Oproštaj

10. maja 1961. godine ponovo sam pokuša o da vidi m Junga, pod uticajem čudno g impulsa po- mešano g sa strahom. Dr Jung je umro dvadeset se- dam dana posle moje posete, i verujem da sam ja bio poslednji prijatelj sa strane sa kojim se sreo. Do poslednjeg trenutka nisam znao da li ću moći da ga vidim. Gospođic a Rut Bejli mi je telefonom rekla da će me ona primiti i da ćem o zajedno popiti čaj, ali da je Jung ozbiljno bolestan i da leži. Tog posle- podneva otišao sam u Kisnaht i sreo gospođicu Be- jli . Sedeli smo u salonu u prizemlju. Kasnije mi je pokazala kuću, punu renesansnih slika i stilskog nameštaja . Gospođic a Bejli je izuzetna žena : prati- la je Junga na njegovoj ekspediciji po Afric i i brinu- la o njemu poslednjih godina njegovog života. Zivahna je, inteligentna, sa zanimljivim, otmenim licem koje je tada bilo osenčen o strepnjom. Podse- tila me je na Miraben , englesku učenic u Mahatme Gandija, koja je sa Gandijem bila do njegovog kra- ja, da bi se posle smrti svog učitelja nastanila u Grčko j - Indiju bez njega nije mogla da prihvati. Posle Jungove smrti gospođic a Bejli je takođ e na- pustila Švajcarsku i sada živi u Engleskoj kao soci- jalna radnica i pomaž e siromašni m majkama. Ima neče g slično tužno g u sudbinama ove dve žen e koje su morale da nastave živote same, bez ličnosti koje su obožavale .

Do k smo pil i čaj, pridržavajući se pravog engle- skog rituala, Rut mi je rekla da sam imao sreću - Jungovo zdravlje se tog jutra znatno poboljšalo i on je žele o da me vidi. Govoril a je o smrti: „ К . G . (ta- ko ga je zvala), m e optužuje da ga zadržava m na zemlji. Ipak, mislim da on još želi da živi, a njegov ošta r smisao za humor znak je vitalnosti koju još poseduje."

Pitao sam je da li veruje u život posle smrti.

„Naravno" , rekla je. „N e mogu da zamislim da Jung tek tako završi..." Napravila je gest kao da ga- si svetlo. „Postoje psihološki dokazi života posle smrti. Nesvesno sadrži osećaj kontinuiteta i preživ- ljavanja izvan granice smrti i kao da ignoriše smrt, bez straha od nje. Jung mi je govorio o snovima o smrti sa poznatim vizijama. Poslednjih dana bioje veoma zaposlen pisanjem knjige Covek i njegovi simboli, za američko g izdavača. Međutim , taj rad ga je iscrpeo. Sve piše rukom i do sada je završio osamdeset stranica. Piše na engleskom, bojeći se da će nemačk a sintaksa promeniti značenja j nada- jući se da će na engleskom sve biti jasnije."

Do k mije dodavala još jednu šolju čaja, rekla je rečenicu koju su jednom izgovorile Elz i Bodmer i Nino n Hese: „Mislim da izmeđ u Junga i vas postoji duboka veza. Uve k je veseo kada vas vidi, i raduje se današnje m susretu."

Pitala me je, zatim, da li sam video kulu koju je Jung izgradio pored jezera, blizu mesta zvanog Bo- lingen. Iznenada je dobio želju da je sagradi, a kon-

Ova knjiga nije objavljena u Americi kao št o je planira- no, јег je smatrana suviše mračnom i teško m - a to je upravo ono št o je autor žele o da izbegne.

strukcija je bila određen a njegovim snovima. Kul a je bila Jungov pokušaj da ideju sopstva izrazi u ka- menu, i ona predstavlja ceo njegov psihološki si- stem. Ranijih godina on je u kul i provodio mnogo vremena. Mali m čamce m je prelazio preko jezera. Čest o je tu boravio sam - ložio je vatru i kuvao, jer tamo nije bilo struje. Na kamenim zidovima bile su urezane misli gnostika i egipatskih alhemičara , kao i mandale i drugi magijski simboli. Rekao sam joj da nikada nisam video kulu.

„Veoma je zanimljiva, treba da je posetite. Po- magala sam Jungu da u njoj izvodi razne rituale. Ujutru, kada bi uša o u malu kuhinju, pozdravio bi svo posuđe . Govorio je da i ja to treba da učinim. 'On i razumeju i zahvalni su.' Uve k je upotreb- ljavao istu šerp u i tiganj, smatrajuć i ih starim prijateljima sa kojima je u samoć i mogao da razgo- vara. Za Junga, sve stvari pokreć e njihov sopstveni život, il i život koji im mi udahnemo."

