OGRANIČENI DOMETI RAZUMA

U poređenju  sa  ljubavlju,  zakon  i  razum su sekundarni fenomeni. Ljubav stvara da ispuni sebe, a razum dolazi kasnije. Racionalno mišljenje sledi stvaranje i nikako mu ne prethodi.

Diskurzivni razum bespravno prisvaja funkcije koje mu ne pripadaju. Uloga razu- ma je delimična, i ako se ne nauči da prepo- zna svoja ograničenja, sva je prilika da će odvesti na pogrešan put. Razum jeste kori- stan, ali se mora upotpuniti intuicijom:

Kada zaljubljeni u sebi čisto vino nađe, tu se razum pogubi, ostane bez druga.

Krnji um ljubav ne priznaje

iako izgleda da tajne sve poznaje.

M I, 1981-1982

Ljudski um je sklon da deo uzima za celinu, pa je često sklon poistovećivanju pojedinačnog fenomena sa celinom zbi- lje. Odvojen od univerzalnog razuma ljudski um ostaje na biološkom i utilitar- nom nivou, dok jezik, koji je, zapravo, spoljni omotač razuma, ne poseduje reči za opis intuicije kosmičke ljubavi. Rumi takav um naziva partikularni razum da bi

ga razlikovao od univerzalnog razuma koji je saveznik intutitivnog života.

Rumi žali zbog nemoći ljudskog govo- ra da prenese verovanje; on ukazuje na ograničenja, s jedne strane, čulnog isku- stva, a sa druge, na ona induktivnog ili deduktivnog zaključivanja partikularnog uma koji se bavi razbijenom zbiljom.

Različite varijacije ove misli provlače se kroz mnoga mesta u Mesneviji u koji- ma Rumi koristi razne alegorije da nagla- si slabost partikularnog razuma i druge pogreške koje iz njega proističu. Takva je i priča o bakalinu i papagaju u kojoj na duhovit način podvrgava kritici poređe- nja na osnovu spoljašnje analogije, pore-

đenje  koje  je  zasnovano  na  spoljašnjoj sličnosti između dve stvari ili pojave:

Neki je bakalin im’o papagaja, pticu milog glasa, divnog poja.

Revnosni čuvar dućana je bio, govorom je kupce na smeh navodio.

Pričao je lepo kao da je čovek

a poj samo takav – da ga slušaš dovek!

Sa podneva gazda na ručak polazi i ostavlja pticu da na dućan pazi.

Trk za mišem mačka u radnju uskoči a ptici od straha mrak pade na oči!

Letaše po radnji, strah mu pamet uze, te izvrnu teglu s parfemom od ruže.

Kad se vrnu gazda u radnju te noći, proliveno ulje pade mu u oči.

Rasrdi se strašno, žestoko i besno, papagaja svog po glavi je tresn’o!

Od gazdine šake perje mu otpade,   ni jedno mu pero na glavi ne ostade.

Prođe dan il’ dva, ptica ni da gukne, a gazda od tuge samo što ne pukne!

Obuze ga žalost, stade čupat’ bradu, jecao je tužno: izgubio sam nadu!

Ah! što li se ruka ne polomi moja, kad udarih pticu tako divnog poja!

Milostinju davaše, skoro svaki čas, ne bi li se ptici povratio glas.

Tri je dana tako neutešan patio

i čekao ne bil’ mu se glas povratio.

Pored radnje prođe derviš jednog dana, bez ijedne dlake – glava obrijana.

Kad vide da ćelavko u radnju ulazi, progovori ptica čim ga takvog spazi.

A šta li se s tobom, veselniče zbilo, je li se i tebi kakvo ulje prolilo?

Njegovo je poređenje sve živo nasmejalo,

što je u ćelavku sebe prepoznao.

I upamti: sa delima dobrih, svoja ne poredi, zar su mleko i lav isto, šta je tebi?!

Mnogima se poređenje obilo o glavu, pa je malo otkrilo Istinu pravu.

Misle da su poslanici – a pogrešno sude, a kako to može slično pa da bude?!

U neznanju zbore: ta i mi smo ljudi, isto kao oni, hranimo se i spavamo, baš kao i oni.

Zbog slepila svoga, nikako da shvate

da međ’ njima razlika ogromna je, brate!

Kada se partikularni razum koji sebe smatra naučnim razumom sposobnim da rastumači zbilju i reši tajne univerzuma, suoči sa intuicijom života i ljubavi, poka- zuje se da je potpuno beskoristan; umesto da prihvati svoju neadekvatnost, on poči- nje pogrešno da odbija zbilju koju nije u stanju da shvati.

