14.

Isto kao što je san nestvaran u poredenju s onim što vidiš u budnom životu, tako su i stvari budnog života ovog sveta nestvarne u poredenju sa svetom duha koji je jedini istinska stvarnost.

Zato ne misli da se tvoja sreća sastoji od onoga što vidiš u svetu čula. Ako u njemu tražiš svoju sreću, onda si kao neko ko je zaspao i ko je u snovima video fine i lepe stvari i u potpunosti veruje u njih. Kada se probudi, on je žalostan i zapanjen zato što je odvojen od stvari koje je video u snu. Tako je i sa dušom koja prebiva u svetu dolaženja i odlaženja, i na njega je naviknuta i zadovoljna je što opaža njegove razo­node i radosti, nadvladana je žudnjom za njima zato što tu traži svoju sreću. Ako je, međutim, duša, dok stanuje u ovom svetu, naviknuta da u njemu opaža patnju, brigu i bol, onda je za nju radost da napusti ovaj svet i srećna je što može da sit odseli Iz njega. To je kao kod čoveka koji u snu vidi ružne i bolne stvari, a zatim se budi iz sna i srecan i radostan je što je umakao snu. On će takode odbiti da se ponovo prepusti snu zbog bola i straha koji je osetio preko užasnih stvari koje je video dok je sanjao.

Kada ti svet nešto ponudi, nemoj prih­vatiti. Jer, pravi od tebe budalu i njegov je cilj da se prvo malo nasmeješ, pa da zatim plačeš. To je put prirode. Ona se ne pretvara, jer materijalna stvar ne može da se pretvara i da se pravi da je nešto što nije. Ali duša je obdarena živo­tom, inteligencijom i sposobnošću raz­likovanja. Ona može biti prevarena ili ne, sasvim u skladu sa njenim izborom. Ako duša prozre planove onih koji hoće daje prevare, ako se okane njihovih lukavosti i ako je pažljiva, izbeći će rdave posledice.

Ako podlegne svetovnoj lukavosti i svetovnoj prevari, onda se to događa njenom sopstvenom voljom. Kao stoje u njenoj moći da se tome prepusti, isto tako je u njenoj moći da to odbije od sebe. Ako popusti, propasće. Ako ne popusti, štiti samu sebe od propasti.

Povezi se sa onim što znaš, što svako zna, i napusti ono što ne znaš, što niko ne zna. Ti, na primer, znaš - i svako to sa tobom zna - da je vatra vrela, da sagoreva stvari i da širi svetlost; da je voda hladna, vlažna i tečna i da gasi žed. Znaš da je celina veća od njenih delova i da je prava linija drugačija od krive.

napustiti ono što volimo izaziva tugu. Radost nastaje kada iza sebe ostavimo ono što mrzimo. Činjenica je da moraš napustiti ovaj svet. Zato je razumljivo da ćeš bili nesrećna ako voliš ovaj svet, a srećna ako ga mrziš.

Zamisli, o dušo, da se oslobodiš grubotvarnog sveta. Zatim vidi da li osim svog sopstvenog bića možeš da pronađeš nešto suštinsko. Kada budeš opisivala svoje biće, reći ćeš da duša, kao prvo, liči na misao i da je sa njom srodna; da, kao drugo, pokreće i samu sebe i druge stvari, da poseduje moć razlikovanja i da se usmerava ka stvari­ma za kojima žudi i koje želi i da je obdarena posebnim i dobrim osobinama, naime,    pravednošću,    velikodušnošću, jednakošću, samilošću. Ako tako opišeš svoju suštinu i potvrdiš da ove osobine čine tvoje biće i prirodu, onda sigurno moraš priznati da si suptilno i vodeće biće.

Kada budeš opisivala druge stvari, da li ćeš moći da prinadeš opis koji odgovara tvojoj suštini, i to na drugačiji način nego izlaganjem njihove suštine? Možeš li ih opisati osobinama koje su strane nji­hovoj prirodi?

Ako se neka stvar ne može opisati tako da to bude u skladu sa vlastitom suštinom, kada joj ne može biti pri­pisano nijedno njeno obeležje, zar tada nisi primorana da priznaš da joj nedosta­je život i da je - u skladu sa svojom prirodom - predodređena na pasivnost?

Moraš razumeti da duša u fizičkom svetu ostavlja za sobom samo tragove stvari koje je njena suština sama za sebe stvorila i da suština u duši ostvaruje samo ono što je Prvi Uzrok sam stvorio u njenoj suštini.

