P O G L A V LJ E XVIII

1. I Imanuel pobeže u okrug Sidonski i Tirski.
2. I čuvajte se, fariseji mu priđoše i zahtevaše da im pokaže znak njegove duhovne moći.
3. Ali on odgovori, govoreći, uveče vi kažete, sutra će biti sunčano, ali je sunce crveno,
4. A ujutro kažete, danas će biti kišovito, jer je nebo crveno i oblačno. Tako da sudite po oblicima na nebu, pa zašto onda ne sudite po znacima u vremenu?
5. Ovo je neverna generacija koja traži znak, i znak neće biti dat izuzev znaka Joninog, koji nestade živ u trbuhu kitovom, i ostade živ u njegovom stomaku, pa se opet pojavi na svetlosti.
6. Ostavi ih i ode.
7. Kada ploviše po moru i dođoše na drugu obalu, zaboraviše da uzmu nešto hleba.
8. Ali Imanuel im reče, čuvajte se fariseja.
9. Govoriše jedan drugom i rekoše, ovo mora da se odnosi što ne ponesosmo dovoljno hleba ili drugog za jelo.
10. Kada Imanuel ovo ču, on bi ljut i reče, O vi malodušni, zašto vas brine što nemate hleba?
11. Zar ne razumete značenje mojih reči?
12. Da li ste vi sa tako malo znanja i bez razumevanja, da ne možete prepoznati značenja.
13. Zar još ne razumete, i zapravo nameravate da ne razumete za sva vremena?
14. Zar se ne sećate pet kriški hleba i tri ribe podeljene hiljadama, i korpe pune hrane koje ostadoše?
15. Kako ne možete razumeti da vam ne govorim o hlebu koji jedete, svakidašnjem? Nego, upravo ovo: čuvajte se fariseja.
16. Tada ga konačno shvatiše, da nije govorio o hrani, nego o lažnim učenjima farisejskim.
17. Imanuel dođe u regiju Cezara Filipija i upita svoje apostole, šta ljudi kažu, ko sam ja?
18. Oni rekoše, neki kažu da si Jovan Krstitelj, a drugi da si Ilija, a neki drugi da si Jeremija, ili neki od njihovih starih proroka.
19. I on im reče, ali šta vi kažete, ko sam ja?
20. Simon Petar odgovori, govoreći, ti si predviđeni Mesija i sin božiji koji je duhovni vladar tri ljudska roda.
21. Imanuel se naljuti i reče, govoreći, o ti nesretniče, moja ti učenja ovo nisu otkrila, jer te učih istini.
22. I takođe ti govorim, ti zbilja jesi iskren apostol, ali tvoje razumevanje se može porediti sa dečijim.
23. Ti si Petar, i ja ne mogu graditi moje učenje na tvojoj steni. Ti ćeš otvoriti prolaz nerazumevanju, te će ljudi pogrešno interpretirati moja učenja i slediti ih i živeti po falsifikovanom učenju.
24. Ne mogu vam dati ključeve duhovnog carstva, jer bi otvorili lažne brave i pogrešne ulaze.
25. Ja nisam sin duhovnog vladara tri ljudska roda i zato nisam ni sin božiji, nadalje, snaga Duha je Stvoritelj i nikada ljudsko biće, zato se oslobodite ovih grešaka u učenju i naučite istinu.
26. Moja majka je Marija, koja me zače sa anđelom čuvarom, potomkom naših predaka, koji doputova ovde iz univerzuma, a moj zemaljski otac je Josif, čija je uloga mog čuvara.
27. Onda upozori apostole da nikada ne govore ili prihvataju takve stvari, i da im nije dozvoljeno da šire Petrova zbunjena učenja.
28. I od tog vremena, Imanuel poče govoriti apostolima da će morati ići u Jerusalim gde će patiti mnogo od sveštenika, jer im on ne može pomoći nego samo preneti učenje.
29. I Petar ga skloni u stranu i reče mu ljutito, da li Bog ili Stvoritelj to mogu sprečiti.
30. Ovo ti se ne sme desiti, jer će te uhvatiti, mučiti i ubiti.
31. Ali se on okrenu Petru, postade ljut i reče, beži od mene Sotono, ti si neposlušnik, jer ne misliš duhovnim nego ljudskim merilima.
32. Simon Petar me ponovo naljuti, i pokaza vaše neznalačko razmišljanje.
33. Zaista, kažem vam, zbog vašeg manjka razumevanja svet će proliti mnogo krvi, jer ćete falsifikovati moja učenja i onda ih grešno širiti u narodu.
34. Bićete krivi za smrt mnogih, i za nastanak lažnog imena moga i za zlu uvredu nazivanja me sinom božijim, i nazivanjem Boga Stvoriteljem.
