Poglavlje 4

OTKRIVENJE

Sutre 1-3

Učenost21   se  postiže  kroz pročišćavanje tri čovekova tela. Tako|e je dostupna kroz milost Gurua. Pročišćenje dolazi kroz prirodu, pokoru i Mantre. Kroz                 prirodu                 se       pročišćava           gusta       materija              (fizičko telo); kroz pokoru, finija materija (suptilno telo); kroz Mantre se pročišćava um.

Adeptstvo22 je dostupno pročišćavanjem tela u svakom pogledu. Pročišćenje materijalnog tela može da se izvede stvarima koje su zajedno s njim stvorene od Prirode; kod električnog tela strpljenjem u svim okolnostima; a kod magnetnog tela (čita, oduhovljeni Atom, Srce) regulisanjem disanja, što se naziva Mantra, pročistitelj uma.

Proces kojim pročišćenje može da se izvrši može da se nauči uz stopala božanskih ličnosti koje su svedoci Svetla i nose svedočanstvo Hristove Svesnosti.

21Upućenost u smislu posvećenosti.

22Učenost, upućenost, posvećenost.

Sutre 4, 5

Kroz svete efekte Mantre, Pranava ili Aum zvuk postaje čujan.

Sveti zvuk se čuje na različite načine, obzirom na stepen posvećenikovog napredovanja (u pročišćavanju svog srca).

Kultivisanjem podešavanja disanja prema uputstvu Duhovnog Učitelja (Sat-Guru), spontano se pojavljuje  Sveta  Reč  (Pranava  i  Sabda)  i  postaje

čujna. Kada se ta Mantra (Reč, Pranava) pojavi, disanje se reguliše i zaustavlja se trošenje materijalnog tela.

Ta Pranava se javlja u raznim oblicima na različitim stupnjevima napredovanja, prema pročišćenju srca (čita).

Sutra 6

čovek koji gaji prirodnu ljubav srca stiče vo|stvo Gurua i počinje svoju Sadhanu (stazu duhovne discipline). On postaje Pravartaka, inicirani.

Već je bilo objašnjeno šta je Sat-Guru i kako treba   da           se   ima         njegovo   društvo.   čovek,  kada    je podaren           nebeskim     darom        čiste   ljubavi,   prirodno postaje sklon izbegavanju društva onoga ko je Asat i očuvanju društva onoga što je bilo opisano kao Sat. Predanim                       održavanjem    društva  Sata    može  da  bude dovoljno srećan da zadovolji onoga koji će ljubazno da stane uz njega kao njegov Sat-Guru ili Duhovni

Učitelj. Imajući društvo svog Bogu-sličnog učitelja, u srcu sledbenika raste naklonost, Pravriti, koja ga štiti od  kreacije  Mraka,  Maje  i  on  postaje  Pravartika,

čovek koji je iniciran u praksu Jame i Nijame, asketskog uzdržavanja i pridržavanja koji su neophodni da bi se postiglo spasenje.

Sutra 7

Praksom Jame i Nijame, iščezavaju osam niskosti ljudskog srca, a vrline rastu. Tako čovek postaje Sadhaka, pravi učenik, dostojan da postigne spasenje.

Treba zapamtiti da negovanjem Jame i Nijame iz ljudskog srca nestaju osam niskosti, a dolazi velikodušnost. Na tom stupnju čovek postaje spreman za vežbu asketskih stanja i drugih procesa koji su istaknuti od njegovog Sat-Gurua za postizanje spasenja. Kada nastavlja sa praksom postupaka koje mu je naznačio njegov Sat-Guru, čovek postaje Sadhaka ili učenik.

Sutra 8

On napreduje u pobožnosti, čuje sveti Aum zvuk i postaje Siddha, božanska ličnost

U poglavlju 3 lako se može naći da, dok učenik prolazi kroz različite stadijume, postaje sposoban da shvati različite objekte kreacije u svom srcu; i kako postepeno napreduje kroz stanja meditacije; i kako konačno, usredsre|ivanjem                      svoje                            pažnje    u

senzorijum, zapaža poseban neobičan zvuk, Pranava ili Sabda, svetu Reč; tada srce postaje božansko, a Ego, Ahamkara, ili sin čovečji postaje stopljen ili kršten u toj struji i postaje Siddha, adept, božanska osoba.

Sutra 9

Tada zapaža manifestacije Duha i prolazi kroz sedam Patala Loka (ili centara duž kičme), videvši sedam rišija.

