Šta učiniti da bismo bili sretni? Ništa! Ništa ne treba činiti. Potrebno je samo odvojiti se od svega, distancirati se. Od iluzija. Od pogrešnih ideja. Kako se osloboditi toga? Tako što ćemo shvatiti da su pogrešne.

Sjećate li se afričkog plemena o kome sam vam pričao? Zašto su izgnanici umirali? Zato što su možda lopovi? Ne, već zato što su dodavali nešto samoj stvarnosti, nešto od svog mentalnog sklopa. Vaša nesreća izazvana je onim što dodajete stvarnosti. Taj dodatak uzrok je nesreće. Kako se izliječiti? Distancirajte se od sopstvene patnje i ozdravit ćete! Zdravlje nije nešto samo po sebi, ono je odsustvo bolesti.

„Kada je oko slobodno, vidimo; kada uho nije zapušeno, čujemo; kada je nepce čisto, osjećamo pravi ukus.

Kada je um slobodan od pogrešnih ideja, dobijamo na poklon saznanje i sreću." Ako umete da se oslobodite iluzije, bit ćete sretni.

Video sam osobe teško narušenog zdravlja, koje su trpele užasne bolove, pa ipak sretne! Da, sretne! Ne pate, jer patnja znači borbu. Patiti znači zapitati sebe: „Koliko će još dugo sve ovo trajati?"

Da vam otkrijem još jednu tajnu? Sadašnji trenutak nije nepodnošljiv. Nepodnošljivo je ono što će se dogoditi u sljedeća četiri sata. Imati sopstveno tijelo ovdje u osam uveče a duh u pola jedanaest: eto uzroka problema. Kada vam je tijelo u jednom gradu, a duh u drugom: eto uzroka vaše patnje.

Zato vežite svoju kamilu! Boga ne treba uzne-miravati sitnicama koje i sami možete da obavite.

Molitva je vatra! Vatra znači promjenu koja potiče iz svijesti o iluziji i naše težnje da se od te iluzije odvojimo.

Zamislite da sjedite u nekoj sali i slušate koncert. U jednom trenutku sjetite se da ste zaboravili da zaključate automobil. Počinjete da se nervirate. Nezgodno vam je da ustanete i odete do automobila, ali ne možete više da se usredsredite na muziku; nalazite se između čekića i nakovnja. Ovo je savršen prikaz načina na koji živi najveći broj ljudi!

Dozvolite mi da zaokružim ovu sliku jednom japanskom pričom. Jednog čoveka progonio je tigar. Na samoj ivici provalije se okliznuo, pao i nekako se uhvatio za granu koja je štrcala iz tla. Pogledao je naviše i ugledao tigra kako ga posmatra odozgo: o povratku nije bilo ni govora. Pogledao je naniže i video ponor od nekoliko stotina metara. Tada je pored svog ramena ugledao bokor zrelih kupina. Otkinuo je jednu i stavio je u usta! Kakav predivan ukus! U tom trenutku taj čovek je naučio da živi u sadašnjosti, što je i jedini pravi način života. Međutim, takva tvrdnja mnogima zvuči kao nešto nemoguće.

Znate li kako su otkriveni rudnici dijamanata u Južnoj Africi? Neki putnik boravio je u jednom selu i vidio djecu poglavice plemena kako igraju klikera. Bio je šokiran kada je otkrio da se igraju dijamantima! Kada je upitao poglavicu može li da dobije neki od tih klikera u zamenu za duhan, ovaj mu je odgovorio: „Ovde toga ima koliko god hoćeš, bila bi prevara da uzmem duvan od tebe, ali prihvatiću šta god mi budeš dao".

 Poanta ove priče je da su stanovnici tog sela gazili po blagu a da to uopšte nisu znali. Moglo bi se reći da je život banket kojeg se najveći broj ljudi odriče, ne želi da učestvuje u njemu. Oni nikada ne otkrivaju blago.