ONO S ČIME MOŽEŠ UMRIJETI

20. srpanj

Izgubio  sam  prijatelja,

nenadomjestivog  prijatelja.  Bio je svećenik i  umro je u četrdeset i  prvoj godini .

Sedam  je  godina   bio  osuđenik  na  smrt.

Svjesno je  podnosio  to  polagano  tjelesno  raspadanje i  sve je  prihvaćao  nevjerojatnom  snagom  volje.

Može se činiti  nevjerojatnim ,  ali  on je  kao  čovjek i  kao  svećenik  bio   duboko  sretan.

Sa  svojom  ćetrđesetjednom  godinom  on  je možda proživio  više  nego  drugi  s  osamdeset .

Strastveno je volio život ,  ljude ,

ali  je vrlo snažno  osjećao  i  koliko su  stvari relativne.

Kad je vidio  kako  se  ljudi  zbog sitnica žeste i  uzrujavaju ,  gotovo ga  je  to zabavljalo .

I  nehotice je  razmišljao o kazalištu  lutaka .  Kazao  je:

»Kuća  koju  na ovom  svijetu  gradiš, iluzija je.

Jedino stvari  s kojima  možeš  umrijeti vrijedne su da s njima  i  živiš,  a  tako  mnogo  njih  nije  toga vrijedno.«

Za  njega  to  bijahu :  duboko  povjerenje  u  Boga i  srdačno  prijateljstvo  s  ljudima .

On  je  uspijevao  i  u  najmračnijim  trenucima reći  »da «  Isusu ,  uskrslom  Gospodinu .

Tako je  mogao  oduševljeno  napisati :  »Ja sam najsretniji  čovjek  dvadesetog  stoljeća. «

Od  njega  možemo  mnogo  naučiti .