35. Ali vi ste još uvek pod milošću moga strpljenja, tako da još uvek možete popraviti svoju neracionalnost.
36. Tada Imanuel reče apostolima, oni koji žele da prate moja učenja trebaju se uzdići u potrazi za istinom i razumevanjem.
37. Jer oni koji žive svoje živote u istini i znanju, postaće pobednici, ali oni koji žive svoje živote u neistini i neznanju, biće gubitnici.
38. Kakva je korist od čitavog sveta, ako nemaš svest.
39. Ili kako jedan može pomoći drugome ukoliko ne zna da misli.
40. Zaista, kažem vam, postoje neki među nama koji još uvek nisu osetili ukus moći duhovnog znanja u ovom životu i naučiće ga i steći u drugom životu.
41. Ljudski um je u neznanju i razvija se kroz znanje, razmišljanje i istraživanje.
42. Duh čovečiji nije ljudski, nego deo Stvoritelja dat ljudima. Mora biti prepun znanja i savršen
43. Kako bi nastavio i sjedinio se sa Stvoriteljem, jer se i Stvoritelj stalno jača.
44. Stvoritelj je beskonačan, a tako i ljudski duh.
45. Učenje ovog znanja nije jednostavno, ali je to način življenja skladan sa prirodom.
46. Ljudski život je sudbinski predodređen za savršenstvo duha, i život treba da bude ispunjen time.
47. Čak i kada ljudi čine greške ('grehove'), oni čine u skladu sa zakonom Stvoriteljevim, jer oni uče iz njih i skupljaju znanje, čime razvijaju svoj duh, i samim tim način ponašanja.
48. Bez grešaka ('grehova') je nemoguće, zato, skupite logiku, znanje, ljubav i mudrost neophodne za razvijanje duha.
49. Zaista, kažem vam, učenje vrhovnog sveštenika, fariseja i zapisničara je grešno i lažno kada vam govore da je greh kazna božija ili Stvoritelja, kada je, u stvari, greška u službi unutarnje spoznaje, i time napretka duha.
50. Zato ne postoji kažnjiva greška ('okajavanje greha'), ukoliko služi znanju i napretku duha, a takođe, nema naslednog greha ili kazne na ovom ili drugom svetu.
51. Kazna za takvu grešku bi se suprotstavila zakonima prirode i time zakonima Stvoritelja.
52. Kada neko učini grešku koja služi unutrarnjem znanju i napretku duha, za to ne dobija kaznu ni u ovom ni u narednim životima.
53. Zato ljudski život sa misijom usavršavanja duha i skupljanja znanja kroz greške može voditi kroz sudbinske putanje.
54. Ljudi, kako bilo, niti stalno uče, niti jačaju svoj duh, koji je vođen zakonima Stvoriteljevim i upoznat sa situacijama za koje je suđeno da budu, zato ljudi pogrešno usmeravaju njihovu svest i njihovo razmišljanje i osećanje i opterećuju se krivicom i time dopuštaju da njihova unutarnja suština bude pod napadima i uticajima vanjskih sila.
55. Zbog ovoga moć svesti i drugi aspekti života individue su promenljivi, bolji ili gori.
56. Jer ljudi u ovo vreme počinju da misle i zapažaju da im nije potrebno učenje. Zato su poslati proroci od božanskih sinova kako bi naučili ljudsku rasu o istinskim zakonima Stvoritelja i spoznaji života.
57. Ali su ljudi još uvek u neznanju i posvećeni lažnim zakonima vrhovnih sveštenika i ne prepoznaju novo učenje kao istinu.
58. Manjkom razumevanja, ljudi ne razumeju istinu koja dolazi, kunu, ubijaju i raspinju proroke.
59. Ali s obzirom da učenje o istini mora biti doneto narodu, proroci nose težak teret patnje zarad ljudi.
60. Kao što su gonili mnoge proroke, sada se spremaju da napadnu i na moj život.
61. Proročanstvo sudbine govori da će me uhvatiti, i da ću ja, potpuno nevin čovek, biti proglašen krivim.
62. I doći će da ne budem ubijen, nego u stanju blizu smrti, i biću smatran mrtvim za tri dana i tri noći, i biću smešten u kamenu grobnicu i znak Jovanov će biti ispunjen.
63. Moji prijatelji iz daleke Indije, koji su upućeni u umetnost izlečenja, će se pobrinuti za mene i pomoći da ustanem iz grobnice na treći dan, kako bih onda mogao završiti moju misiju među narodom Indijskim.
64. I biće da ću opstati i jačati unutrašnjost, povećavati moje znanje, obnoviti novu snagu u duhu i svesti.