U krštenom stanju (Bhakti Joga, ili Surat Sabda Joga, apsorbovanje Ega u svetom Zvuku), čovek se povlači iz spoljašnjeg sveta grube materije, Bhuloka i ulazi u unutrašnji, svet finije materije, Bhuvarloku. Tamo opaža izražavanja Duha, pravog Svetla, kao sedam zvezda i sedam centara ili zvezdano sjajeća mesta koja se upore|uju sa sedam zlatnih svećnjaka. Te zvezde, bivajući manifestacije pravog Svetla, Duha, nazivaju se an|eli ili rišiji koji se pojavljuju jedan za drugim u desnoj ruci sina čovečjeg; tj. na njegovom pravom putu prema Božanstvu.

Sedam   zlatnih  svećnjaka su sedam   svetlećih mesta u telu, znana kao: mozak, sahasrara; medula oblongata           (produžena       moždina),    a|na    čakra;     i pet kičmenih           centara  -      vratni, višudha; le|ni,   anahata; lumbalni           (krsni),          manipura;       sakralni    (pršljenovi krsta), svadhisthana; i trtični, muladhara, i u njima Duh počinje   da           se     manifestuje.                  Kroz  tih   sedam centara ili crkvi, Ego ili sin čovečji prolazi prema

Božanstvu. Vidi Otkrivenje 1:12,13,16,20 i 2:1. "... i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih i usred sedam  svećnjaka  nekoga  koji  izgledaše  kao  sin

čovečji... u desnoj ruci držaše sedam zvezda." "Tajnu sedam zvezda koju si video u desnici mojoj i sedam svećnjaka zlatnih. Sedam zvezda jesu an|eli sedam Crkava, a sedam svećnjaka jesu sedam Crkava." Evo

šta govori onaj koji drži sedam zvezda u desnici svojoj i ide posred svećnjaka zlatnih."

U ovom krštenom stanju (Bhakti Joga ili Surat Sabda Joga) Ego, Surat, sin čovečji, prolazeći postepeno kroz sedam spomenutih područja, stiče znanje iz tih područja; i kada tako dovršava putovanje kroz sve regione, on razume pravu prirodu svemira. Povlačeći sebe iz Bhuvarloke, finije materijalne kreacije, ulazi u Svarloku, izvor svih materija, fine i grube. Tamo opaža svetle astralne oblike oko svog Srca, Atom, presto Duha Tvorca, osiguranog s pet elektriciteta i dva pola, Umom i Inteligencijom u sedam raznih boja kao kod duge. U toj sferi elektriciteta, ima  i inteligencije, izvora  svih čulnih objekata i organa za njihovo uživanje, čovek postaje savršeno  zadovoljan  posedujući  sve  objekte  svojih

želja i iz toga, stiče  kompletno znanje. Dakle, pre navedenog astralnog oblika sa svojim elektricitetima i polovima, tj. od toga sedam opisanih delova je bilo kao zapečaćena kutija znanja, knjiga sa sedam pečata. Vidi Otkrivenje 4:3 i 5:1. "... a oko prestola bejaše duga..." "Zatim videh u desnici onoga koji se|aše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata."

Sutra 10

Tada, zbog Joga znanja i snage, čovek zadobija vrhovnu vlast nad sedam Svargi (neba). Postiže spasenje razilaženjem četiri izvorne ideje ("četiri manua" ili prvobitnih misli pomuću kojih je kreacija nastala).

Prolazeći kroz ovu Svarloku, sin čovečji dolazi u Maharloku, mesto magneta (Atoma) čije su zamisli manifestacije (Reč), Vreme, Prostor, i čestica (Atom)

četiri komponentna dela. Kao što je spomenuto u poglavlju 1, ta Maharloka predstavlja Avidju, Neznanje koje stvara ideju o odvojenom postojanju jastva i izvor je Ega, sina čovečjeg. Otuda, budući da je čovek (manava) potomak Neznanja, a Neznanje je predstavljeno kroz četiri ranije navedene ideje, ove ideje  su  nazvane  četiri  manua,  porekla  ili  izvora

čoveka.

Sutra 11

Postajući tako pobedonosan nad snagama Tame i Neznanja, čovek postaje jedan s Bogom.

Maharloka, mesto Magneta (Atoma), je Brahmarandhra ili Dasamadvara, vrata izme|u dve kreacije,  manifestovane  i  duhovne.  Kada  Ego,  sin

čovečji,   dolazi   do    vrata,   on    spoznaje   Duhovnu Svetlost i biva kršten u njoj. Prolazeći kroz vrata, on dolazi iznad idejne kreacije Tame, Maje, i ulazeći u duhovni svet opaža pravo Svetlo i postaje Sin Božji.

Na ovaj način, čovek bivajući Sin Božji, prevazilazi sve sputanosti Tame, Maje, i postaje posednik svih aisvarja, asketskih uzvišenosti. Tih aisvarja ima osam vrsta:

Anima, moć pravljenja čovekovog tela ili bilo

čega drugog toliko malenim koliko on želi, čak toliko sitnim kao što je jedan atom, anu.