 

Slična parcijalnom razumu po manj- kavosti, kao sredstvo saznanja i poimanja stvarnosti je čulna percepcija koju Mevla- na ne štedi u kritikama. Poznata je epizo- da iz Mesnevije o slonu koga su Hindusi, radi pokazivanja, doveli u neku mračnu prostoriju. Gomila sveta se sjatila da vidi slona, i pošto nisu mogli da ga vide oči- ma, stadoše da ga u mraku opipavaju ru- kama. Jedan od njih koji je položio ruku na slonovu surlu, reče da stvor nalikuje vodovodnoj cevi; drugi ga dohvati za uvo i slon mu se učine sličan lepezi; treći koji je slona dotakao za nogu reče da mu slon izgleda kao stub, a onaj što je stavio ruku na slonova leđa izjavi da slon, bez sum- nje, liči na presto. Svako od njih slona je zamišljao prema delu koji je dodirnuo i zato su se njihovi doživljaju razlikovali.

Da su, kojim slučajem imali sveću, nesta- le bi razlike i mogli bi da vide celinu. Kao vešt didaktičar Mevlana koristi svaku pri- liku da iznese zaključak, pa tako i na kra- ju ove epizode kaže:

Oko čulne spoznaje je kao dlan ruke koji ne može da zahvati celog slona.

Oko Mora je jedno, a pena nešto drugo, mani se pene i pogledaj okom mora.

Iz Mora danonoćno kulja pena

ti samo penu opažaš, gle čuda, a ne i More!

Nalećemo jedni na druge, kao lađe,  usred bistre vode oči su nam obnevidele.

O ti koji si usnuo u lađi telesnosti,

vodu si već video, sad gledaj Vodu vode.

U vodi postoji voda koja je pokreće u duhu je Dah što ga vazda doziva.

M III, 1269 – 1274

Krnji razum često je generator nesuvi- sle dogmatičnosti i intelektualnog slepila i kao takav je način poimanja onih koji ima- ju samo jednu, svoju istinu; takve su nesu- glasice teologa različitih vera koje Mevlana upoređuje sa svađom četvorice prosjaka oko grožđa kojima je neki čovek dao jedan dirhem. Jedan od njih, koji je govorio per- sijski jezik, predložio je da tim parama ku- pe angur (grožđe na persijskom); drugi, koji beše Arap, ljutito na njega povika i re-

če da ne želi grožđe, već žinab (grožđe na arapskom). Treći među njima, Turčin, reče:

„Taj novac je moj, ja neću žinab, ja želim samo uzum!“ (grožđe na turskom) Tada se oglasi i četvrti, poreklom Grk, koji reče:

„Manite se, prijatelji rasprave: ja želim ista- fil!“ (grožđe na grčkom). Prosjaci onda za- podenuše svađu, jer nisu znali značenje

ovih imena. Ogrezli u neznaju oni jedni na druge nasrnuše i stadoše da se udaraju pe- snicama. Da se tu kojim slučajem obreo onaj mudrac koji je upućen u tajne i govo- ri stotine jezika, sigurno bi ih izmirio i re- kao im: „Ovim jednim dirhemom ispuniću sve vaše želje redom; ako mi poverite neis- kvarena srca, ovaj će vam novčić podariti sve želje. Jedan dirhem postaće četiri i uje- diniće četvoricu dušmana. Vaše reči vas razdvajaju u svađi, a moj vas govor miri u sjedinjenju. Zato je bolje da utihnete, i ni reči više! Postaću vaš jezik i kroz moja usta

ćete govoriti. Jer, iako vaše reči pomirljivo zvuče, opet su razlog nesloge i svađe“.

Iz usta učitelja teče jedinstvo i sloga

iz usta zavidnika dolazi razdor i nesloga.

Kao Solomon, koji nagrnu od Božjega Lica njemu beše poznat govor sviju ptica.

U njegovo pravedno doba zbližiše se tigar i srna, trvenja i neprijateljstva ostaviše po strani.

Od kandži jastreba siguran beše golub, a janje se nije plašilo od vuka.

On beše miritelj koji dušmane miri, i slogu među zavađene širi.

Ko samo zrno traži, ono će mu biti klopka a ko traži Solomona, naći će i njega i zrno.

