Ošo - Ne slušaj nikoga, ostani svoj

 

 

Ispričaću vam jednu priču, to je sufi priča: Starac i mladić su putovali sa magarcem. Skoro su stigli do grada; obojica su hodala pored magarca. Deca iz škole su prolazila pored njih, kikotala se i smejala, i rekla, ‘Pogledajte ove budale, imaju pored sebe zdravog magarca, a oni pešače. Bar bi starac mogao da sedne na magarca.’
Slušajući decu, starac i mladić su se zapitali, ‘Šta da radimo? Ljudi nam se smeju i uskoro ćemo ući u grad, bolje da poslušamo ono što su rekli.’ Tako je starac seo na magarca, a mladić ih je pratio.

Kada su se približili drugoj grupi ljudi, ovi su ih pogledali i rekli, ‘Pogledajte! - starac sedi na magarcu a jadni dečak hoda. To je besmisleno! Starac može da hoda, treba dečaku dopustiti da jaše na magarcu.’ Tako su se oni zamenili: starac je počeo da pešači, a dečaku je dozvoljeno da jaše.

Naišla je sledeća grupa i rekla, ‘Pogledajte ove budale! Izgleda da je onaj dečak vrlo arogantan. Možda je starac njegov otac ili učitelj a pešači, dok dečak sedi na magarcu - to je protiv pravila!’ Šta da rade? Obojica odlučiše da sada postoji još samo jedna mogućnost: sešće obojica na magarca; tako to i uradiše.

Tada je naišla sledeća grupa i rekla, ‘Pogledajte ove ljude, tako su nasilni! Jadni magarac skoro da je uginuo - dve osobe na jednom magarcu. Bolje bi bilo da oni nose magarca na svojim ramenima.’ Tako da su oni ponovo razgovarali, i utom su stigli do reke i mosta.
 

 

 

Skoro su stigli do kraja grada pa su mislili: ‘Bolje je da se ponašamo kako ljudi iz ovog grada misle, jer inače mogu da nas smatraju budalama.’ Zato su pronašli bambus, stavili ga na ramena, a magarca su nogama okačili za bambus i poneli ga. Magarac se bunio koliko to magarac može, njih ne možete tako lako na nešto prisiliti. Nastojao je da pobegne jer on nije pristalica društva i onoga što drugi kažu. Ali dvojica su za njega bila previše, prisilili su ga, pa je magarac morao da popusti.

Već je na sredini mosta gomila prilazila i svi su se okupili oko njih i govorili, ‘Pogledajte ove budale! Nikada nismo videli ovakve idiote - magarac je da se na njemu jaše, a ne da se nosi na ramenima. Jeste li sišli s uma?’

Oni su slušali dok se velika gomila okupljala. Magarac se uznemirio, toliko se uznemirio da je skočio i pao s mosta u reku i uginuo. Obojica strčaše dole, no - magarac je uginuo.

Seli su pored njega i starac reče, ‘Sad slušaj…’ Ovo nije obična priča - starac je bio sufi Majstor, prosvetljena osoba, a mladić je bio učenik, i stari se Majstor trudio da mu da lekciju, jer sufiji uvek stvaraju situaciju; oni kažu da nećeš moći duboko da naučiš sve dok se ne stvori takva situacija. Ovo je za mladića bila prava situacija, sada je starac rekao, ‘Pogledaj: kao što je ovaj magarac mrtav, bićeš mrtav i ti ako previše budeš slušao ljude, ne brini šta drugi kažu jer ih ima milion i svi imaju sopstveni um, i svako će ti reći nešto drugo; svako ima svoje mišljenje, i ako slušaš tuđa mišljenja, to će biti tvoj kraj.’
 

 

 

Ne slušaj nikoga, ostani svoj. Samo prođi, budi ravnodušan. Ako svakog slušaš, svako će te podstrekivati da ideš ovim ili onim putem. Nikada nećeš biti sposoban da dođeš do svog najdubljeg centra.