Ako se dve ptice iste vrste uzajamno povezu uzetom, obe osećaju veliku pat­nju i ne mogu da se smire. One se smiruju kada se odvoje. Još je gore kada se tako vežu jedno za drugo bića različitih vrsta i oblika, na primer kamila i vuk, ili bik i lav, ili živo i mrtvo biće. Može li postojati veća nesreća nego kada je mudar čovek vezan za budalu? Kamila ne nalazi mir sve dok se ne oslobodi užeta koje je veže za vuka. Tako je i sa bikom i lavom, sa živim bićem i mrtvim, sa mudracem i budalom.

Suština duše je iznad svega uzvišena jer je povezana sa raznim svetovima i može da krene u svaki predeo. Određeno vreme duša ostaje u materijal­nom svetu. U tom stadijumu duša je ljudska. Vidi samo ono što može biti opažano čulnim organima, baveći se samo jelom i pićem i grubotvarnim stvarima.

U jednom drugom periodu duša pripa­da svetu koji joj odgovara. U tom stanju duša    opaža    i    upoznaje    stvari.    Ona uzrokuje pokret i u stanju je da ispituje i razmišlja, ima slobodu izbora. To su posebne odlike duše.

U periodu koji sledi, duša pripada svetu misli. U tom stanju ona uči da raz­likuje praoblike od materijalnih oblika. Ona razume prve principe stvari i razli­kuje i prepoznaje svojom misaonom sposobnošću sve jednostavne i nedeljive oblike.

A u posk-dnjem periodu, duša pripada isključivo božanskom svetu. U tom najvišem stadijumu duša je dosegla dobro i dobrotu i želi samo ono što je dobro. Oslobođena je sveg zla i zlobe i suprotstavlja se svemu stoje zlo. Ona je mudra i dela obazrivo.

To da je duša povezana i srodna sa Prvim Uzrokom pokazuje se kroz, u njeno biće utisnuto stremljenje da obuh­vati zbir svih stvari koje se nalaze u Božijoj svemoći. Jer, duša nikada neće pronaći mir i biti potpuno spokojna, sve dok ne stigne u svet duha i ne bude posedovala sve što ide uz to. Jedino će tada duša biti bez žudnji, u miru i tišini i potpuno spokojna.

O dušo, ne postoji ništa nesrećnije od tebe. Ti si kao usamljeni putnik koji je dospeo u zemlju varvara. Razgovaraš sa njima na svom jeziku - ti kukaš, ali oni ne razumeju tvoj jezik i obraćaju ti se na jeziku koji ti ne razumeš. Kako je tvoje stanje nesrećno, o dušo! Kada govoriš, nema nikoga ko sluša. A kada se žališ, nema nikoga ko pokazuje sažaljenje.

Kakva uteha postoji za nekoga ko se otuđio od svoje domovine, ko je daleko od kuće i odvojen od svog izvora i porekla? Istovremeno je zarobljenik svo­jih požuda, tako da ne prepoznaje da mora ubirati plodove svojih grešaka i zabluda. Gonjen je smrtonosnom žudnjom i grubom požudom za užitkom i pohotom, ne polaže sebi račune za sopstveno delanje koje vodi do samo­uništenja. On pluta po beskonačnom moru, nošen nečim što na obmanjujući način liči na nešto što podseća na koris­no vozilo. Izabrao je saputnika koji će ga ostaviti na cedilu. Foverio se nekome ko gaje odveo u zabludu i prevario. Kako je žalosno kada čoveka prevari prijatelj koji ga pljačka, saputnik koji ga ostavlja na cedilu.

Ko gaji slatke plodove, ješće slatke plodove. Ko gaji beskorisne plodove, ješće beskorisne plodove. Plodovi dobrih dela uvek su u skladu sa korenom iz koga potiču. Plodovi rdavih dela su, takode, u skladu sa korenom iz koga su nastala.

Malo znanja koje sprovodiš u delo ima veću korist od mnogo znanja čije ostva­renje ne delujući propuštaš.

Heka se Bog smiluje onom ko zna i dela, ko druge podučava, ko ovu knjigu čita i razume što je pročitao, ko druge uči da je takode razumeju, ko je posti­gao postavljeni cilj, ko druge ka njemu vodi i pri tome na pravi način prenosi, ko istinu govori i u Božijoj pomoći sudeluje.