Mahima, moć uvećavanja i činjenja čovekovog tela ili bilo čega drugog mahat, toliko velikim koliko on želi.

Laghima, moć da se čovekovo telo ili bilo šta drugo napravi laghu, toliko laganim po težini koliko mu se svi|a.

Garima, moć pravljenja čovekovog tela ili bilo

čega drugog guru, toliko teškim koliko on to želi.

Prapti, moć apti, za stizanje svega što mu se

svi|a.

Vasitva,   moć   vasua,   dovo|enje     svega   pod

kontrolu.

Prakamja, moć zadovoljavanja svih želja, kama, pomoću snage neodoljive volje.

Isitva, moć da se postane Isa, Gospod, nas svime. Vidi Jovan 14:12. "Zaista, zaista vam kažem, ko veruje u mene, dela koja ja činim i on će činiti, i veća će od ovih činiti, jer ja idem Ocu svome."

Sutra 12

Znanje o evoluciji, životu i rastvaranju, tako dovodi do dovršavanja osloba|anja od okova Maje, obmane.

Održavanjem jastva u Svevišnjem Jastvu, čovek postiže večnu slobodu.

Na ovaj način čovek, posedujući aisvarje, ranije opisane asketske veličanstvenosti, potpuno shvata Večni Duh, Oca, jedinu Realnu Supstancu, kao Jedinstvo, Savršenu Celinu, a svoje Jastvo samo kao puku ideju koja počiva u fragmentu od Duhovnog Svetla. Razumevajući ovako, čovek napušta sve uzaludne ideje o odvojenom postojanju svog ličnog Jastva, ujedinjuje se s Njim, Večnim Duhom, Bogom Ocem. Ovo ujedinjenje s Bogom je Kaivalja, vrhovni

čovekov cilj, kao što je objašnjeno u ovoj raspravi Vidi Otkrivenje 3:21. "Koji pobedi daću mu da sedi sa mnom na prestolu mom, kao što i ja pobedih i sedoh s Ocem na presto njegov."

ZAKJUčAK

"Ljubav vlada dvorom, taborom,  lugom, ljudima odozdo i svecima odozgo: Jer ljubav je nebo i nebo je ljubav."

U gore navedenoj strofi pesnik je lepo opisao moć ljubavi.23 Na prethodnim stranicama je jasno pokazano, da izreka "Ljubav je Bog", nije samo uzvišeno osećanje pesnika, nego jedan aforizam večne istine. Bez obzira kojoj veri čovek pripada i bez obzira na njegov položaj u društvu, ako pravilno gaji ovo vladajuće, u njegovo srce prirodno usa|eno načelo, siguran je da je na pravom putu spasenja od lutanja u ovoj kreaciji Tame, Maje.

Na prethodnim stranicama je pokazano da ljubav može da se neguje, i kako se na taj način razvija, pa kad je jedino takvim načinima, razvijena, kako čovek može da na|e svog Duhovnog Učitelja, kroz čiju naklonost on ponovo biva kršten u svetoj struji i žrtvuje svoje Jastvo na oltaru Boga, postajući zauvek sjedinjen sa Večnim Ocem. S usrdnom opomenom čitaocu da nikada ne zaboravi veliki cilj

života, ova kratka knjiga   se ovako završava rečima prosvetljenog mudraca šankaračarje:

/život je uvek nesiguran i nestabilan, kao kap vode na listu lotosa. Društvo božanske ličnosti, čak i na trenutak, može da nas spasi i otkupi./

Kraj

23Druga strofa iz trećeg pevanja of The Lay of the Last Minstrel, by Sir Walter Scott.

O AUTORU

Svami šri Juktešvar, idalan primer indijskog starog nasle|a prosvetljenih rišia, poštovan je kao Jnanavatar ("inkarnacija mudrosti"), od ljudi širom sveta koji su bili inspirisani njegovim životom i učenjima. Manifestovao je samospoznaju i božansko ostvarenje, što je godinama bio najviši cilj tragaoca za istinom.

Njegov rani život

Ro|en je kao Prija Nath Karar u Serampoeu (pored Kalkute) 1855. Svami šri Juktešvar je bio sin jedinac Kšetranatha i Kadambini Karar. Njegov otac, Kšetranath je bio bogat biznismen. Porodica je posedovala nekoliko velikih poseda u tom području.

čak i dok je bio dete, njegov pronicljivi intelekt i že| za znanjem bili su uočljivi. Kao što je to

često slučaj s velikim umovima, osnovno školovanje mu je više bilo prepreka nego pomoć; prema tome njegovo akademsko školovanje nije bilo obimno.

Kšetranath Karar je umro dok je njegov sin još bio dečak. Posledica toga je bila da je Prija Nath još u ranim godinama morao da preuzme odgovornost upravljanja porodičnim imanjem. Rano se oženio, ali posle nekoliko godina mu je žena umrla, a i njihovo

jedino  dete, ćerka, umrla je kao mlada žena ubrzo posle svog venčanja.

