Zamislite daje nekom djetetu dato da proba drogu. Kako raste, čitavo njegovo tijelo postaje ovisno o njoj. Kad je bez nje, to u njemu izaziva takav užasan bol da bukvalno želi da umre. Vi i ja, kao to dijete, probali smo tu drogu koja se naziva dokazivanje, uspjeh, prihvaćenost, popularnost, ugled. Kada jednom uzmemo tu drogu, društvo može da nas kotroli-ra i mi postajemo roboti.

Hoćete li da vidite kako ljudi postaju roboti? Slušajte: „Kako dobro izgledaš!" i robot se ispuni ponosom.

Pritisnem taster pohvale i robot poraste deset centimetara. Pritisnem taster kritike i on odmah splasne. Totalna kontrola. Svi postajemo podložni! Lako je manipulirati s nama. A, kada smo lišeni droge, to nas čini uplašenim, bojimo se da ne napravimo neku grešku zbog koje bi nam se drugi narugali.

Jednom prilikom, kad sam bio u posjeti kod prijatelja, njihova trogodišnja devojčica prišla je stolu za kojim smo sjedili. Bila je jako lijepo obučena da smo svi počeli da tapšemo, smejući se. Međutim, ona je pomislila da je ismijavamo i pobjegla je. Majka je otišla po nju, ali ona nije htela da se vrati. „Ima samo tri godine", pomislio sam, ,,i već su napravili manekena od nje. Neko je naučio: 'Ako uradiš ovo, hvalit će te i bićeš sretna.

A kad ti kažu bljak treba da se stidiš.' Kada jednom probamo tu drogu, gotovo je."

Verujete li da je Isus dozvolio da bude kontro-lirani onim što su drugi mislili ili govorili o njemu? Onaj ko je budan nema potrebe za takvom drogom.

Kada načinite neku grešku ili se osjetite odbačenim, često doživljavate užasnu prazninu. Javlja se osećaj usamljenosti, koju odmah potirete novom dozom droge koja se zove ohrabrenje, prihvaćenost, i tako i dalje ostajete pod kontrolom drugih. Kako izaći iz tog začaranog kruga? Pod uticajem ove droge izgubili ste sposobnost da volite. Znate li zašto? Zato što ne možete više slobodno vidjeti nijedno ljudsko biće.

Ograničavate se samo na činjenicu da li vas prihvaćaju ili odbacuju, da li vas podržavaju ili ne. Tretirate ih kao ugrožavanje ili podršku vašem narkotiku.

Razmislite malo o političarima. Oni često uopće te ne vide druge ljude. Vide glasove koje im ovi mogu dati.

Kada ne biste predstavljali ni podršku ni ugrožavanje njihovom uspehu na izborima, za njihne biste ni postojali. Poslovni ljudi uglavnom vide samo novac; ne vide druge ljude kao ličnosti, već samo ono u njima što je povezano s određenim poslom.

Mi nismo bitno drukčiji kada smo pod uticajem ove droge. Kako možete voljeti nekoga koga čak i ne vidite?

Hoćete li da se oslobodite droge? Morate se odupreti iskušenjima ovog sistema. Do srži ste ogrezli u njih.

Kada uspete u tome, sve će ostati isto, ali vi ćete ostvariti slobodu. Ostaćete u svijetu, ali nećete mu više pripadati. To je strahovito teško. Kao kada bismo rekli nekom narkomanu: „Zašto ne pojedeš neki dobar i hranljiv obrok, napiješ se sveže vode sa izvora i nadišeš se čistog jutarnjeg vazduha? Ostavi se droge!" On vjerovatno ne bi uspio ni da zamisli tako nešto, jer ne može da živi bez svog narkotika.

Kako izaći? Potrebno je da se suočimo sa strahom. Morate shvatiti zašto ne možete da živite bez potvrde drugih. Hoćete li da volite druge? Umrite za njih. Neka umre vaša potreba za njima.