi covek je izne­ nada shvatio: ,Ovaj drugi moze da trCi. Slepi covek moze da trCi a ja da gledam." Zaboravili su na svoje nadmetanje. U tom kriticnom trenutku, kada su se obojica suoCili sa smreu, zaboravili su na glupo neprijateljstvo. Napravili su odlican spoj; dogovorili su se da ee sle­ pi covek nositi hromog na ledima ida ee fukcionisati kao jedna oso­ ba- hromi covek je mogao da vidi, slepi covek da tr6, i na taj naCin su spasli sebi zivote. Posta su jedan drugom spasli zivot, postali su prijatelji; prvi put su zaboravili na neprijateljstvo.

Zorba je slep - on ne moze da vidi, ali moze da igra, peva, da se raduje. Buda moze da vidi, ali to je sve. On se oslanja na izostren vid i opazanje - ali ne moze da igra. On je obogaljen, ne maze da peva, ni da se raduje.

Doslo je vreme. Svet je u plamenu i svaCiji zivot je ugrozen. Spoj Zorbe i Bude moze spasti celo covecanstvo. Njihova udruzivanje je jedina nada. Buda maze doprineti svescu, izostrenim vidom, pogle­ dom koji sde daleko, koji vidi i ono sto je skoro nevidljivo. Zorba moze otelotvoriti Budinu viziju, postarati se da to ne ostane samo suvoparna vizija, vee razigrani, razdragani naCin zivota.

Da li je udruzivanje Zorbe i Bude zaista moguce? Ako jeste, zasto druge verske

•    vode nisu razmisljale o tome?

Da razjasnimo prvo jednu stvar: ja nisam verski voda. Verski voda ne maze da razmislja o srvarima, ne moze ih videti na isti na­ Cin kao ja, zato sto je mnogo sta ulozio u religiju, a ja nisam.

Religije  nuzno  razdvajaju  ljude, stvarajuCi  dualitet u coveko­

vom razmisljanju.

Na taj naCin vas iskoriseavaju. Ako ste celina, ne padate pod nji­ hovu kontrolu. Ako ste podeljeni na delove, onda je sva vasa snaga slomljena, a sva vasa moe i dostojanstvo unisteni. Onda mozete biti hriseanin, hindu, muhamedanac. Ako ostanete onakvi kakvi ste hili na rodenju - prirodni, bez bilo kakvog uticaja tzv. verskih voda, imacete svoju slobodu, nezavisnost iintegritet. Niko vas ne moze uciniti robom. A sve stare religije rade upravo to.

Da bi vas uCinili robom, moraju da stvore konflikt u varna, da bi­

ste vi poceli da se borite sami sa sobom. Kada se borite sami sa so­ born, dve stvari ee se sigurno desiti. Prvo, postaeete nesrecni, jer nijedan cleo vas nikada neee biti uspdan, uvek eete biti porazeni. Drugo, stvorili su vam oseeaj krivice zbog kog ne priznajete da imate pravo da vas zovu pravim, jedinstvenim pojedincem. Verske vade to zele. To sto se vi osecate beskorisnim ih i Cini vodama. Ne mozete se osloniti na sebe jer znate da ne mozete nista da uradite. Ne mozete delati u skladu sa svojom prirodom, jer vas vasa vera sprecava u to­

me· ne mozete raditi ono sto vera zahteva od vas, jer se vasa priroda tom'e protivi. I dolazite u situaciju da ne mozete da uradite nista; po-

treban je neko drugi da preuzme odgovornost za vas.

Godine prolaze, ali vas mentalni uzrast je ostao negde na nivou trinaestogodiSnjeg deteta. Ovakvim zaostalim ljudima je veoma po­ treban neko da ih vodi, usmerava ka cilju i smislu zivota. Oni sami su za to nesposobni. Verske vade nisu mogle da razmisljaju o ujedi­ njenju Zorbe i Bude jer bi to oznacilo kraj njihovog vodstva i njiho­ vih tzv. religija.

Zorba-Buda  predstavlja  kraj svih religija. On je  pocetak  nove

vrste verovanja kame ne treba neko posebno ime- ne mora se zvati ni  hriscanstvo,  ni  judaizam,   ni  budizam.  Osoba  je  jednostavno srecna,  uziva  u  ovom ogromnom  univerzumu,  plde  sa drvecem, igra se sa talasima na plazi, skuplja skoljke jer je to cini srecnom, a ne iz nekog posebnog razloga. Slankast vazduh, hladan pesak, izla­ zak sunca, trcanje- sta jos mozete pozeleti?  Za mene je to vera uzivanje u vazduhu, moru, pesku- zato sto nema drugog Boga osim samog postojanja.

