8.

Kada čovek izgubi prijatelja i u istom trenutku sretne drugog koji može da zauzme mesto izgubljenog pri­jatelja i da dela umesto njega, brzo će odbaciti sećanje na prvog prijatelja i zaboraviti ga, utoliko pre ako je novi pri­jatelj snažnije povezan sa njim i ako je višeg porekla od prethodnog. Ali, ako se izgubi prijatelj a nema nikoga ko bi mogao da zauzme njegovo mesto, onda se dugotrajna tuga i strašna patnja ne mogu izbeći.

Ako, o dušo, imaš prijatelja za koga si sigurna da ćeš ga izgubiti, da će se ras­tati od tebe, zar nije dobar savet da te zamolim da potražiš nekoga ko će doći na njegovo mesto i ko može da zauzme njegovu poziciju; i da ti kažem da pronađeš nekoga ko će ti biti dobar drug i veran prijatelj? On mora da bude snažnije povezan sa tobom i da se nalazi na višem nivou od prvog prijatelja. Jer, kada neko nešto izgubi i zatim pronađe nešto bolje, njegova nesreća se pretvara u sreću, a briga u radost i vedrinu.

Tako i ti, o dušo, moraš da se pripre­miš pre nego što budeš mogla da napustiš ovaj svet nastajanja, cvetanja i nestajanja, da bi se sjedinila sa svetom duha. A pre nego što napustiš svog izda­jničkog i izopačenog saputnika, moraš već u sebi da stvoriš odvojenost u odno­su na njega i postepeno se od njega odvojiš, hitajući istovremeno svom budućem prijatelju u susret, navikavajući se na njega i sve se više spajajući sa njim.

Ako čovek, o dušo, dospe do tačke da mrzi neko mesto i želi da ga napusti, mora pre nego što ga napusti pronaći drugo mesto na kome želi da boravi. Jer, čovek koji napusti neko mesto ne znajući kuda da ode, ostaje bez zavičaja. Bespomoćan, biće prisiljen da se bez mogućnosti izbora smesti na prvom najboljem mestu koje pronađe. Može biti da će tako biti prinuđen da stanuje na mestu koje je gore nego prethodno, lako da ga sreća zaobiđe i život mu dospe u nered.

riiko, o dušo, ne boravi u mračnom, tesnom   i   pustom  staništu,  a  da  nema želju  da  stanuje  u  kući  koja je   bolja, veća i prijatnija.

Ako, dakle, o dušo, želiš da napustiš svoje prebilvalište, preseli se u bolje. Ko napusti kuću koja je mračna, tesna i pusta i preseli se u svetliju, širu, pros­traniju i lepšu, radovaće se toj promeni. Biće radostan zbog svoje odluke da se preseli.

U slučaju da si saznala za nešto sasvim drugačije od onoga što se može opaziti sa pet čula, krenula si putem koji vodi ka tvom spasenju. Međutim, ako ne znaš ništa drugo izuzev onoga što opažaš svo­jim telesnim čulnim organima, onda si na putu ka uništenju i bolu.

Pažnja, o dušo, je nešto čiji značaj tek moraš da dokučiš. Ako se čovek čuva od uništavajućih sklonosti svog sopstvenog bića, on je pažljiv. Ako sledi svoje nega­tivne sklonosti, onda je nepažljiv.

Zato, o dušo, budi oprezna i čuvaj se svega što na tvoje biće deluje uništava-juće i traži ono što je lekovito za tebe. Sve što je u skladu sa tvojom prirodom za tebe je lekovito. Sve što u tvom unutrašnjem biću izaziva otpor, za tebe je uništavajuće. Međutim, ni jedno ni drugo nije samo uništavajuće ili samo lekovito.

Dakle, ako želiš da budeš spašena, potraži ono što je u skladu sa tvojim bićem. Ako želiš uništenje, potraži stvari koje su tvom biću suprotne. U slučaju da želiš uzbuđenje, pometnju i sumnju, traži oboje istovremeno.

Zato, o dušo, ako si po svojoj prirodi svetla i bistra, nemoj se_ povezati sa tamom. Ako učestvuješ u Životu i Reći, nemoj se povezati sa nečim čemu ma­njka svetlosti i života. Ako si obdarena inteligencijom i sposobnošću razlikova­nja ne vezuj se i dalje za ono što nije ni svetlost ni život.

Bol je proizvod greha. Ispravno dela-nje rada sreću. Onaj ko posadi urminu palmu i ubira urmine plodove koji su svezi i zreli, taj se tome raduje. Ko zasa­di livade i šipurke, neće ubirati plodove. njegov je rad bio beskoristan.

Zato, o dušo, uradi ono što je lekovito i ostavi razarajuće stvari iza sebe, tako da budeš primljena u redove onih koji uživaju Božiju pomoć, slede pravi put i sudeluju u najvišoj sreći.

Uveri se i sama, o dušo, u sve što ti objašnjavam i otkrivam. Ja sam ovaj svet iskusio i ispitao ga. Zaključio sam da je materija od koje se sastoji već od početka bila tu. Zatim je došlo do raz­dvajanja nežnog i finog od grubog i gus­tog, posle čega je prvo otišlo gore, a potonje se spustilo dole. Tako je materi­ja od koje se sastoji svet, delotvornoscu neba podeljena na četiri elementa: vatru, vazduh, vodu i zemlju.

Pažljivo sam ispitao kako ta četiri ele­menta bivaju pokrenuta i koja svojstva poseduju. I, zaključio sam da bivaju pokrenuta svojom sopstvenom prirodom, slepim nagonom bez života, a ne razu­mom i inteligencijom. Ali sam takode zaključio da postoje stvari koje su sas­tavljene od elemenata i kojima je dat život, razum i inteligencija. Pitao sam se kako je  moguće da stvari  koje su  bez života i inteligencije, sačinjavaju elemen­te bića koja poseduju život i sudeluju u inteligenciji.

Došao sam do zaključka da ti elemen­ti, kada se nalaze u telu bića koja pose­duju život i razum, kroz njih život i razum dobijaju.

Ali, kako se može razumom shvatiti da živo biće može nastati iz dve beživotne stvari koje su međusobno povezane? ili da biće koje sudeluje u inteligenciji može proisteći iz dve stvari koje ne poseduju inteligenciju?

Tako sam iz toga po svaku cenu morao da zaključim da bića koja poseduju život i inteligenciju ne nastaju iz materije od koje se sastoji ovaj svet - mislim na svet nastajanja, cvetanja i nestajanja - već da su iz ovog ili onog razloga sišli iz neke druge oblasti u ovaj svet i da će zato što su se u njega spustili, ovaj svet ponovo i napustiti. Tako sam došao do zaključka da jedna beživotna stvar ne može biti poreklo živog bića i da nešto bez inteligencije ne može biti poreklo bića koje sudeluje u inteligenciji.

Zato, dakle, o dušo, budi ubedena da bića koja poseduju život i inteligenciju nisu sačinjena od elemenata ovog sveta, već od nečeg sasvim drugog.

Ispitaj stoga, o dušo, ove stvari, kako bi ih upoznala. 1, stremi ka tome da duboko u njih pronikneš tako da kroz to dospeš do iskustva. Tada ćeš biti srećna i blažena i usavršićeš svoje znanje.