Ka d smo popili čaj, Rut me je zamolila da se ne zadržava m kod Junga, da ga ne bih zamorio. Onda sam se  poslednji  put  popeo stepenicama do  njego- ve  sobe.

Sedeo je pored prozora, kao i prilikom mojih ra- nijih poseta. Bi o je obuče n u svečani japanski ki- mono, tako da je pri svetlosti kasnog poslepodneva ličio na čarobnjak a il i sveštenika posvećeno g ne- kom drevnom kultu. Ka d sam uša o u sobu pokuša o je da ustane, u čem u sam ga preduhitrio. Da o sam mu mali poklon sa Istoka - kutiju optočen u tirkizi- ma iz Kašmira , sličnu onoj koju sam poklonio He - seu. Uze o je kutiju u svoje stare ruke, osmotrio je i opipao rekavši: „Tirkiz iz Kašmira... tamo nikada

nisam bio. Vide o sam samo Bengal i severoistočn u Indiju, i Madur u na jugu. Hval a vam..."

Reka o sam mu da sam upravo posetio Hesea, sa kojim sam razgovarao o smrti, o tome je li važn o znati postoji li život posle smrti. Hese smatra da ne postoji, ve ć da je smrt verovatno ulazak u kolektiv- no nesvesno,  možd a silazak u njega...

„Loš e ste postavili pitanje", rekao je Jung. „ Во - lje bi b ilo ovako: da li postoji b ilo kakav razlog da se veruje da postoji život posle smrti?"

„I, da li postoji?", pitao sam.

„Kada bi bilo moguće da um funkcioniše na margini mozga, bio bi nepodmitljiv."

„Da li je tako nešto moguće? "

„Parapsihološk i fenomeni ukazuju da jeste. I ja sam imao neka iskustva koja idu u tom pravcu. Jed- nom sam bio ozbiljno bolestan i gotovo u komi. Svi su mislil i da se mnogo mučim , a ja sam u stvari doživljavao nešt o izuzetno prijatno. Ka o da sam lebdeo iznad svog tela, visoko iznad njega. Zatim , posle smrti moga oca, nekoliko puta sam ga video. To, naravno, ne znači da se on stvarno pojavio. Nje- gova pojava je možd a bila samo moj subjektivni fe- nomen."

„Ali, zar nije moguć e da sve te pojave postoje kao spoljne i objektivne, a ne samo kao nešt o što se događ a u umu? Hese govori o kolektivnom nesve- snom kao da ono spolja postoji, a smatra da bi smrt mogla da bude silazak u to stanje."

,, U toku rata," rekao je Jung, „sre o sam Ijude kojim a su zbog povreda bile oštećen e funkcije moždan e kore, pa nisu imali osećaj vremena i pro- stora. On i su ipak mogli da sanjaju, a neki od njih

su imali važn e vizije. Ak o je mozak oštećen , koji organ stvara snove? Koji m delom svog tela čovek sanja? D a  l i j e  t o  nešt o fizičko, il i j e t o možd a pokazatelj da um u stvari deluje nezavisno od moz- ga? Ne znam, ali to je zanimljiva hipoteza."

Jung je zastao za trenutak pre nego što je nasta- vio. „I drugi fenomeni mogu da podrž e ovu hipote- zu. Mal o dete nema jasno definisan osećaj ega. De - tetovego je rasparča n i rasut po telu. Ipak, dokaza- no je da deca sanjaju snove u kojima je ego jasno određen , kao u odraslih ljudi. U tim snovima dete imajasan dozv]d]persone. Ak o sa psihološkogsta - novišta dete nema ego, šta je to u njemu što stvara snove koji na njega utiču celog života? I drugo pita- nje: ako fizički ego nestaje posle smrti, da li nestaje i drugi ego, onaj koji je detetu poslao snove?"

Do k sam ga slušao, ponovo sam bio dirnut iz- vanrednom živošću njegovog uma. Na samom pra- gu smrti Jung je istraživao, pitao se i verovao. Nje- gova naučn a objektivnost sprečavala ga je da izgo- vor i ijednu re č koja ne bi odgovarala iskustvima koja se mogu dokazati.

„Dana s retko ko obrać a pažnju na ono što stoji iza reči" , rekao je, „п а ideje. A ideja je jed i n o što zaista postoji. Ja sam jednostavno dao nova imena tim idejama, tim stvarnostima, i to je ono što sam postigao svojim delom. Uzmite, na primer, re č ne- svesno. Nedavno sam pročita o knjigu jednog kine- skog zenbudiste - činilo mi se da govorimo o istim stvarima, a da je jedina razlika izmeđ u nas u tome što smo dali različite nazive istoj stvarnosti. Tako, upotreba reči nesvesno nije bitna - važn a je ideja koja stoji iza reči. "

Na stočiću pored Junga stajala  je  knjiga  Feno- men čoveka Tejarda de Šardena . Pitao  sam ga  da li je pročita o  knjigu.