Zorba-Buda s jedne strane predstavlja kraj starog covecanstva­ starih religija, politike, nacija, rasnih diskriminacija i raznih drugih gluposti. Sa druge strane on predstavlja pocetak novog covecanstva

- covecanstva  gde cemo biti  slobodni  da budemo  ono  sto jesmo,  i dozvoliti  svojoj prirodi  da  se razvija.

Izmedu Zorbe i Bude nema sukoba. Sukob su stvorile tzv. religi­ je. Postoji li bilo kakav sukob izmedu vaseg tela i duse? Postoji 1i bi­ lo kakav konflikt izmedu vaseg zivota i svesti? Postoji li bilo kakav sukob izmedu vase desne i leve ruke? Svi su oni jedno, Cine jednu organsku   celinu.

Vase telo nije ndto cega treba da se odreknete, vee ndto na ce­ mu bi trebalo da budete zahvalni, jer ono je najbolji i najcudesniji cleo postojanja; njegove mogucnosti su prosto neverovatne. Svi de­ lovi vaseg tela funkcionisu kao jedan orkestar. Vase oCi, vase ruke, vase noge su u medusobnom kontaktu. Nece se desiti da se oCi okrenu ka istoku a noge krenu ka zapadu, niti da usta odbiju da je­ du kada ste gladni. ,Glad potice iz stomaka, kakve veze onda ima sa ustima?"- usta odbijaju saradnju. Ne, delovi tela ne dolaze u kon­ flikt medu sobom. Telo pokrece unutrasnji sinhronizam, njegovi delovi koji uvek delaju zajedno. A dusa nije nesto sto je suprotsta­ vljeno telu. Ako je telo kuca, dusa je gost, inema potrebe da se gost i domaCin neprestano svadaju. Ali religije ne bi mogle da opstaju bez vase unutrasnje borbe.

Ja insistiram na organskom jedinstvu, po kome materijalno nije suprotstavljeno duhovnom, da bib u sustini prekinuo delovanje ovih organizovanih religija. Jednom kada vase telo i dusa budu isli ruku pod ruku, kada budu igrali zajedno, onda cete postati Zorba-Buda. Onda cete moCi da uzivate u svim stvarima koje Cine zivot, u svemu sto se nalazi izvan vas, kao i u svemu sto se nalazi u vama.

Ono sto je u vama i ono sto je izvan vas, u stvari, funkcionise na dva razlicita nivoa; oni se nikad ne sukobljavaju. Ali hiljade godina uslovljavanja - ako zelite da zadovoljite svoj unutrasnji morate se odreCi spoljasnjeg sveta- duboko se ukorenilo u vama. A to je inace veoma apsurdna ideja ... Dozvoljeno je da uzivate u onome sto je u vama - zasto ne biste uzivali iu onome sto je izvan vas? lsto cete uzivati; upravo je to uzivanje veza izmedu unutrasnjeg i spoljasnjeg.

Slusanje prijatne muzike, iii posmatranje predivne slike, ili gle­ danje jednog igraca kao sto je Nizinski - sve te stvari su izvan vas, ali nisu smetnja vasem unutrasnjem radovanju. Naprotiv, od velike su pomoCi. Ples Nizinskog moze probuditi vasu dusu, tako da bi i ona mogla da zaigra. Muzika Ravi Sankara moze poceti da svira na zicama vaseg srca. Unutrasnje i spoljasnje nisu razdvojeni. To je jed­ na energija, dva aspekta jednog postojanja.

Zorba moze postati Buda lakse od bilo kog pape. Ne postoji sansa da se papa, niti vasi tzv. sveci produhove. Oni ne poznaju cak ni telesna uzivanja- i kako mislite da bi onda mogli da prepoznaju suptilne radosti duha? Telo je skola u kojoj, u plicaku, ucite da pli­ vate. A jednom kada naucite da plivate, vise nije vazno koliko je vo­ da duboka. Onda mozete plivati i do najdubljih delova jezera; to je sve ista voda.

Morate se prisetiti Budinog zivota. Do svojih dvadesetih godina on je bio u stvari Zorba. lmao je na desetine najlepsih devojaka iz svog kraljevstva. Njegova cela palata hila je ispunjena muzikom i igrom. Jeo je najbolju hranu, nosio najlepsu odecu, ziveo je u prele­ pim palatama, imao divne vrtove. Ziveo je punim pluCima, za razli­ ku od sirotog Grka Zorbe.