Prija Nathovo traganje za Istinom ga je odvelo velikom učitelju Lahiri Mahasaji iz Benaresa, koji je veličao svetu nauku Krija Joga meditacije kao najefikasnije sredstvo za postizanje realizacije Boga, a bio je prvi koji je otvoreno podučavao to staro znanje u modernim vremenima. Kroz vo|stvo Lahiri Mahasaje i kroz svoju ličnu praksu Krije, šri Juktešvar je postigao najviše duhovno stanje, u kome je, kao što je opisano u "Svetoj nauci", potpuno napustio uzaludnu ideju o odvojenoj egzistenciji svog Jastva i postao ujedinjen s Njim, Večnim Duhom, Bogom Ocem. Ovo sjedinjenje s Bogom je Kaivalja, vrhovni čovekov cilj.

Pisanje Svete Nauke

šri Juktešvar je spoznao da bi sinteza duhovnog nasle|a Istoka s naukom i tehnologijom Zapada učinila mnogo na ublažavanju materijalne, psihološke i duhovne patnje modernog sveta. Bio je uveren da bi ogroman napredak mogao da se postigne, kako individualan tako i me|unarodni, pomoću razmene najfinijih pozitivnih osobina svake kulture. Te ideje su se iskristalisale u njegovom značajnom    susretu    sa    Mahavatarom    Baba|iem,

guruom   Lahiria   Mahasaje,   1894.   šri   Juktešvar   je ispričao o tom nezaboravnom trenutku:24

Baba|i je rekao ljubazno: "Dobrodošao, Svami|i."

Odgovorio sam naglašavajući, "Gospodine, ja nisam svami."

"Oni, koje po Božjem nalogu obdarim nazivom svamija, nikada to zvanje ne odbacuju." Svetac mi se obraćao jednostavno, ali je iza njegovih reči odjekivalo duboko uverenje. Istog trenutka me je zapljusnuo talas duhovnog blagoslova. Smejući se svom iznenadnom unapre|enju u drevni Red Svamija,25  poklonio sam stopalima očigledno velikog i an|eoskog bića u ljudskom liku, koje me je tako počastvovalo...

"Vidim da te zanima Zapad podjednako kao Istok." Baba|ijevo lice je sijalo od obobravanja. "Osetio sam saosećanje tvog srca, otvorenog za sve ljude. Zato sam te ovde pozvao."

"Istok i Zapad moraju da prona|u zlatni srednji put kombinovane aktivnosti i duhovnosti," nastavio je.

"Indija mora mnogo da nauči od Zapada o materijalnom razvitku; za uzvrat Indija može da poduči  Zapad  univerzalnim  metodama  koje  će  da

24Zapisano u Autobiografiji jednog jogija, od Paramahanse Joganande.    25šri Juktešvar je kasnije i formalno bio iniciran u Red Svamija od Mahant (poglavar manastira) Budh Gaja u Bengalu. Tada je usvojio monaško ime Svami šri Juktešvar (ujedinjen s Bogom) umesto svog porodičnog imena.

omoguće    da    se    religiozna   uverenja    zasnuju    na neuništivim temeljima jogijske nauke."

"Ti ćeš, Svami|i, odigrati ulogu u budućoj skladnoj razmeni izme|u Istoka i Zapada. Za nekoliko godina poslaću ti i učenika koga ćeš obučiti za širenje joge na Zapadu. Vibracije mnogobrojnih duša koje tamo traže duhovno, preplavljuju me kao bujica. U Americi i Evropi vidim potencijalne svece, koji  čekaju da budu probu|eni..."

"Na moj zahtev, Svami|i," rekao je veliki učitelj, hoćeš li da napišeš knjigu o osnovnom jedinstvu koje leži u hrišćanskim i hinduističkim svetim spisima. Njihovo osnovno jedinstvo je samo zasenjeno različitostima ljudskih sekti. Pokaži paralelnim citatima da su nadahnuti Božji sinovi govorili iste istine."

Vrativši se u Serampore, šri Juktešvar je počeo sa svojim književnim naporima. "U tišini noći, upore|ivao sam Bibliju sa Sanatan Dharmom",26 nastavljao je da se seća učitelj. "Navodeći reči blagoslovenog Gospoda Isusa, pokazao sam da su njegova učenja u suštini jedno sa otkrovenjima Veda. Milošću mog pramgurua,27 moja knjiga "Sveta nauka" je za kratko vreme bila završena."

26Doslovno "večna religija", je ime koje je dato u Vedskim učenjima, koja su temelj hinduizma.

27Guru gurua; u ovom slučaju, Mahavatar Baba|i.