M II, 3679-3692; 3699-3705

O ograničenosti razuma na duhovit i duboko alegoričan način se govori i u epi- zodi o gramatičaru i lađaru gde gramati-

čar predstavlja formalno, diskurzivno znanje, dok je lađar prost čovek, obično Božije stvorenje kome nije strano intuitiv- no, unutrašnje znanje.

Jednog dana na lađu se ukrcao neki umišljeni gramatičar i čim se smestio, pun

sebe, upitao je lađara da li je nekad učio gramatiku. Kada lađar odgovori da nije, uobraženi gramatičar mu nadmeno od- vrati: „Onda si protraćio polovinu živo- ta“! Malo potom, lađu zahvati oluja i di- goše se visoki talasi; lađar iskoristi priliku i upita obrazovanog gramatičara: „Znaš li ti da plivaš?“ „Ne!“, zakuka ovaj, a lađar na to reče: „E sad si protraćio ceo život!“

Kada u sebi usmrtiš ljudske nagone i osobine more Božanskih tajni uzdići će te u visine.

Gramatičara smo tako skrojili

da biste naučili gramatiku (samo)poništenja.

U samoponiznosti ćeš naći zakon zakona, gramatiku gramatike i sintaksu sintakse.

U priči o Kinezima i Grcima Rumi ide dalje i razvija teoriju saznanja o dve vrste znanja i spoznaje. Po njemu, sufija kroz isposništvo, povučenost i samokontrolu sufije dokuči istu onu spoznaju koju filo- zof izvodi argumentima i promišljanjem. Priča govori o raspravi Kineza i Grka o to- me ko su bolji umetnici; Kinezi su počeli da iznose argumente u svoju korist, a Gr- ci na to ništa ne rekoše, već istupiše iz de- bate. Kinezi tada predložiše da im se do- deli soba u kojoj će prikazati svoje umeće. Sobe su bile okrenute jedna prema drugoj i odvojene zavesom. Jednu su uzeli Kine- zi, drugu Grci. Kinezi zatražiše stotinu boja, sve moguće nijanse, za svoje slika- nje. Grci rekoše da za njihove slike boje nisu potrebne, te odoše u svoju odaju i počeše da čiste zidove i sa njih skidaju na- bore i rđu. Svakodnevno su čistili i glačali zidove. Kada Kinezi završiše svoj posao, u sobu uđe kralj i vide sliku. Beše zapa- njen njenom lepotom, bogatstvom boja i prefinjenošću detalja. Tada Grci razmako-

še zavesu koja je odvajala odaje. Na zido- vima koji su se caklili od uglačanosti, ki-

neska slika se odražavala i blistala nevero- vatnim sjajem. Kralj je bio zapanjen – sve

što je video u prvoj sobi sada se lepše, beskrajno jasnije i čistije odražavalo na zi- dovima druge, iako Grci nisu upotrebili ni boju ni četke. Samo su uklonili rđu i na- slage sa neravnih zidova. Toliko su ugla-

čali zid da su se na njemu odražavali svi oni prizori koje su njihovi konkurenti Ki- nezi oslikali na suprotnom.

Grci su, znaj, prave sufije,

bez knjiga, učenosti i tautologije,. Grudi su svoje izglačali,

od pohlepe, škrtosti i zlobe ih očistili.

Srce je ono čisto ogledalo, u to sumnje nema, koje nebrojene slike prima.

Odbacili su formu i ljusku znanja i podigli barjak sigurnog znanja.

Tad nestade pameti, svetlo pronađoše i reku i more tada upoznaše.

Smrt, od koje se svi užasavaju ovi joj se od srca rugaju.

Srca im malo ko može osvojiti

prvo strada školjka, pa tek onda biser.

M IV, 1403-6

U jednoj pesmi razum poredi sa pliva-

čem koji pliva u dubokom i nepreglednom, olujom zahvaćenom moru; ljubav je poput lađe koja odoleva morskim talasima i vrtlo- zima i putnike nosi prema sigurnoj obali. Ona uvek daje nadu u spas i izbavljenje.

Pamet, to je kao plivanje po pučini

malo se ko ne utopi i ne skonča u dubini.

Ostavi plivanje, mržnje i neprijateljstva se mani ovo nisu ni Amu Darja, ni potok – već okeani!

Ljubav je lađa u kojoj plove odabrani,

na njoj je nesreća retka i oni su spašeni.

Prodaj pamet pa kupi čuđenje

prvo je varka (sumnja) a drugo viđenje.

M IV, 1403-6

Razum je proračunat, sklon kalkulaciji i zato se njim ne stiže do istine. Ljubav je drukčija – neuhvatljiva, nonšalantna i oslobođena:

Kada to razum ide putem beznađa? tim stazama samo ljubav juri.