Grk Zorba je imao samo jednu devojku - staru, umornu zenu, prostitutku koja je izgubila sve svoje musterije. !mala je vestacke zu­ be, laznu kosu- i Zorba je bio njena musterija jer nije mogao sebi da priusti da plati neku drugu prostitutku. Njega nazivate materija­ listom, hedonistom, a pri tom potpuno zaboravljate prvih dvade­ setdevet godina Budinog zivota, koji je bio mnogo bogatiji. Iz dana u dan, princ Sidarta je jednostavno uzivao u luksuzu, okruzen svi­ me sto je mogao da zamisli. Ziveo je u zemlji snova. Upravo ovo is­ kustvo ga je preobratilo u Budu.

Njegovom zivotu se obicno ne prilazi ovako. Niko sene bavi pr­ vim delom njegovog zivota- koji u stvari predstavlja osnovu svega daljeg. Iskusio je sve radosti spoljasnjeg; onda je pozeleo nesto vise, nesto dublje, nesto sto mu nije bilo dostupno u spoljasnjem svetu. Da biste pronasli dublji smisao, morate biti odlucni. U dvadesetde­ vetoj godini on je napustio palatu usred noCi, u potrazi za unutra­ snjim ispunjenjem. On je bio Zorba u potrazi za Budom.

Grk Zorba nikada nije postao Buda iz jednostavnog razloga: njegov zivot nije bio ispunjen. On je bio lep covek, pun elana, ali si­ romasan. Zeleo ie da zivi punim plutima, ali niie imao prilike da to ostvari. On je igrao, pevao, ali nije spoznao vise nijanse muzike. Ni­ je poznavao pies u kome igraCi nestaju.

Zorba u Budi je znao sve ono uzviseno i duboko u spoljasnjem svetu. ZnajuCi sve to, bio je spreman da krene u potragu za unutra­ snjim. Svet je bio dobar, aline dovoljno; nesto je nedostajalo. Buda je to uvideo u jednom trenutku, i pozeleo je nesto sto je vecno. Smrt bi prekinula sve one radosti, a on je zeleo da spozna ndto sto se ne bi zavrsilo dolaskom smrti.

Kada bih ja pisao o zivotu Gautama Bude, poceo bih od Zorbe. Nakon sto je potpuno spoznao spoljasnje i sve sto ono moze da pru­ zi, inakon sto i dalje nije mogao da pronade smisao, on krece u po­ tragu - zato sto jedino u tom pravcu nije istrazivao. On ne gleda nazad - nema razloga za to, sve je to vee proziveo. On nije obicni

,religiozni trazilac" koji nije u potpunosti spoznao spoljasnje. On je

Zorba - i on ide ka unutrasnjem sa istim elanom, istom snagom, istom mo6. I oCigledno u svom naijintimnijem bicu pronalazi zado­ voljstvo, ispunjenost, smisao i blagoslov za kojima je tragao.

Moguce je da budete samo Zorba i datu i ostanete. Moguce je i dane budete Zorba, ada pocnete da trazite Budu u tom slucaju ga necete naCi. Sarno Zorba moze da nade Budu; inace necete imati dovoljno snage: niste ziveli u spoljasnjem svetu, izbegavali ste ga. Vi bezite od stvarnosti.

Za mene, biti Zorba oznacava pocetak puta, a postati Buda- do­ stizanje cilja. I to se moze dogoditi jednoj istoj osobi- to se moze de­ siti jedino jednoj istoj osobi. Zato ja neprestano insistiram: nemojte praviti podele u svom zivotu, ne odriCite se telesnog. Zivite - ali ne

bezvoljno- zivite u potpunosti, punim plutima. Upravo takav naCin zivota ce vas uciniti sposobnim za dalje potrage. Ne morate ziveti asketski, ne morate napustiti svoje zene, muzeve, svoju decu. UCili su vas tim besmislicama vekovima, i koliko je )judi - medu milionima monaha i kaluderica    koliko je ljudi procvetalo? Nijedan.

Zivite nepodeljen  zivot. Prvo sto dolazi je telo; prvo sto dolazi

je vas spoljasnji svet. U trenutku kada se rodi, dete otvori oCi, i prvo sto vidi oko sebe su razliCita postojanja. Ono vidi sve sem sebe- to mogu iskusniji )judi. To mogu oni koji su videli sve od spoljasnjeg, proziveli ga, i oslobodili ga se.

