PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE

IV

OPŠTI OPIS STRASTI I BORBE SA NjIMA

1.      Postoji osam glavnih strasti: stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost.

2.      Postoje dve vrste strasti: prirodne, koje se raĊaju iz prirodnih potreba, kao npr. stomakougaĊanje i blud, i neprirodne, koje nemaju koren u prirodi, kao na pr. srebroljublje. Njihova dejstva se, pak, ispoljavaju na ĉetiri naĉina: neke dejstvuju samo u telu i preko tela, kao stomakougaĊanje i blud, a neke se ispoljavaju i bez sadejstva tela, kao sujeta i gordost; zatim, neke se pobuĊuju spolja, kao srebroljublje i gnev, a neke proizilaze iz unutrašnjih uzroka, kao uninije i tuga. Takvo projavljivanje dejstva strasti daje nam povod da kod njih dopustimo još dva roda deleći ih na plotske i duševne: plotske se raĊaju u telu i telo hrane i naslaĊuju, a duševne proizilaze iz duševnih sklonosti i hrane dušu, dok na telo ĉesto deluju razorno. Poslednje se leĉe prostim unutrašnjim leĉenjem srca, a plotske se leĉe dvojakim lekovima - i spoljašnjim i unutrašnjim.

3.       Pojasnićemo nešto od reĉenoga opširnijim rasuĊivanjem. Imajući uzrok u telu, strasti stomakougaĊanja i bluda se ponekad bude bez sadejstva duše, jedino zbog uzbuĊivanja potreba iz kojih proizilaze. MeĊutim, one povlaĉe i dušu zbog njene zajednice sa telom. Radi obuzdavanja njihovog nasrtanja nije dovoljno samo naprezanje duše, već je, pri tome, neophodno i telo ukrotiti postom, bdenjem, iznuravanjem pomoću truda, te pribeći privremenoj usamljenosti, a ĉesto i potpunom otšelništvu. One proizilaze iz poroĉnosti duše i tela, te mogu da se savladaju jedino njihovim obostranim trudom. Sujeta i gordost se u duši raĊaju bez posredstva tela. Jer, kakvu potrebu sujeta ima za bilo ĉim telesnim, kada dušu dovodi do pada jedino zbog ţelje za pohvalom i slavom? Ili, kakvo je telesno dejstvo imalo udela u padu lucifera u gordost. On ju je zaĉeo jedino u duši i pomisli, kao što govori prorok: A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo... izjednaĉiću se sa Višnjim (Is.14,13-14). Za takvu gordost on nije imao nikakav podstrek spolja. Ona se rodila i u celosti sazrela u njegovoj unutrašnjosti.

4.      Ovih, dakle, osam strasti, imaju razliĉito poreklo i razliĉito delovanje. MeĊutim, prvih šest, tj. stomakougaĊanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije su meĊusobno sjedinjeni nekim naroĉitim srodstvom, tj. preteranost u jednoj dovodi do sledeće. Jer, od preteranog stomakougaĊanja neophodno proizlazi bludna pohotu, od bluda [se javlja] srebroljublje, od srebroljublja gnev, od gneva tuga, od tuge uninije. Zbog toga se protiv njih treba boriti istim tim poretkom, prelazeći u borbi sa njima od prethodne ka onima koje slede: da bismo pobedili uninije, najpre treba da savladamo tugu; da bismo prognali tugu, prethodno treba da savladamo gnev; da bismo ugasili gnev, treba da zgazimo srebroljublje; da bismo išĉupali srebroljublje, treba da ukrotimo bludnu pohotu; da bismo savladali bludnu pohotu, treba da obuzdamo strast stomakougaĊanja. I preostale dve strasti, tj. sujeta i gordost, na isti se naĉin meĊusobno sjedinjuju: pojaĉavanje prve postaje poĉetak druge. Od preterane sujete se raĊa strast gordosti. Istim poretkom se stiĉe i pobeda nad njima: da bi se istrebila gordost potrebno je da se savlada sujeta. MeĊutim, one se po vrsti ne sjedinjuju sa prethodnih šest. One se ne raĊaju od njih, nego, naprotiv, po njihovom istrebljenju. U ove dve strasti mi upadamo naroĉito posle pobede i trijumfa nad ostalim strastima. Uostalom, premda se nalaze u navedenom meĊusobnom odnosu, ovih osam strasti se ĉešće razdeljuju na ĉetiri saveza: bludna pohota se naroĉitim savezom sjedinjuje sa stomakougaĊanjem, gnev sa srebroljubljem, uninije sa tugom, a gordost sa sujetom.