Ljubav je bezbrižna, a ne razum razum ide tamo gde ima koristi.

Zaljubljeni Boga na ispit ne stavljaju

nit’ na vrata koristi ili štete ikad zakucaju.

M IV, 1403-6

+++

Bog je cilj Rumijevog traganja i njego- ve misli; odatle se teocentrizam postavlja kao ključni pojam za shvatanje pogleda na svet. Njegova poezija nije ništa drugo nego pokušaj da govori o Božijoj veličini onako kako se ona sama objavljuje u raz- ličitim aspektima života.

Bog želi da bude spoznat preko Svojih večnih atributa: On je Onaj Koji održava sve stvoreno, iz čega proističe da On stva- ra i održava iz ljubavi; Bog nije statičan, već je kao večito kuljajuće vrelo iz koga neprestano ističe večni život koji odraža- va Njegovu uzvišenost, mudrost i znanje kroz čitav univerzum.

Prema Rumiju, u kosmičkom poretku se sve odvija u skladu sa velikim planom iskazanim od strane Božanske volje i mu- drosti: sve stvari su međusobno poveza-

Sufijska poezija i jezik

Težnja duše ka Bogu u sufijskoj poeziji našla je odraz u figurativnom izražavanju koje u sebi krije tajne koje nisu saopštive i iskazive, jer ezoterijske doktrine i mističko iskustvo nadilaze racionalno i zato koriste simboličan stil i sredstva izražavanja. Gno- stici su čak i ograničenu spoznaju o besko- načnom, koja je bila plod ekstatične vizije, prerušavali u simbole čulnog sveta, simbo- la koji samo nagoveštavaju dublja, skrive- na značenja. To je zbog toga što gnostici svoja iskustva ne mogu da prenesu drugi- ma, najviše što mogu jeste da ih na simbo- ličan način nagoveste, i to samo onima ko- ji počinju da imaju slična iskustva.

U sufijskoj poeziji nastaloj na persij- skom jeziku razvijeno je i usavršeno neko- liko sredstva za izražavanje istina sufizma. Za sufijskog pesnika, časni Kuran i njego- vi nadahnuti komentari bili su najvažniji iz- vor jezika, a zatim hadis i usmena predaja o životu i učenju Božijeg poslanika. Kada je upoznao lutajućeg derviša, život dota- dašnjeg teologa i pravnika promenio se iz korena, njegovo biće i dušu uskovitlala je bura opijenosti i čežnje za Jedinim Volje- nim. To je dovelo do toga da popucaju spoljašnja ograničenja jezika i razuma, a poezija bljesne u formi ushićenja i oseća- nju beskrajne radosti. Ništa nije moglo da ga spreči, pa ni pozicija ugledne verske

ne, sve ima svoje posebno mesto, znače- nje i svrhu. Kosmos se projektuje kao bo- gata knjiga i dragoceno umetničko delo koje otkriva atribute i kvalitete svog Vla- snika. ^itav svet i sve u njemu – riba i Me- sec, atom i Sunce podjednako – stvoreni su da obožavaju i vole Boga i u opojnom plesu mu iskazuju svoju duboku odanost.

Zadivljen  ovozemaljskim  lepotama

čovek je zaboravio na istinsku lepotu, Bo- ga, iako ljudska duša može oživeti samo u Njegovom prisustvu. Sreća i uspeh pripa-

ličnosti, da u nezadrživim naletima inspira- cije i naročite pesničke ekstaze piše stiho- ve, bilo melodične gazele koji su nailazili spontano, ili didaktičke distihone kojima je ispisana neponovljiva Mesnevija, koji su persijski jezik uzdigli do samih vrhova izra-

žavanja ekstaze Božanskog Jedinstva. Ali, poezija u Mesneviji, nipošto nije sredstvo za izazivanje duhovne opijenosti, već njeni stihovi pre donose trezvenost kojom može da se spozna izrečena istina. Zato je Me- snevija neponovljiva i predstavlja kulmina- ciju korišćenja poezije koja nastoji da isti- nitosti sufizma potkrepi stihom, od simbo- ličkih izraza preko alegorijskih kazivanja do metafizičkih iskaza. Iako su poetski je- zik i stil ovog monumentalnog dela u mno- gim jezicima bili često oponašani, oni nika- da nisu nadmašeni i prevaziđeni.