Sloboda  od  spoljasnjeg  ne  dolazi  sa  bekstvom.  Sloboda  od

spoljasnjeg dolazi nakon sto je u potpunosti prozivimo, a zatim ne­ mamo gde da odemo. Preostaje samo jos jedna dimenzija, i prirod­ no je da zelite i nju da istrazite. I eto vaseg zivota u stilu Bude, eto vaseg prosvetljenja.

Pitate me: ,Da li je moguce spojiti Zorbu i Budu?" To je jedina

mogucnost. Bez Zorbe nema Bude. Zorba, naravno, nije kraj. On je priprema za Budu. On predstavlja koren; Buda predstavlja cvetove. Nemojte unistiti koren; inace nece biti cvetova. Taj koren nepresta­ no snabdeva cvetove sokovima. Sva boja cvetova dolazi iz korena, kao i svi njihovi mirisi. Svaka igra cvetova na vetru dolazi iz korena.

Nemojte praviti podele. Koren icvetovi su dva kraja jednog fe­

nomena.

Spajanje ova dva aspekta zivota izgleda tesko, jer je protivno nasem

•   uslovljavanju. Odakle poceti?

Sta god da radite, radite punim srcem, sa sto vise energije.

Bilo sta sto se uradi bezvoljno nikada ne donese radost u zivot. Donese samo jad, uznemirenost, mucenje i napetost, jer svaki put kad uradite nesto bezvoljno podelite se na dva dela, a to je jedna od najvetih nesreca koja moze zadesiti jedno ljudsko bice - da bude po­ deljeno. To sto je svet nesrecan nije iznenadujuce; to je prirodan sled okolnosti, s obzirom na to da se zivi bezvoljno, da se sve radi jednim delom bica, dok se drugi cleo opire, protivi, bori protiv toga.

Sta god da radi samo jedna polovina vaseg bica to ce vam do­ neti kajanje, nesrecu, i osecaj da je mozda drugi deo koji nije uce­ stvovao u svemu bio u pravu jer ste slusajuti ovu polovinu doveli sebe u jadno stanje. Ali ja vam kazem: da ste poslusali dru­ gu stranu, rezultat bi bio isti. Nije stvar u tome koji deo svog bica tete poslusati, vee da li cete se potpuno prepustiti tome ili ne. Radost dolazi kada zapocetu stvar uradite do kraja. Cak i svako­ dnevni, obicni postupci ako ih uradite s voljom doprinose da zra­ Cite pozitivno, da se oseeate ispunjenim, i duboko zadovoljnim. A bilo koja stvar uradena bezvoljno, koliko god bila dobra, done­ ce nesrecu.

Nesreca, kao ni radost, ne proizilaze iz vasih postupaka. Radost

dolazi kada ste potpuni. Nije vazno kakvi su postupci u pitanju, ako u njih ulazete samo deo sebe- nesreca ce doCi kao rezultat. A ziveti bezvoljno znaei praviti pakao od svakog minuta zivota- a taj pakao postaje sve veei i veCi.

Ljudi pitaju da 1i postoje pakao i raj negde zato sto sve religije

govore o paklu i raju kao o geografskim pojmovima ovog sveta. Oni ne predstavljaju geografske fenomene, oni su deo vase psiho­ logije.

Kada gurnete svoj urn, svoje srce i svoje celo bite u dva pravca

istovremeno, tada stvarate pakao. A kada ste potpuni, jedno, or­ ganska celina- bas u toj organskoj celini, u varna poCinju da cvetaju cvetovi raja.

Ljudi su i dalje zabrinuti za svoje postupke: koji postupci su is­

pravni, a koji su pogresni? Sta je dobro, a sta je zlo? Ja licno ne razu­ mem to kao pitanje nekog posebnog postupka. U pitanju  je vasa psihologija.

Kada ste potpuni, to je dobro; kada ste razdvojeni, to je zlo. Po­

deljeni  vi patite; potpuni - vi igrate, pevate, slavite.

Mozete li reCi nesto vise o tome kako da dovedemo u ravnotezu  ove dve

•    suprotnosti? Cesto u zivotu idem iz krajnosti u krajnost, i tesko mi je da se dr:lim sredine tokom duzeg perioda.