5.          Nijedna od strasti se ne ispoljava na samo jedan naĉin. Tako se stomakougaĊanje ispoljava na tri naĉina: ili raĊa ţelju za jelom pre odreĊenog ĉasa, ili

zahteva jela do presićenja, ne razlikujući kakvotu hrane, ili zahteva ukusnu hranu. Otuda imamo ishranu bez pravila, proţdrljivost i slastoljublje. Od ove tri [strasti] proizilaze razni zli neduzi u duši: od prve se raĊa gunĊanje na manastirski ustav, od koga do nepodnošljivosti uzrasta nezadovoljstvo manastirskim Žvotom, za kojim obiĉno brzo sledi i bekstvo iz manastira; od druge se budi pohota i sladostrašće; a treća dovodi do srebroljublja i ne daje mesta siromaštvu Hristovom.

Postoje tri oblika bludne strasti: prvi se vrši kroz mešanje jednog pola sa drugim; drugi nastaje bez mešanja sa ţenom, zbog koga je Gospoda porazio Onana, sina patrijarha Jude (Post.38,9-10), i koji se u Pismu naziva neĉistotom; treći se ĉini umom i srcem, i o njemu Gospod govori u JevanĊelju: Svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu sa njom u srcu svom (Mt.5,28). Na ova tri oblika blaţeni apostol je ukazao u sledećem stihu: Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji:blud, neĉistotu, strast, i ostalo (Kol.3,5).

Postoje i tri oblika srebroljublja: prvo onome ko se odrekao od sveta ne dopušta da se obnaŽ od svake vrste posedovanja; drugo onoga ko je već sve razdao ništima podstiĉe da opet stekne isto takvo imanje; treće raspaljuje ţelju za sticanjem u onome ko pre nije ništa imao.

Postoje tri oblika gneva: prvi je onaj koji bukti u unutrašnjosti; drugi je onaj koji se ispoljava u reĉi i na delu; treći je onaj koji dugo vreme tinja i naziva se zlopamćenjem.

Tuga ima dva oblika: prvi nastupa po prestajanju gneva, ili se javlja pri nanesenim štetama i gubicima i neispunjenoj ţelji; drugi nastaje od bojazni i strahova za svoj udeo, ili od nerazumnih briga.

Postoje i dva oblika uninija: jedan baca u san, a drugi izgoni iz kelije.

Taština je raznoobrazna, ali se mogu razlikovati dva glavna oblika: u prvom se prevaznosimo telesnim preimućstvima i vidljivim stvarima; u drugom se raspaljujemo ţeljom za sujetnom slavom zbog duhovnih predmeta.

I gordosti ima dve vrste: prva je plotska, a druga - duhovna, koja je štetnija. Ona naroĉito iskušava one koji su napredovali u nekim vrlinama.

6.       Ovih osam strasti iskušavaju sav rod ljudski, premda ne napadaju sve na isti naĉin. Jer, u jednom glavno mesto zauzima duh bluda, u drugome prevladava gnevljivost; u jednome vlada sujeta, a u drugom gospodari gordost. Prema tome, premda sve strasti napadaju na sve, svako od nas im robuje na razliĉit naĉin i razliĉitim redom.

7.      Stoga treba da vodimo borbu sa tim strastima. Otkrivši koja mu strast naroĉito šteti, svako treba protiv nje da usmeri glavnu borbu, upotrebljavajući svako staranje i brigu za njeno praćenje i savlaĊivanje, usmeravajući protiv nje koplja svakodnevnih postova, bacajući na nju svakominutne strele srdaĉnog stenjanja i uzdisanja, i neprestano prolivajući suze u molitvi Bogu radi prekraćenja borbe koja ga smućuje. Jer, niko ne moţe savladati ni jednu strast dok se ne ubedi da svojim staranjem i trudom ne moţe da odnese pobedu nad njom, iako je, da bi se oĉistio od nje, i sam duţan da danonoćno prebiva u svakom trudu i svakom staranju.

8.       Kada takav borac oseti da se oslobodio od svoje glavne strasti, treba da sa punom paţnjom razgleda skrovišta svoga srca kako bi, uvidevši koja je od preostalih strasti najsnaţnija, sva duhovna oruţja podigao protiv nje. PobeĊujući na taj naĉin svaki put glavnu strasti u sebi, on će brţe i lakše odrţati pobedu nad ostalim, slabijim.

9.       Kada pobediš jednu ili nekoliko strasti, ne treba da se prevaznosiš. Inaĉe će Gospod, uvidevši nadmenost tvoga srca, prestati da ga ograĊuje i štiti, i ti ćeš, ostavljen, opet biti smućivan strašću koju si, uz pomoć blagodati BoŽje, već bio pobedio. I prorok ne bi poĉeo da se moli: Nemoj predati, Gospode, zverima dušu koja ti se ispoveda (Ps.73,19), da nije znao da se oni koji se prevaznose srcem ponovo prepuštaju strastima koje su pobedili kako bi se smirili.