11.

Spustila si se u materijalni svet, o dušo, i kroz iskustvo si naučila kakav je. U njemu si našla samo stvari koje je ružno videti, gadno čuti, odvratnog ukusa, štetnog mirisa i kojih se osećaj gadi.

A ipak, pošto si sada tu gde jesi, nad­vladana si ljubavlju i vatrenom žudnjom za njim! U njemu si tražila svu svoju sreću i zaboravila si visoke moći koje su tvojoj prirodi svojstvene. A, pošto si spoznala da si grešila i zalutala, pokušala si da uvućeš i druge u svoj greh i da ih okriviš.

Ali tako ne može! Krivica mora da pogodi samo one koji su je zaslužili. Samo je onaj grešan ko je počinio greh. Stremi ka tome da ispraviš svoje grehe i greške, jer pošto si svojom krivicom dospela u žalosno stanje u kome se sada nalaziš, možeš jedino svojom sopstve-nom slobodnom voljom da se izdigneš iz njega.

Sve dok si boravila u svetu stvari koje nastaju, bila si iskušavana svakojakim teškoćama. Uveri se u to da su uzrok i izvor tih teškoća u tebi samoj i u tvojim gresima i prestupima. Ako sebi jasno predočiš svoju prošlost setićeš se i spoznaćeš to. Ukoliko, pak, naideš na teškoću čiji ti uzrok i izvor nisu poznati, ne prebacuj krivicu na druge i imaj na umu da uzrok mora biti pronađen u grehu koji si počinila, a na koji si zaboravila.

Ako čovek u svetu punom jada traži krov nad glavom, onda jad koji ga spopada i iskušenja koja mora podneti, nastaju iz zablude da je utočište tražio ovde! Zato neminovno doživljava jad.

A ono što tu stvar još pogoršava je što je bio pozvan da se čuva od te nesreće, ali nije bio pažljiv. Naloženo mu je da se toga plaši, ali on se nije plašio. Bio je upozoren, ali to upozorenje nije primio k srcu, već je sledio sopstvenu volju i htenje.

nije li tako, o dušo, da si sve mogla da vidiš i čuješ dok si bila izvan zatvora? A

pošto si sada zarobljena, sve je pred tobom sakriveno. Zarobljena i zatvorena si i uzaludno pokušavaš da nešto čuješ i vidiš. Zašto si ušla u zatvor? Sve dok si bila u svetu jednostavnih i jedinstvenih stvari mogla si sve da vidiš i znaš. Jer, mogla si da vidiš pred svojim okom sve svetove, čiste, svetle i blistave. A ispod tebe na tlu nalazio se svet nastajanja, cvetanja i nestajanja, mračan svet koji u poredenju sa onim svetom, skoro*da nije svetliji od crnog kamena koji se može opaziti u svetloj bistroj vodi.

Mislila si da moraš da uđeš u ovaj svet kako bi kroz iskustvo otkrila kakve je prirode ta oblast, Nakon što si to odlučila, negirala si stanje jednostavnih i jedinstvenih stvari i utonula si u nisko stanje izmešanih stvari. Tragajući gramzi­vo za onim što si htela, izgubila si svoje visoko stanište i dospela u svet prome-na. Pošto si negirala svet jednostavnih stvari, tražeći i žudeći za svetom složenih stvari, postala si kao ptica koja je ušla u zamku da bi kijucnula bobicu, a onda upala u klopku. Ili, kao riba si koja želi da pojede ribarev mamac i tako biva sama pojedena.

Tako svetla i blistava, o dušo, kakva si po svojoj prirodi, krenula si u svet tame i upustila si se sa tamom u borbu. A svet tame je ugasio tvoje svetio i okružio te tamom zaslepevši i oduzevši ti tvoju moć opažanja svega onoga što si nekada mogla da vidiš i naveo te je da zaboraviš sve što si nekada znala, i, naposletku si zarobljena i zaključana. Sve to se desilo kao posledica zablude u koju si na početku upala.

Međutim, ako želiš da se vratiš svom uzvišenom zavičaju, onda usmeri svoju pažnju na smrtonosne stvari koje su u tebi prisutne i čuvaj ih se. Jer, samo ako se budeš čuvala tih stvari možeš biti spašena. Samo je tako moguć povratak u tvoj istinski zavičaj. Kako bi lako mogla da prepoznaš od kojih stvari moraš da se čuvaš, ovde ću ih navesti u jednoj rečenici: To je žudnja za zemaljskom razonodom.' Odvoji se, dakle, od svega i brani se od svega što svojim materijal­nim čulnim organima doživljavaš kao prijatno. Zgrabi i iskoristi sve što tvoja suština oseća prijatnim.

Vatra može biti ugašena, ali plamen žudnje    nikada.    Bolovi    mogu    kratko

vreme uticati na telo, a zatim opet prestaju i ostavljaju ga na miru. Bol žudnje te nikada neće ostaviti na miru: sve dok ne budeš imala suštinu koja žudnju odbija i dok ne budeš naučila da se uzdržavaš od onoga za čim si do sada žudela. Jer žudnja dobija sve veću snagu ukoliko joj popuštaš, a umire ako od nje odustaneš i uzdržiš se.

Jedna žudnja u svetu ćula je pohlepa. Ali to nije jedina, ima ih više. Alavost je, doduše najsmrtonosnija od svih, zato što telo ne traži alkoholna pića i telesno zadovoljenje ako pre toga nije hranom zasićeno. To se, takode, odnosi i na nošenje fine odeće i mnoge druge nevažne stvari, kroz koje duša biva namamljena u opasne i užasne predele u kojima biva navedena na loše navike koje je ponižavaju i izopačuju je.

Poučio sam te, o dušo, kako da delu-ješ ispravno. Dakle, ne pravi se kao da ne možeš da izbegneš pogrešan put. Vratio sam ti moć viđenja, zato se ne pravi da si slepa. Kada slepac upadne u rupu, on se za to ne može kriviti. Međutim, ako neko sa zdravim očima priđe rupi, vidi je i dobrovoljno se u nju baci, onda za njega ne postoji nikakvo opravdanje. Tako ni za tebe nema oprav­danja ako uprkos svim upozorenjima namerno popustiš svom htenju. Patićeš više nego ikada ranije i zbog toga ćeš platiti dvostruku cenu.

Ako se čovek oslobodi žudnji ovog sveta, onda će se nesreća ovog sveta držati podaleko od njega. Tada radi višeg cilja napušta ovaj svet zdrav i dobro očuvan. Taj viši cilj je da se približi Bogu. Ukoliko, pak, jurca za žudnjama ovog sveta, pratiće ga nesreća ovog sveta. U tom slučaju ovaj svet napušta kao bolesnik, kao neko ko je proklet da pati u zatvoru. Taj zatvor je udaljenost od Boga.