Zivot se sastoji iz krajnosti. Zivot cini tenzija izmedu dve su­ protnosti. Biti uvek tacno na sredini znaCi biti mrtav. Sredina je sa­ mo teoretski moguca; samo povremeno se mozete naCi na sredini, to je prolazna faza. To je kao hodanje po konopcu; nikada ne mo­ zete biti tacno na sredini. Ako pokusate, pascete.

Biti na sredini nije staticno stanje, to je dinamicki fenomen. Ravnotefa nije imenica, vee glagol; to je  odrzavanje  ravnoteze. Onaj koji seta po zici se neprestano pomera sleva nadesno, zdesna nalevo. Kada oseti da se previse pomerio na jednu stranu i da po­ stoji opasnost dace pasti, on se istog trenutka vraca u ravnotezu ta­ ko sto se pomera na suprotnu  stranu. I da, kada se pomera sleva nadesno, postoji jedan trenutak kada se setae nalazi na sredini. Pa onda opet, kada ode previse nadesno, i opet se javi opasnost od pa­ danja, gubljenja ravnotefe, on se pomera nalevo i ponovo prelazi preko sredine na jedan  trenutak.

Na ovo mislim kada kazem da ravnotefa nije imenica vee glagol to je odr:lavanje ravnoteze, dinamican proces. Ne mozete jedno­ stavno biti na sredini. Mozete se pomerati sleva nadesno i zdesna

nalevo; to je jedini naCin da ostanete u sredini.

Nemojte izbegavati krajnosti, i nemojte  se odluCiti samo za jed­ nu krajnost. Pratite obe privlacne sile - u tome je umetnost, tajna odr:lavanja ravnoteze. Da, nekada budite potpuno srecni, a nekad potpuno  tuzni - i  jedno  i  drugo imaju  svojih  cari.

Urn je taj koji bira; i tu nastaje problem. Sam sebi ne ostavlja iz­ bor. Sta god da se desi, i gde god da ste -levo iii desno, na sredini iii blizu nje- uzivajte potpuno u tom trenutku. Dok ste srecni igrajte, pevajte, svirajte budite srecni! A kada dode tuga koja ce sigurno doCi, ona mora doti, nezaobilazna je, ne mozete je izbeCi ... Ako po­ kusate da je izbegnete unisticete samu mogucnost postojanja srece. Dan ne moze da postoji bez noti, kao sto ni leto ne moze da postoji bez zime. Nema zivota bez smrti. Neka ovaj polaritet postane deo vaseg bica nema naCina da se izbegne. Jedino da postajemo sve umrtvljeniji; jedino mrtva osoba moze biti na staticnoj sredini. Ziv covek ce biti u konstantnom pokretu- od besa do saosecanja, od saosecanja do besa prihvatajuci obe krajnosti, ne identifikujuti se ni sa jednom ali ostajuti na distanci a ipak ukljucen; na distanci a ipak posveeen. Ziv covek uziva a i dalje ie poput Iotosovog cveta­ on je u vodi, ali mu voda ne moze nista.

Sarno vas napor da budete na sredini, datu ostanete uvek i zau­ vek, stvara vam nepotrebnu uznemirenost. U stvari, zelja da se bude zauvek na sredini je druga krajnost - najgora moguea vrsta krajno­ sti, jer je nemoguea. Ne moze se ispuniti. Setite se samo staromod­ nog sata: ako zaddite klatno tacno na sredini, sat ee prestati da radi. Sat radi samo zato sto klatno stalno ide sleva nadesno, zdesna nalevo. I da, svaki put prede preko sredine, i tu postoji jedan trenu­ tak ,srednjeg stanja", ali samo jedan.

A i on je predivan! Kada prelazite iz stanja srece u stanje tuge, i obratno, postoji jedan  trenutak  potpune  tisine,  tacno na sredini uzivajte i u njemu, takode.

Moramo proziveti zivot punim pluCima, tek onda ga mozemo nazvati bogatim. Onaj koji naginje nalevo je siromasan, onaj koji naginje nadesno je siromasan, a onaj na sredini je mrtav! Kada ste zivi, vi ne naginjete ni nadesno, ni nalevo, ni ka sredini - vi ste u stalnom pokretu, uhvatili ste tok.

Zasto uopste i zelimo da budemo na sredini? Mi se plasimo tamne strane zivota; ne zelimo da budemo tuzni, ne zelimo da dozi­ vimo stanje agonije. Ali to je moguee samo ako ste vee spremni da otpisete moguenost da budete ushieeni. Neki su je izabrali to je put monaha. Monah vekovima tako postupa, spreman da zrtvuje svaku priliku za ushieenje da bi izbegao agoniju. On je spreman da unisti sve ruze dane bi dosao u kontakt sa trnjem. Ali onda je nje­ gov zivot jednolican ... dug, dosadan, bez uzbudenja, stagnirajuCi. On i ne zivi. On se plasi da zivi.