^ak i među velikim islamskim mistici- ma i pesnicima, Rumijev poetski izraz je jedinstven, i može se reći, nadahnut Bo-

žanskim nadahnućem. To nadahnuće se takođe oseća i u njegovim gazelima pu- nim čežnje čiji ritam i muzika su takvi da dočaravaju atmosferu sakralnog sama’ plesa i okretanja u krug. Kuckanje zlatar- skih čekića na bazaru u Konji nagnalo bi Mevlanu na ples i recitovanje stihova,

čak i samo jedna reč ili zvuk terali su ga da sastavlja i recituje stihove.

daju samo Njemu i samo On daje sreću kome hoće. Udaljenost od Boga Mevlana opisuje zatočeništvom u mračnom buna- ru i depresivnom stanju koje slama srce; međutim, srce postaje sredstvo izbavlje- nja i spasenja.

Uzdahnuh, a uzdah postade uže koje u bunaru osta da visi.

Dohvatih uže i izađoh van Veseo, srećan, i ushićen sav.

U čovekovom nastojanju da se približi Bogu Koji je opisan atributima kao što su lepota i lepo stvaranje, Rumi i ružno posmatra kao deo lepog, a takvo shvata- nje samo po sebi vodi „pomirenju sa Bogom“. Bog je u Mesneviji Stvoritelj svekolikog univerzuma, On ga je naslikao i stvorio na najbolji način i bez ikakvog nedostatka, i svaku stvar u njemu posta- vio na svoje mesto. Rumi prihvata stvara- nje kao čin Božjeg milosrđa, zato je u du- bini svog bića pomiren i suprotstavljanje kreaciji vidi kao pobunu i neposlušnost.

Ja u ruci ni kamena i ni sa kim ratovanja a ni svađu – kao vrt pun sam radovanja.

Divan-e kabir, gaz. 1789

^ovek koji je u miru s Bogom na svet gleda pozitivno i vedro; to mu donosi po- sebnu vrstu zadovoljstva koja je plod po- mirenja s Bogom, sklada i harmonije. U trećem tomu Mesnevije, između Behlula i derviša odvija se dijalog:

Behlul upita nekog derviša, Kako si? Reci mi da znam!

A on reče: A kako bi bio onaj po čijim željama svet se kreće,

Po čijoj volji teku bujice i potoci

a i zvezde se kreću kako on poželi.

M, III, 1884-90

Lepo i ružno, s druge strane, predsta- vljaju relativne pojave i umnogome zavi- se od naše percepcije.

Na svetu ne postoji apsolutno zlo zlo je relativno, zapamti to.

U carstvu vremena ni šećer ni otrov ne postoje a da jednom nisu oslonac, a drugome bukagije.

Zmijski otrov za zmiju je život a za čoveka smrt.

M, IV, 65-67

Kategorije lepog i ružnog umnogome zavise od samih ljudi, njihovih duševnih stanja, mentaliteta i naravi. Za Medžnuna koji je lud za Lejlom, ne postoji ništa lep-

še od psa iz Lejline četvrti. I onaj ko na svet gleda pozitivno lepo vidi ružne poja- ve i stvari, samo što to kod njega ne izazi- va nelagodu i odbojnost. Ovakav sveto- pogled karakterističan je za izuzetne lju- de, verovesnike i profete; Mevlana u svom maniru kaže da kiselost sirćeta mo-

že ublažiti samo dosta šećera.

Devetsto je godina Nuh u veru pozivao  a bezverje naroda se stalno povećavalo.

No, naredba za pozivanje od Stvoritelja dolazi, prihvatanje il’ neprihvatanje Njemu ništa ne donosi.

Je li nekad odustao od pozivanja?

il’ se u pećinu kakvu povukao radi skrivanja?

Narod je po Nuhu sirće prolivao A Nuh je na njih šećer izlivao.

Kada se sirće mnogo ukiseli zasladi ga i dodaj mu šećer beli.

M VI, 9, 10, 11, 17 i 20

^ovek mora trajno očistiti svoju dušu da bi zaslužio Božiju milost; on mora sva- koga da voli; to je Mevlanino shvatanje morala: čovek mora da ima čistu, čednu dušu, dostojnu da voli Boga, dušu dovolj- no široku i otvorenu da voli i prigrli ceo svet. On zato mora usavršiti unutrašnje

vrline – plemenitu narav, znanje, požr- tvovanost, strpljenje.