„То je ve li k a knjiga", rekao je. L i c e m u je b il o b ledo, a li čudn o osvetljeno unutrašnjo m svetlošću. Njegove šake koje su virile iz istočnjačkog ogrtač a odjednom su postale i nežn e i čvornovate. Ponovo sam primetio gnostički prsten na njegovom prstu i pitao  sam ga šta simboli na njemu znače .

„Simboli su egipatski", odgovorio je. „Ovd e je urezana zmija, koja simbolizuje Hrista. Iznad nje je lice žene , a ispod broj 8 koji je simbol beskraja, la- virinta, i puta ka nesvesnom. Promenio sam nekoli- ko detalja na prstenu, tako da je simbol postao hrišćanski. Svi ti simboli su potpuno živi u meni, i svaki od  njih izaziva reakciju moje duše. "

Rekao sam Jungu da mislim da on  predstavlja vezu sa tajnama prošlosti. „Pronašli ste most,  put koji je izgubljen sa evropskom  prosvećenošću , možd a i ranije. Ka o što je renesansa  uspostavila vezu sa spoljašnjim klasičnim veko ko ste l vi pronašli vezu sa unutrašnjim delom klasičnog  do- ba. Zahvajujući vama, suštinski kvaliteti čovek a mogu da prežive. Majstor Ekhart je u svome vre- menu  imao  istu ulogu."

„ О п о što sam ja pokuša o da uradim", rekao je Jung, „jeste da pokaže m hrišćaninu šta je u stvari Spasitelj, i šta je vaskrsnuće. Ljudi kao da to danas ne znaju, ne sećaju se. Ideja  ipak  postoji  u  snovi- ma.

Ispričao sam Jungu kako sam išao u Firenc u da vidim Leonardove Blagovesti. Do k sam gledao  sli- ku, mislio sam na Masakr nevinih,  događaj koji se

odigrao u vreme Hristovog rođenj a  i bio njegova suprotnost. „Mnog o buke je bil o oko Hristove smrti", rekao sam, „а n ik o ne b rin e o sm rti to lik o nevine dece, koja je, izgleda, prihvaćen a kao nešt o što je neophodno da bi se rodio Spasitelj. Isto se dogodilo i sa rođenje m Krišne, kada je tiranin Kan - sa naredio da se ubiju sva deca rođen a istog dana. Izgleda da je uvek postojalo nešt o strašn o nepra- vedno oko dolaska Spasitelja, gotovo da mož e da se smatra pozitivnim zlom. Stalno se postavlja pita- nje da li cilj opravdava sredstvo."

Jung je neko vreme ćutao , a onda polako rekao:

„А on i koji su žrtvovani često su najbolji..."

Pitao sam ga da li smatra da je na š razgovor o takvim stvarima zastareo u sadašnje m vremenu su- pertehnologije i interplanetarnih putovanja. Re- kao sam mu kako sam pitao Hesea šta će se, po njegovom mišljenju, dogoditi introspektivnim lju- dima u budućnosti , i da je on bio veoma pesimi- stički raspoložen .

„Kosmička putovanja u druge svetove su još da- leko," rekao je Jung. „Рг е il i kasnije čovek će mo- rati da se vrati na Zemlju, na mesto sa kojeg potiče . Kosmičk a putovanja su samo bekstvo od sebe, jer, lakše je otići na Mar s il i Mesec nego prodreti u sop- stveno biće . On o št o je opasno u pomamnom interesovanju za prostornu pobedu je to što ono simbolizuje čovekovu ogromnu  strepnju.  Strepnja je, izgleda, uzrokovana strahom od demografske eksplozije. Na neki način, kosmički letovi su instin- ktivna reakcija na taj problem."

U sobu je tada ušla Rut Bejli. Shvatio sam da sam predugo ostao. Zna o sam da je to moja poslednja poseta. Jung je, гека о b ih , takođ e bio svestan toga. Gospođic a Bejli je rekla da su stigli Jungovi kćerk a i zet i da čekaju u prizemlju. Ond a je otišla, da bih ja mogao da se pozdravim.

Uze o sam Jungove ruke u svoje, poklonio se i veo- ma polako pošao ka izlazu. Kad a sam stigao do vrata, okrenuo sam se da ga još jednom pogledam. Gledao me je netremice, obavijen svetlošću kasnog posle- podneva koja se igrala po njegovom istočnjačkom ogrtaču. Podigao je ruku i mahnuo u znak pozdrava.