Zivot Cine ove dve stvari; on donosi veliki bol, ali isto tako do­ nosi i velika uzivanja. Bol iuzitak su dve strane istog novcica. Ako zanemarite jednu stranu, moraeete i drugu. Jedan od najznacajnijih nesporazuma koji postoji vee godinama je taj da se mozete odre6 bola isacuvati uzitak, da mozete izbeCi pakao i otiCi u raj, da moze­ te izbeCi negativno i zaddati samo pozitivno. To je velika zabluda. To nije u skladu sa samom prirodom stvari. Pozitivno i negativno uvek idu zajedno, to je neizbezno, ne mogu se odvojiti. Oni su dva aspekta iste energije. Moramo ih prihvatiti oba.

UkljuCite se u sve, budite sve. Kada ste na levoj strani, nemojte propustiti nista- uzivajte! Biti na levoj strani ima svojih prednosti, prednosti koje neeete naCi kada ste na desnoj strani. I da, biti na sre­ dini znaCi biti u tisini, miran, i to neeete naCi ni u jednoj krajnosti. Zato uzivajte u svemu. Obogaeujte svoj Zivot.

Zar ne mozete videti nikakvu lepotu u tugovanju? Razmislite o tome. SledeCi put kada ste tuzni, nemojte se boriti protiv toga. Ne gubite vreme na borbu prihvatite je, pozelite joj dobrodoslicu, ne­ ka bude dobrodosao gost. Udubite se u nju s ljubavlju, s paznjom ... Budite pravi domaCin! Bieete iznenadeni - ne mozete ni zamisliti koliko cete biti iznenadeni tuga ima neke prednosti koje sreea ni­ kada ne moze imati. Tuga ima dubinu, sreca je plitka. Tuga ima su­ ze, a suze pogadaju vise od bilo kog smeha. Tuga ima svoju tisinu, melodiju, koju sreca nikada ne moze imati. Sreea ce imati svoju pe­ smu koja je buena, ne tako tiha.

Ne kazem vam da izaberete tugu. Ja vam samo kazem da i u njoj uzivate. Kada ste srecni, uzivajte u sreCi. Plivajte po povrsini, ali po­ nekad zaronite u dubinu reke. To je ista reka! Na njenoj povrsini se igraju mali i veliki talasi, suncevi zraci i vetar - i to ima svoje cari. Ronjenje u vodi ima u sebi nesto zanimljivo, nesto avanturisticko, nesto opasno.

I nemojte se vezivati ni za sta. Postoje i ljudi koji su se vezali za tugu- psiholozi znaju za njih, i nazivaju ih mazohistima. Oni stalno sebe dovode u situacije u kojima ce se osecati nesrecno. Nesreea je jedina stvar u kojoj uzivaju, oni se plase srece. Oni se prijatno ose­ caju samo kada su nesreeni. Mnogi mazohisti postaju religiozni, za­ to sto religija pruza utoCiste mazohistickom  razmisljanju. Religija racionalizuje  sustinu postojanja  mazohista.

Ako ste mazohista aline i religiozni, osetieete se odbacenim; bi­ ee vam lose, neugodno, i znacete da ndto nije u redu sa varna. Ose­ tieete krivicu zbog toga sto radite sa svojim zivotom, i probaeete to da sakrijete. Ali ako mazohista postane religiozan, on sa velikim ponosom moze isticati svoj mazohizam, zato sto se to vise ne zove tako - sada je to asketizam, isposnicki naCin zivota. To je ,samodi­ sciplina", a ne mucenje. Sarno se naziv promenio - sada tu osobu niko ne naziva nenormalnom, sada je svetac! Niko je ne naziva bolesnom; ana je pobozna, prosvecena. Mazohisti su se uvek okretali religiji, uvek im je bila privlacna. U stvari, toliko se mazohista okre­ nulo religiji- taj korak je prirodan- dana kraju religijom i domini­ raju mazohisti. Zbog toga mnoge religije zagovaraju negativan i destruktivan stav prema zivotu. On ne zna da zivi, da voli, da se ra­ duje - on uporno insistira na tome da je  zivot bedan. GovoreCi to, on racionalizuje svoju ocajnicku potrebu da bude nesrecan.