Njegova obuka učenika

Kako su godine prolazile, Svami šri Juktešvar je počeo da prima učenike na duhovnu obuku. Njegova dedovina u Seramporeu je postala njegov ašram; kasnije je izgradio dodatni ašram pored mora u Puriu, 300 milja južno od Kalkute.

Godine 1910. šri Juktešvar je upoznao Mukundu Lal Ghoša, učenika koga je Baba|i obećao da mu pošalje, kako bi širio Jogu na Zapadu, kome je šri Juktešvar kasnije dao monaško ime Paramahansa Jogananda. U svojoj "Autobiografiji jednog jogija"28 Paramahansa|i je detaljno opisao svoje godine provedene pod duhovnom disciplinom Svami šri Juktešvara, dajući fascinantan biografski portret svog gurua; odakle slede kratki izvodi:

"Svakodnevni život je tekao glatko u ašramu, bez čestih promena. Moj guru se budio pre zore. Ležeći, a ponekad i sedeći na postelji, ulazio bi u stanje samadhija."29

"Nije bilo doručka; prvo dugačka šetnja pored Gange. živo se sećam tih jutarnjih šetnji s mojim guruom. Dozivajući ih lako u sećanje, često sam opet pored njega. Rano sunce zagreva reku, a njegov glas odzvanja pun izvorne mudrosti."

"Kupanje, a zatim podnevni obrok. U skladu s učiteljevim svakodnevnim uputstvima, pripremanje obroka  je  bio  zadatak  mladih  učenika  i  oni  su  ga

28Infornacije o knjizi na adresi, e-mail: anandažptt.yu

29Doslovno znači "usmeriti zajedno". Samadhi je nadsvesno blaženo stanje ekstaze u kojoj jogi shvata istovetnost individualne duše i kosmičkog duha.

pažljivo izvršavali. Moj guru je bio vegetarijanac. Pre nego što se zamonašio, jeo je jaja i ribu. Učenicima je savetovao da slede neki jednostavan način  ishrane koji odgovara njihovoj telesnoj konstituciji".

"Posle podne bi dolazili posetioci, stalna reka mnoštva ljudi je iz sveta doticala u mirno pustinjačko prebivalište. Prema svim gostima, moj guru se odnosio ljubazno i učtivo. Majstor, onaj ko je spoznao sebe kao sveprisutnu dušu, a ne kao telo ili kao ego - u svim ljudima opaža upadljivu sličnost".

"U osam sati je bilo vreme za večeru, a ponekad bi se našli i zaostali gosti. Moj guru se nikada nije izvinuo i otišao da jede sam. Iz njegovog ašrama niko nije odlazio gladan ili nezadovoljan. šri Juktešvar nikada nije bio zbunjen neočekivanom posetom ili se zbog toga našao u neprilici. Po njegovim bogatim uputstvima učenici su i od oskudnih ostataka hrane umeli da pripreme gozbu. Ipak je bio štedljiv, a svojim skromnim sredstvima je dobro gospodario. često je govorio: "Protegni se prema pokrivaču. Raskoš će da donese samo neprijatnosti". Učitelj je pokazivao originalnost kreativnog duha, bilo da se radilo u gošćenju, o gradnji i popravkama ašrama, ili o nekom drugom praktičnom poslu."

"Tihi večernji sati su često donosili neku od guruovih beseda, čije bogatstvo vreme ne može da uništi. Mudrost je odmeravala i klesala svaku njegovi izreku.       Prefinjeno           samopouzdanje     je                 karakterisalo njegov jedinstven način izražavanja. Govorio je kao niko drugi           koga    sam    poznavao.            Pre   nego   što   bi

dozvolio mislima da se odenu haljinom govora, odmeravao  ih  je  na  osetljivoj  vagi  diskriminacije.

činilio se da je suština istine koja je iz njega izlazila poput miomirisnog isparavanja duše, mogla fizički da se opazi. Uvek sam bio svestan da sam u prisustvu

žive Božje manifestacije. Usled težinje njegove božanstvenosti, automatski mi se pred njim glava klanjala".

"Izuzev   svetih   spisa,   šri    Juktešvar   je   malo

čitao. Ipak je uvek bio upoznat sa zadnjim naučnim otkrićima. Kao brilijantan sagovornik, uživao je da sa svojim gostima razmenjuje mišljenje o bezbrojnim temama. Sa uvek spremnim humorom i veselim smehom, oživljavao je svaki govor. Premda često ozbiljan, učitelj nikada nije bio sumoran. "Da bi tražili Boga ljudi ne treba da 'izobličuju svoja lica'", citirao je iz Biblije.30 "Zapamtite da će nalaženje Boga označiti pogreb svih žalosti!"

