D

OSVRT NA MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA

Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san predstavlja odnose između misli sna,  ali  smo  više puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­ terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. Mi sad znamo da materijal sna, dobrim delom lišen svojih relacija, podleže jednom procesu kompresije, dok  u isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vredno- sti toga materijala. Pomeranja koja smo posmatrali pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom drugom predstavom, koja joj  je na neki način bliska, i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­ manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­ ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat između njih. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad uopšte još nismo ni spomenuli. Ali iz analiza sazna­ jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­ varajuće misli. Oba puta radi se o pomeranju duž asocijacionog  lanca;  ali  se isti proces  može  dogoditi u raznim psihičkim sferama, i rezultat toga pomera­ nja može jedanput biti da jedan elemenat bude za- menjen drugim, dok u drugom slučaju jedan eleme­ nat svoj  izraz zamenjuje drugim izrazom.

Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­ stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. Pomeranje se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­ kretnim izrazom. Prednost, pa prema tome i svrha zamene, sasvim je očevidna. Slikovito je za san ne­ što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­ ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za ilustratora. Ali ne samo predstavi] ivost, nego i inte­ resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom. Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno izražena; ali čim je pretvorena u slikovit jezik, uspo­ stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­ terijala sna, lakše nego ranije, dodiri i identiteti, koji su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­ ma, jer su konkretni termini u svima jezicima zbog njihovog razvoja bogatiji  nadovezivanjima  nego  što su pojmovni. Možemo zamisliti da se dobar deo po­ srednog pri stvaranju sna, koji pokušava da  rastu­ rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji i jedinstveniji izraz u snu, obavlja tako što nalazi pogodne jezičke preobražaje za  pojedine  misli.  Jed­ na misao, čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih razloga, pri tom će delovati na izražajne mogućnosti drugoga birajući i raspoređujući, i to možda već u samom početku, slično kao kod pesnikovog rada. Ako treba da se jedna pesma napiše u rimama,  onda  je drugi slikovani red vezan za dva uslova; on mora da izrazi odgovarajući smisao, a izraz te misli mora se rimovati sa prvim slikovanim redom. Najbolje pesme su svakako one gde se ne primećuje  namera  da  se nađe slik, nego gde su obe misli već unapred, među­ sobnim induciranjem, izabrale  govorni  izraz  koji  će uz  lakše  doterivanje  dati  istozvučnost   (rimu,   slik).

U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže sažimanje sna na još kraći način, tako što pronalazi jedan rečenični sklop, koji kao dvosmislen dozvoljava da izrazi više od jedne misli  sna.  Celokupna  oblast igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. Ne treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­ kom stvaranja sna. Reč, kao čvorna tačka mnogobrojnih predstava, jeste, tako reći, predestinirana dvo­ smislenost; i neuroze (prinudne predstave, fobije) ko­ riste ne manje bestidno nego preimućstva koja  reč tako daje za sažimanje i prerušavanje sna.1 Lako se može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima zajedničku korist. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­ smislena reč umesto dve jednosmislene; i da se naš svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­ kovitim izražavanjem, naše razumevanje se zaustav­ lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­ gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­ nesenom smislu, i da li treba direktno povezati sa materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih fraza. Uglavnom je pri tumačenju  svakog  elementa sna sumnjivo da li:

a)    treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom smislu  (relacija  suprotnosti);

b)     da li treba da se protumači istorijski (kao reminiscencija);

c)    da li treba da se protumači simbolički,  ili

d)    da li njegovo tumačenje treba da polazi od teksta.

Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­ đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne zadaje veće teškoće, nego što ih otprilike stari pisci hijeroglifa  zadaju  svojim  čitaocima.

Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­ bro otvaraju" u snu o injekciji; ,,Ta ja ne mogu ići" u poslednjem snu, itd.) za izražavanja u snu koje za­ jedno drži samo dvosmislenost izraza. Sad ću izneti jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne misli u slici igra veću ulogu. Razlika ovakvog tuma­ čenja sna od tumačenja pomoću  simbolike  još  uvek se ne može oštro odrediti; kod simboličkog tumačenja sna  tumač  sna  proizvoljno  bira  ključ  za  simbolizo-

1 Der Witz und seine Beziehung zum  Unbewussten („Dosetka i njen odnos prema nesvesnom", 1905, Sabrana dela sveska VI), i „Heči-mostovi" u rešavanju  neurotičkih  sim­ ptoma.

vanje; u našim  slučajevima  jezičke prerušenosti  ovi su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom praksom. Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­ vo vreme, onda možemo snove te vrste potpuno ili delimično resiti i nezavisno od podataka snevača.

Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja: Nalazi se u operi. To  je  predstava  Vagnerove  opere, koja  je  trajala  do  četvrt  do   osam  ujutru.   U  parketu i parteru nalaze se stolovi, za kojima  se  jede  i  pije. Njen rođak koji tek što se  vratio  sa  svadbenog  puta sedi sa svojom mladom  ženom za jednim  takvim  sto­ lom;  pored  njih  sedi  jedan  aristokrat.  O  njemu   se priča da ga je mlada  žena  sobom  dovela  sa  svadbe­ nog  puta,  sasvim  otvoreno,  kao   što   čovek   vraća   še­ šir sa svadbenog puta. Na sredini parketa  se  nalazi jedna visoka kula koja pri vrhu nosi  platformu,  okru­ ženu jednom gvozdenom ogradom.  Visoko  tamo  gore nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera;  on  ne­ prestano  trči  okolo  iza  svoje  ograde,  znoji  se  strašno i sa toga mesta vodi  orkestar  koji  je  raspoređen  dole oko osnovice kule. Ona sama sedi sa jednom (meni poznatom) prijateljicom u  jednoj  loži.  Njena  mlađa sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad ugljena  s  motivacijom  da  nije  znala  da  će   to   tako dugo trajati, i  mora  da  se  sada  svakako  dobro  smrza­ va (Kao da bi  lože  za  vreme  duge  predstave  morale biti   ložene).

San je svakako dovoljno besmislen mada inače lepo doveden na jednu situaciju. Kula na sredini par­ keta, sa koje dirigent upravlja orkestrom; a pre sve­ ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna; sa malo po­ znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za rukom da samostalno protumačim neke njegove de- love. Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­ ma jednom muzičaru čija je karijera  pre  vremena bila prekinuta jednom duševnom  bolešću.  Odlučio sam se, dakle, da kulu u parketu uzmem  doslovno. Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela da vidi, na mestu Hansa Rihtera, iznad ostalih  čla­ nova orkestra uzdiže  visoko  kao  kula.  Ovu  kulu treba  označiti  kao  mešovitu  tvorevinu   apozicijom;   svo­ jim donjim delom  ona  predstavlja  veličinu  čoveka;  a sa ogradom gore, iza koje  on  trči  kao  zarobljenik  ili kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo  ime)1, predstavlja njegovu kasniju sudbinu. „Kula luđaka", otprilike, bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle susresti.

Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja sna, mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­ nost, onu sa ugljenom, koji joj sestra dodaje, resimo pomoću istoga ključa. „Ugalj" je morao značiti „taj­ na  ljubav".

Kein  Feuer,  keine  Kohle,

kann brennen so heiss

als   wie   heimliche   Liebe,

von der niemand was weiss.!

Ona sama i njena  prijateljica  ostale  su  sedeći; mlađa sestra koja još ima izgleda da  će  se  udati  do­ daje joj ugalj, „pošto ipak nije znala da će tako dugo trajati". Šta će trajati tako dugo, to u  snu  nije  re­ čeno;   mi  bismo  u  jednom  pripovedanju  dopunili  sa

„predstava", u snu  možemo  rečenicu  posmatrati  za sebe, proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne uda". Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je, zatim, pominjanjem rođaka koji sa svojom  ženom  sedi  u parketu  i  otvorenom  ljubavnom  vezom  koja  se   ovoj ženi  pripisuje.  Snom  ovlađuju  suprotnosti   između tajne i javne ljubavi, između njene vatre i hladnoće mlade žene. I tamo i ovde, uostalom, i jedan  „koji visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­ zičara  koji  polaže  pravo  na  velike  nade.

Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još jedan,  treći faktor čiji udeo  u pretvaranju misli snova u  sadržtnu  snova  ne  smemo  potceniti:  Obzir  na  mo-

1    Hugo  Wolf  (= vuk).

2    Nijedna  vatra  i  nikakav  ugalj  ne  mogu  tako  jako  goreti  kao  tajna  ljubav  o  kojoj  niko  ništa  ne  zna.

gućnost predstavljanja u osobenom  psihičkom  mate­ rijalu, kojim se san služi, dakle većim delom u vi- zuelnim slikama. Među različitim sporednim mislima vezanim za bitne misli sna biće  data  prednost  onoj koja dopušta vizuelno  prikazivanje,  i  rad  sna  ne  beži od napora da ovu neprilagodljivu  misao  prelije  naj- pre eventualno u neki drugi jezički oblik, čak  i  u manje uobičajen, samo ako ovaj proces omogućava predstavljanje i tako donosi  kraj psihološkom pritisku pritešnjene misli. Ovo  presipavanje  sadržine  jedne misli u jedan drugi oblik može se, međutim,  istovre­ meno staviti i u službu rada na sažimanju i može stvoriti odnose prema  nekoj  drugoj  misli,  koji  inače ne bi postojali. A ova druga misao mogla je možda  i sama  već  izmeniti  svoj   originalni  način  izražavanja, u  cilju  da  se  s  pravom  sretne  na  pola  puta.

Herbert Zilberer (Silberer)1 pokazao je dobar put kako  možemo  direktno posmatrati  pretvaranje  misli u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­ va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj momenat rada sna. Ako je on u stanju premorenosti i pospanosti sebi zadao intelektualni napor, onda se često događalo da mu je misao pobegla i da se ume- sto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da  pre­ pozna zamenu za misao. Zilbererovu zamenu zove ne baš sasvim  zgodnim  imenom —  „autosimboličkom". A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zil- bererovoga rada, na koje ću se kasnije i na jednom drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posma- tranih  fenomena.

„Primer broj 1.  Mislim  na  to  da  sam  odlučio da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto.

Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drve- ta da bi postao gladak.

„Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­ hu izvesnih metafizičkih studija  kojima  baš  name- ravam da se bavim. Ova se svrha sastoji u tome, tako mislim,   da  se  čovek  u  traženju  razloga  egzistencije

1   Jahrbuch von Bleuler-Freud I,  1909.

probija  do  sve  viših  formi  svesti  ili  do  slojeva  egzi­ stencije.

Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da ću uzeti  jedan  komad.

Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do kraja" o kojoj je reč.. . Objašnjenje pozadine  sim­ bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne zadatak da rasečem i poslužim tortu, posao koji obav­ ljam jednim dugim, savitljivim nožem, što zahteva izvesnu pažnju. Naročito je često  sa izvesnim teško­ ćama povezano kako da podignem isečene komade torte; nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­ jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo do osnove). Ali još više simbolike ima  u  slici.  Jer torta u simbolu bila je jedna doboš-torta, dakle torta kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne slojeve  (slojevi  svesti  i  mišljenja).

„Primer broj 9: U jednom toku  misli ja gubim nit. Trudim se da je ponovo pronađem, ali moram da uvidim da  mi  je  tačka nadovezivanja  sasvim ispala.

Simbol: Komad pismenog sloga, čiji su poslednji redovi   ispali.

S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­ zovanih ljudi igraju vicevi, citati, pesme i poslovice, potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za predstavljanje misli sna. Sta, na primer, u snu znače kola od  kojih su svaka napunjena drugim  povrćem? To je suprotnost želje „zbrka, darmar" (doslovno: kupus  i  repa),  dakle  „nered",  pa  prema  tome  znači

Štaviše, ako tačnije pogledamo, moramo videti da rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi ništa originalno. Jer da bi postigao svoj cilj, u ovom slučaju mogućnost predstavljanja bez  cenzure,  rad ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene u svesnom mišljenju, daje prednost onim promenama potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju postati i svesni, i kojima su ispunjene sve fantazije neurotičara. Ovde se onda odjednom otvara razume- vanje za Šernerovo tumačenje snova, čije sam pra­ vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu. Bav­ ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­ stveno samo snu, ili za njega karakteristično. Moje analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u ne- svesnom mišljenju neurotičara  redovna  pojava  i  da se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke koji rastu, čiji  predmet  postaju  genitalije  drugoga, ili ipak i genitalije sopstvenog pola. A kao što Šerner i Folkelt sasvim tačno ističu, kuća nije jedini krug predstava  upotrebljavan za  simbolizovanje  telesnosti