Svako teži da bude ekscentričan. Ova engleska reč je veoma lepa; ona znači izvan centra, a mi je koristimo za ludake. Ali svi su ekscentrici, izvan centra, i ceo svet se trudi da ti pomogne da budeš ekscentričan jer te svako na to podstiče. Tvoja majka te podstiče prema severu, otac prema jugu, ujak radi nešto drugo, brat nešto drugo, tvoja žena, naravno, opet nešto drugo, i svi se trude da te negde gurnu. Vremenom će doći trenutak kad nećeš biti nigde. Ostaćeš na raskrsnici, bivajući guran od severa prema jugu, od juga prema istoku, od istoka prema zapadu, ne krećeš se nikuda. Vremenom će to postati tvoja prava situacija - postaćeš ekscentričan.

Takva je situacija. A ako nastaviš da slušaš druge a ne svoj unutrašnji centar, ova situacija će se nastaviti. Sve meditacije služe da postaneš centriran, a ne da budeš ekscentrik, da dospeš do tvog sopstvenog centra. Vremenom ćeš moći da se smeješ tuđim mišljenjima ili ćeš jednostavno moći da budeš ravnodušan. A jednom kada budeš centriran, postaćeš moćno biće; tada niko neće moći da te podbada, niko neće moći da te gura bilo kuda - jednostavno, niko neće biti drzak. Ti si tako moćan, centriran unutar sebe, da ako neko dođe sa svojim mišljenjem, zaboraviće ga kada ti priđe; svako ko dođe da te nekuda gurne jednostavno će zaboraviti zašto je došao. Ili, bolje, čim ti priđe blizu, odmah će svuda oko tebe osetiti snagu.

To je način da čovek postane toliko moćan da ga celokupno društvo, cela istorija ne može pomeriti nijedan inč. Na takav način su postojali Buda, Isus. Možeš ubiti Isusa, ali ga ne možeš pomeriti. Možeš uništiti njegovo telo, ali ga ni inč ne možeš pomeriti. Ne da je on nepopustljiv, tvrdoglav, ne, on je samo koncentrisan u svom sopstvenom biću - i on zna šta je za njega dobro, i on zna šta je za njega blagosloveno. To se već dogodilo; sada ga ne možeš zavesti za nove ciljeve, nijedan trgovac ne može da ga zavede ni za koji cilj. On je pronašao svoj dom. On može strpljivo da te sluša, ali ne možeš da ga pomeriš. On je centriran.

Ova centriranost je prva stvar zbog koje ćeš biti opušten i prirodan; inače, ako si prirodan i opušten, niko neće moći da te odvede nikuda. Zbog toga deci nije dopušteno da budu prirodna i opuštena, ona nisu dovoljno zrela da bi bila takva. Ako bi ona bila prirodna i opuštena i trčkarala svuda okolo, njihov život bi bio promašen. Prema tome, ja kažem da društvo ima zadatak koji je potreban. Ono štiti dete; ono je vrlo ranjivo, svako ga može uništiti; svetina je tu, ono nije sposobno da pronađe svoj put - njemu je potreban oklop karaktera. Ali ako taj oklop karaktera postane sav tvoj život, tada si izgubljen.
 

 

 

Ne treba da postaneš tvrđava, treba da postaneš majstor i treba da postaneš sposoban da izađeš iz nje. Inače ona neće biti zaštita; postaće zatvor. Morao bi da budeš sposoban da delaš van svog karaktera. Trebalo bi da budeš sposoban da, ako to situacija zahteva, odgovoriš na potpuno nov način. Ako je ta sposobnost izgubljena, postaješ krut, tada ne možeš da budeš opušten. Ako je ta sposobnost izgubljena, postaješ neprirodan, tada nisi fleksibilan.

Fleksibilnost je mladost, rigidnost je starost.

Više fleksibilnosti, više mladosti; više rigidnosti, više starosti.
Smrt je apsolutna krutost.
Život je apsolutna opuštenost i fleksibilnost.

 

Odlomak iz knjige " Tantra - vrhunsko razumevanje"
Preuzeto sa: bebamur.com