"Me|u filozofima, profesorima, pravnicima i naučnicima koji su dolazili u ašram, neki su očekivali da će sresti ortodoksnog bogomoljca. Nadmoćan osmeh, ili tolerantno podrugljiv pogled je odavao da došljaci ne očekuju više od nekoliko pobožnih otrcanosti. To što su nerado odlazili, pokazivalo je me|utim, da su se uverili kako šri Juktešvar tačno poznaje njihovo područje specijalizovanog znanja".

"Me|u šri Juktešvarovim učenicima, bio je veliki broj lekara. “Onaj ko je izučavao fizičke zakone, lako će da istraži i zakone duše", govorio je.

30Matej 6:16

"Neposredno iza strukture tela je skriven suptilni duhovni mehanizam".

"Zakon upravlja svime što je stvoreno", rekao je. Principi koji deluju u spoljašnjem svemiru i koje naučnici mogu da otkriju,  zovu se zakoni prirode. Me|utim, ima suptilnijih zakona koji upravljaju duhovnim nivoima i unutrašnjim carstvom svesti. Ti principi mogu da se saznaju kroz nauku joge. Učitelj koji je spoznao samog sebe, a ne fizičar, jeste čovek koji razume istinsku prirodu materije. Posluživši se tim znanjem, Hrist je mogao slugi da vrati uho, koje je odsekao jedan od učenika."

"Učitelj je kristalno jasno tumačio Hrišćansku Bibliju. Od svog hinduističkog gurua, koji nije pripadao ni jednoj hrišćanskoj zajednici, naučio sam

šta je besmrtna suština Biblije. Nikada ni na Istoku ni na Zapadu, ni od bilo koga drugog nisam čuo da tako objašnjava Hrišćanske spise s tako dubokom duhovnom pronicljivošću kao šri Juktešvar".

"šri Juktešvar je svojim učenicima savetovao da ujedine u sebi vrline Istoka i Zapada. On sam je po spoljašnjim običajima bio izraziti zapadnjak, a u sebi duhovni orijentalista. Hvalio je napredne, bogate i higijenske navike Zapada i religiozne ideale koji vekovima oreolom obavijaju Istok."

"šri Juktešvar je bio uzdržan i trezven. U njegovoj ličnosti nije bilo ničega od duhom odsutnog i slaboumnog vizionara. S nogama čvrsto na zemlji, a glavom u nebeskom zaklonu, divio se praktičnim ljudima. "Svetost nije tupost! Božanska percepcija ne

čini čoveka bespomoćnim", imao je običaj da govori.

"Izražavanjem   vrline   u   aktivnosti,   inteligencija  se maksimalno razvija."

"šri Juktešvarova inteligencija je bila toliko prodorna da je on često odgovarao na neizraženu misao, ne obazirući se na ono šta je čovek govorio... Njegovo obelodanjivanje božanskih opažanja su često bolna za zemaljske uši. Učitelj nije bio  popularan me|u površnim učenicima. Mudri, koji su uvek bili malobrojni, duboko su ga poštovali. Usu|ujem se da kažem da bi bio najtraženiji guru u Indiji, da nije bio tako otvoren i strog na rečima."

"Zaprepastio sam se kad sam video da je učitelj tako žestoke prirode mogao u sebi da bude tako miran. Savršeno je odgovarao vedskoj definiciji Božjeg čoveka: "Nežniji od cveta kada se radi o dobroti, a snažniji od groma kada su u pitanju načela".

"često sam razmišljao kako je moj veličanstveni učitelj lako mogao da bude car ili ratnik pred kojim bi drhtao svet, da se usmerio na svetovni uspeh i slavu. Umesto toga, odabrao je da juriša na one unutrašnje tvr|ave gneva i samoljublja, čiji pad označava uzdizanje čoveka."

Svami      šri    Juktešvar       je     1920.      poslao Paramahansa Joganandu u Ameriku kako bi sproveo misiju               koju    je   mnogo    godina    ranije   nagovestio Mahavatar   Baba|i    -   učinivši   dostupnim   znanje   o osloba|ajućoj nauci Krija Joge brojnim tragaozima za Istinom širom sveta. Za tu svrhu je šri Jogananda osnovao internacionalno Društvo za samospoznaju sa predsedništvom u Los Angelesu. Tokom tri decenije

na Zapadu napisao je mnoge knjige, predavao je u skoro   svim   američkim   glavnim   gradovima   pred

širokim auditorijumom, pripremio je serije opsežnih predavanja o jogi za učenje kod kuće, a obučavao je učenike da samostalno nastave duhovni i humanitarni zadatak koji su mu poverili Mahavatar Baba|i i Svami šri Juktešvar.

S poštovanjem prema njegovoj predanoj službi i sposobnosti u izvršavanju zadataka u Americi, šri Juktešvar je u nekoliko navrata pisao Joganandi. Sledeći citati iz dva pisma, napisana sredinom dvadesetih godina, samo letimično prenose božansku bliskost i ljubav koja je postojala izme|u ove dve velike duše:

Dete srca mog, Jogananda!