— u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantazira- nju  neuroze.  Poznajem  pacijente   koji   su,  svakako, zadržali  arhitektonsku simboliku  za telo  i genitalije, (a seksualno interesovanje prostire  se  daleko  iznad sfere  spoljnih  genitalija):  za  te  pacijente  stubovi  i nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj  „Viso­ koj  pesmi"),  njih  svaki  otvor  podseća  na  jedan  od otvora  u  telu  („rupa"),  svaki  vodovod  na  mokraćni aparat, i tako dalje. Ali isto tako rado se krug pred­ stava  iz  života  biljaka  ili  kuhinje  uzima  za  skriva-

1

„nered". Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo

lište  seksualnih  slika;

u  prvom  slučaju  je  govor,  ta­

jedan jedini put javljeno.1 Samo za mali broj mate­ rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu važnost, na osnovu opšte poznatih aluzija i  zamena reci. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­ nički snu sa psihoneurozama, mitovima i narodnim običajima.

1 Na ovakvo predstavljanje  zaista  nikad  više  nisam naišao, tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog tumačenja.

log   fantastičnih   upoređenja iz  najstarijih   vremena,

obavio bogat prethodni  rad   („vinograd"   Gospodnji,

„seme", „vrt", devojke u „Visokoj pesmi"). U privid­

no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u ku-

hinjji  mogu  se  zamisliti  i  o  njima  sanjati  najružnije

kao  i  najintimnije   pojedinosti   seksualnog   života;    i

1 Bogat dokazni materijal za to nalazi  se u tri dopun­ ske  sveske  Fuksove  (Fuchs)  „Sittengeschichte.  Privatdrucke bei  A.   Langen  Miinchen).

simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­

hodu ostaje tako pristojna.1

Pri tom,  u ruci nosi  veli­

tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i

ku  granu-,  zapravo  kao  neko  drvo,  koja je  gusto  po-

3

neupadljivog  može  sakriti  seksualna  simbolika  kao

sejana   crvenim   cvetovima,   razgranata  i  raširena.

Pri

u najboljem skrovištu. Ima svoj snažan seksualni smi­ sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni sveže meso, ako kad ugledaju jaja i rezance povra­ ćaju, ako strah od zmije, koji je kod čoveka prirodan, u neuroticara bude neverovatno preteran. Svuda gde se neuroza služi ovakvim prerušavanjem, ona ide pu- tevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo u starim kulturnim periodima, putevima o čijem po­ stojanju svedoče još i danas govorna upotreba, pra- znoverje i običaji, mada ispod najtanjeg vela.

Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cve- ću, koji sam već najavio, i u kome podvlačim sve što treba seksualno protumačiti. Taj lepi san, pošto je protumačen, snevačici se nikako više nije dopadao.

a)    Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe devojke i grdi ih što „sa ono  malo  jela"  još  nisu  go­ tove, i pri  tome  vidi  mnogo  posuda,  preklopljenog  da bi se ocedilo, mnogo grubog posuda nagomilanog  u hrpama.   Kasniji  dodatak:   Obe   devojke  idu  po  vodu, i pri tom kao  da  moraju  ući  u  jednu  reku  koja  dopire do  kuće  ili  na  dvorište.1

b)   Glavni  san2 :  Ona  silazis    sa  visine  preko neobič­ nih  ograda  ili  plotova,  koji  su  sjedinjeni  u  velike  kva­ drate  i  koji  se  sastoje  od  ispletenih  malih  kvadrata.* Ono  zapravo  nije  podešeno  za  penjanje;  ona  se  uvek brine  da  li  će  naći  mesto  gde  da  stavi  nogu,  i  raduje se  što  joj,  pri  tom,   haljina  nigde  nije   zapela,  što  u

1    Za  tumačenje  ovog  prethodnog  sna  koji  treb a  uzeti

„kauzalno" (vidi str. 317).

•  Njen  tok  života.