Rečima ne mogu da izrazim radost koju sam osetio kada sam video fotografije tvoje škole i tvojih učenika. Topim se od sreće što u raznim gradovima vidim učenike joge. što se tiče tvojih metoda pojanja, isceliteljskih vibracija i božanskih isceliteljskih molitvi, ne mogu, a da ti se ne zahvalim od sveg srca.

Tako mi je drago da sam video sliku palate Mount Washington,31 da to ne mogu da izrazim rečima. Moja duša bi želela da doleti i sve to vidi. Mnogo si radio, kako bi mogao da budeš Božje sredstvo za ostvarivanja toga. Nastavi da radiš onako kako želiš. Me|u nama nikada ne može da bude nikakve razlike u mišljenjima...

31Odnosi se na Upravnu zgradu Društva za samospoznaju, Me|unarodnog Društva, na vrhu Mount Washington u Los Angelesu, koji je osnovao Jogananda nekoliko meseci ranije.

Posle povratka u Serampore, možda ću pokušati da dobijem pasoš za "put oko sveta", ali kako je stanje s ovim telom izgleda da to neće biti moguće da učinim. Voleo bih da ostavim moje telo pored tebe, u tom mestu. U takvim mislima nalazim veliku sreću.

što se tiče Puria, sre|ujem ko će da preuzme brigu o tome. Milošću Gurua, ja se dobro osećam, ali polako se povlačim iz upravljanja svim različitim centrima. Više ne mogu da obavljam sve te detaljne poslove. Ovo je početak mojih zadnjih  napora vezanih uz organizacione poslove... Očekujem tvoj povratak.

Njegovi poslednji dani i odlazak

Kao što se vidi i prema njegovom pismu, nije bila Božja volja da šti Juktešvar vidi Ameriku. Niti je Jogananda mogao da se otrgne od brojnih odgovornosti kako bi otputovao u Indiju. Konačno, 1935. primivši intuitivno hitan poziv od svog gurua - sluteći da su njegovi dani odbrojani - Jogananda se vratio u Indiju u jednogodišnju posetu. Pratila su ga dva američka učenika. Sledeći opis, koji je zapisao jedan od njih, gospodin C. Ričard Vrajt, daje nam jedan od malobrojnih opisa šri Juktešvara, koji je napisao zapadnjak:

Sa     svečanom     poniznošću    sam       ušao     s Joganandom u dvorište unutar ašramskih zidova. Srca su       nam   brzo   kucala   dok   smo    se   penjali   starim betonskim   stepenicama po     kojima  se   bez  sumnje

penjalo bezbroj tragalaca za istinom. Unutrašnja napetost je sve više rasla. Pred nama se na vrhu stepenica pojavio veliki  učitelj,  Svami  šri Juktešvar|i, plemenitog držanja kakvo dolikuje mudracu. Srce mi se nadimalo kao da će da pukne od blaženstva što sam u njegovoj uzvišenoj blizini...

Kleknuvši pred učiteljem, dodirujući njegova stopala ogrubela od vremena i služenja i primajući njegov blagoslov ponudio sam moju  neizraženu ljubav i zahvalnost. Onda sam ustao i zagledao se u njegove predivne oči - duboke od  introspekcije, a ipak sjajne od radosti...

Lako sam primetio svetost Velikog Jednog kroz njegov srčano-topao osmeh i treptanje očiju. Bilo da je u ozbiljnom ili veselom razgovoru, brzo se primećuje da je uvek pozitivan u izjavama, što je znak mudraca - onaj koji zna, zna, jer zna Boga. Na svaki način je očigledna velika učiteljeva mudrost, snaga namere i odlučnost.

Bio je jednostavno obučen; njegov dhoti i košulja nekada su bili jasne oker boje sada su bledo narandžasti. Proučavajući ga povremeno s poštovanjem, zapazio sam da je krupnog atletskog stasa; tela očeličenog kroz život samodricanja, iskušenja i žrtve. Njegovo držanje je veličanstveno. Uspravne figure, kreće se dostojanstvenim korakom. Iz grudi mu je izvirao veseo i vragolast smeh, pruzrokujući izvijanje i trešenje čitavog njegovog tela.

Njegovo strogo lice je odavalo utisak božanske snage. Razdeljena po sredini, njegova kosa je na čelu

bila bela, a ostatak je bio prošaran srebrno-zlatnim i srebrno-crnim pramenovima, spuštajući se u uvojcima niz ramena. Brada i brkovi su mu bili retki i ure|eni na takav način da ističu njegovu pojavu. čelo mu je bilo visoko zakošeno, kao da izražava misao koja stremi nebu. Tamne oči su mu bile zaokružene prozračnim plavim prstenom... Dok miruju, usta su mu stroga, ali ipak suptilno dodirnuta nežnošću".

Iako je prema svim spoljašnjim znacima šri Juktešvarovo zdravlje bilo odlično, njegovo vreme za napuštanje tela se zaista približavalo. Krajem 1935. pozvao je sebi Paramahamsa|ia.

"Sada je gotova moja dužnost na zemlji; ti moraš da nastaviš". Učitelj je govorio mirno, a oči su mu bile spokojne i blage. Srce mi je brže zakucalo od straha.

"Molim te pošalji nekog da preuzme brigu o našem ašramu u Puriju", nastavio je šri Juktešvar. "Sve ostavljam u tvojim rukama. Ti ćeš brod svog

života i života organizacije uspešno da dovedeš do božanskih obala".

Veliki guru je ušao u mahasamadhi (jogijev poslednji svesni izlazak iz tela) 09. marta 1936. u Puriu. Vodeće  novine u Kalkuti "Amrita Bazar Patrika", su objavile njegovu sliku i sledeći tekst:

"Posmrtna Bhandara ceremonija za Srimat Svami šri Juktešvar Giri Mahara|u, starog 81 godinu, održala se u Puriu 21. marta. Mnogo učenika je došlo u Puri na obred.

Jedan   od    najvećih   tumača   Bhagavad   Gite, Svami              Mahara|   je   bio  veliki  učenik  Jogira|e šri

šhjama čaran Lahiri Mahasaje iz Benaresa. Svami Mahara| je bio osnivač nekoliko Jagoda Satsanga (Društava za samospoznaju) smeštenih u Indiji, a bio je i veliki inspirator Joga pokreta koji se preneo na Zapad radom njegovog glavnog učenika Svami Joganande. Proročka snaga šri Juktešvara i duboka spoznaja su inspirisali Svami Joganandu da pre|e okean i širi poruku učitelja Indije po Americi.

Njegove interpretacije Bhagavad Gite i drugih svetih spisa svedoče o dubini šri Juktešvarovog vladanja filozofijom Istoka i Zapada i prikazuju ga kao onoga koji je otvorio oči drugima da vide postojeće jedinstvo izme|u Orijenta i Oksidenta. Pošto je verovao u jedinstvo svih religija, šri Juktešvar je, zbog uključivanja naučnog duha u religiju, osnovao društvo Svetih (Sadhu Sabha) uz saradnju svih vo|a raznih sekti i vera. Za svog naslednika na mestu predsednika Sadhu Sadhe, u svojoj oporuci je naimenovao Svami Joganandu.

Odlaskom tako velikog čoveka, Indija je zaista danas siromašnija. Neka svi oni koji su imali sreću da budu u njegovoj blizini, budu ispunjeni istinskim duhom indijske kulture i sadhane32 koja je u njemu bila otelovljena.

32Duhovna disciplina.

Njegova ostavština za čovečanstvo

Probu|ena duša koja dolazi u prisustvo Apsoluta spoznaje Boga kao jedinu Realnost i vidi prolazne scene života i smrti kao deo maje, iluzije - božanske drame izvo|ene u sveprisutnosti Kosmičkog Stvoritelja. Posle svog odlaska, šri Juktešvar je dao svetu zadnje duboko svedočanstvo istine koju je tako jezgrovito opisao u Svetoj Nauci. Dok se Jogananda|i, žaleći gubitak voljenog gurua, pripremao za svoj povratak u Ameriku, pred njim se ponovo pojavio šri Juktešvar u oživljenom obliku.

čudesno iskustvo i šri Juktešvarovo otkrivenje prave prirode kosmičke kreacije, života posle smrti i stalnog duhovnog razvoja besmrtne duše - sve je to predmet jednog od poglavlja Autobiografije jednog jogija33 od Paramahanse Joganande:

"Sada sam ti Joganada, otkrio istinu o svom

životu, smrti i uskrsnuću. Ne žali za mnom. Radije svuda proširi vest da sam s ove zemlje koja je Božji san uskrsnuo na jednoj drugoj astralnoj planeti koja je tako|e Božji san! To će da ulije novu nadu u srca zemaljskih sanjača, pritisnutih bedom i preplašenih smrću."

"Predugo je čovek slušao savete tipa 'ti si prah' ne mareći za besmrtnu dušu", napisao je Paramahansa|i u svom opisu tog božanskog iskustva sa Svami šri Juktešvarom. Svojim životom i svojim mudrim prenošenjem znanja, svojom smrću i slavnim

33Sve o knjizi na e-mail adresi: anandažptt.yu

dokazom svog uskrsnuća, veliki đnanavatar je ostavio čovečanstvu u nasledstvo uzvišenu viziju uro|enog ljudskog božanstva, kao besmrtne dece jednoga Boga."