3   Visoko poreklo, suprotnost želje  prema  prethod ­ nom  snu.

4   Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta, takozvani tavan domaće kuće, na kome se igrala sa svojim bratom, predmeta njenih kasnijih fantazija, i dvorište jednog nevaljalog  ujaka  koji ju je  obično  dražio.

tome  postoji  ideja  da  su  to  cvetovi  trešnje,  ali  oni  iz­

gledaju  i   kao   punjene   kamelije,   koje,  naravno,   ne rastu na drveću.  Za vreme silaženja ima najpre jednu, zatim  odjednom  dve,  kasnije  opet  jednu.*  Kad  je  sti­ gla  dole,  donji  cvetovi su već  prilično  otpali.  Stigavši dole,  ona  vidi  domaćeg  slugu  koji  jedno  isto  takvo drvo,  moglo  bi se  kazati — češlja,  to  jest jednim  dr- vetom  čupa  debele  pramene  kose,  koji  kao  mahovina vise  s  njega.  Drugi  radnici  su  ovakve  grane  iz  jedne bašte odsekli i bacili na ulicu, gde leže razbacane tako da  ih  mnogi  ljudi  skupljaju  i  odnose.  A  ona  pita  da li je  to  u redu,  da  li  može  i  ona  da  uzme  jednu.5    U bašti  stoji  jedan  mlad  čovek  (sa  ličnošću  koja  joj  je poznata,  jedan  stranac),  kome  prilazi  da  bi  ga  pitala kako  bi  se  ovakve  grane  mogle  presaditi  u  njen  sop- stveni  vrt.6    On je  zagrli,  našto  se  ona  odupire  i  pita ga  šta  mu  pada na  pamet  da  srne  tako  da  je  zagrli. On  kaže da to nije nikakva nepravda,  da je  to dozvo­ ljeno.7    Zatim  kaže  da  je  spreman  da  sa  njom  ide  u drugu  baštu,  da  bi  joj  pokazao  kako  se  sadi,  i  kaže joj  nešto  što  se  ne  može  dobro  razumeti:  nedostaju mi  osim  toga  tri  metra  —  (kasnije  kaže:  kvadratna

•metra) ili tri hvata zemlje. Čini se kao  da  će  on  za svoju spremnost nešto tražiti od nje, kao da  ima  na- meru  da  se  u  njenoj  bašti  obešteti  ili  kao  da  će  bilo

1 Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na dvorište ujakovo da je imala običaj  da se otkriva u snu.

8    Kao  anđeo  u  Blagovestima  što  nosi  u  rukam a  ljiljan.

8 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str. 326: nevinost  perioda,  dama  s  kamelijama.

4 Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj  fan­ taziji.

•  Da li srne da „izdrka", tj . masturbira. Sich einen herunterreissen = izdrkati. (Prim. prev.).

6    Gran a je odavna već primila značenje muškog geni- tala; uostalom, ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­ rodično ime.

7    Odnosi  Š%,  kao  i sledeće,  na  bračne opreznosti.

 

koji  zakon  prevariti,  imati   od   toga   koristi,   a   da   ona pri  tom  nema  nikakvu  štetu.  Da   li   joj   posle   toga stvarno   nešto   pokazuje,   ona   ne   zna.

Sa n koji smo ovde navel i treb a zbog njegovih simboličkih elemenat a nazvat i „biografskim" snom. Takvi se snovi često susreću u  psihoanalizi,  ali  mo ­ žda  samo  retk o  kad a  izvan  nje.1

Uprav o   ovakvog   materijala ,   razum e   se,   ima m   u izobilju, ali bi na s njegovo iznošenje odvelo suviše duboko priliko m raspravljanj a o neurotički m  odnosi­ ma . Sv e se svodi na isti zaključak: naime , da kod rad a sna ne treb a pretpostavit i da u njem u deluje nek a naročit a simbolizujuća aktivnost duše, nego da se sa n koristi ovakvi m simbolizovanjima, koja su već sadr ­ žana u nesvesno m mišljenju, stoga što on a bolje od­ govaraju zahtevim a konstrukcij e sn a zbog njihove mogućnosti  predstavljanja,  a  većim  delom  i  zato  što p o  pravil u  umakn u  cenzuri.