+++

Cela Rumijeva poezija je izraz divlje- nja prema večnoj lepoti odraženoj u svim aspektima stvorenog sveta. Rumi u sve- mu vidi znakove Voljenog Boga i ne uma- ra ga da se iznova divi Božijoj kreaciji. Ru- mijeva radost je plod ekstatične, gnostič- ke opijenosti, opijenosti koja ima alhemij- sku snagu da tugu pretvori u sreću, to je nebesko, duhovno piće, koje briše tugu i upućuje čoveka ka sreći i zadovoljstvu.

Oduševljenje i radost koji prožimaju Mesneviju proizilaze iz ogromne ljubavi, ljubavi koja transformiše i dovodi do unutrašnjeg preporoda čoveka. Zalju- bljen znači biti oslobođen od ograničenja koje određuju vreme, prostor i sposob- nost transformisanja negativnih, pesimi- stičnih i gorkih doživljaja i iskustava u po- zitivne i dobre.

Ustajte, da opijeni i veseli ruke podignemo I da ovu tugu i pomisao na nju sahranimo!

Kullijate [ems, tom 7, str. 134

Najsnažniji osećaj sreće jeste trenutak spajanje sa voljenim, spajanje koje pred- stavlja sreću a sreća koja proizilazi iz tog osećaja nije samo vezana za ljude, jer sva- ko stvorenje u univerzumu teži da se vrati svom izvorištu. Nej jeca zbog odvojenosti, a papagaj se pretvara da je mrtav kako bi se ponovo vratio u svoju domovinu.

Od korena svog ko bude odvojen,

žudi da mu opet bude pripojen.

M I, 4

Ovakva radost može biti samo Božiji dar; sreća o kojoj on govori je iznad obične sreće i sa njom se ništa ne može uporediti.

Srećan sam, jer sam oslobođen ovosvetske sreće i bez pića pijan sam, pa opet srećan sam.

Kullijate [ems, VIII, str. 192

Mevlana u ekstazi slavi ceo svemir, jer

čitav svet i stvorenja u njemu, priroda i njene pojave su opijeni ljubavlju: priroda se smeši osmehom cveta, osmeh prirode je Božiji dar.

O proleće zaljubljenih, imaš li vesti o miljenom mom? Zbog tebe travnjaci bujaju i vrtovi se smeše licu mom.

Kullijate [ems, I, str. 11

Kada čovek zaboravi Boga, onda On u njegovo srce ubacuje tugu koja ga vodi ka svome Tvorcu.

Kada zaboraviš na običaj molitve svlada te tuga i bol u srcu.

To je opomena koja veli – nemoj, to ne čini! Ne menjaj savez starostavni!

M III, 349-50

Sve dok ne napusti prolazne lepote i uživanja koja one donose, čovek će biti pod uticajem tuge i nespokoja. Lek za to je razmišljanje o Bogu – zikr, prizivanje Boga i Njegovih imena, usredsređivanje na Božansku prisutnost, delotvorno ot- klanja tugu i brigu iz čovekovog srca:

Suprotnosti beže od suprotnosti, noć pobegne čim zasija svetlo.

Kada ^isto ime padne na usta

ne ostane ni prljavština ni tuga. M III, 187-8

Tuga  i  bol  čoveka  približavaju  Bogu, jer se čovek u nevolji više seća Boga. Bog

čuje kada Ga neko doziva; kada Ga čovek doziva, On se njega seti. Faraon je primer okorelog nemilosrdnog čoveka bez trun- ke saosećanja.

Dao je faraonu obilno imanje i kraljevstvo

ovaj je polagao pravo na Njegovu moć i veličanstvo.

Sva mu je carstva ovog sveta dao ali mu patnju, bol i tugu nije dao.

Dozivanje bez bola je iz potištenosti Dozivanje u bolu je iz ljubavi.

M I, 201– 4

Za srećan život potrebno je družiti se sa srećnim ljudima, jer to u nama stvara sreću.

Rekoh ne druži se sa tužnim prijateljem,

ne sedi sa drugim osim sa veselim prijateljem.

Mani se trna kad si u vrtu,

sedi sa ružom, jasminom i narcisom.

Kullijate [ems, VIII, str 256

Mevlana i islam

Rumi je bio vrstan poznavalac Kur ’ana i  njegove  egzegeze,  hadisa  Božijeg poslanika  i  islamskog  svetog  predanja. Uostalom, Kur ’an i hadis (sveto predanje) su glavni izvori Mesnevije u kojoj je Rumi protumačio veliki broj kur ’anskih ajeta i odlomaka,  mnoštvo  Poslanikovih  hadisa, najčešće  u  formi  poezije.  Zbog  toga  se Mesnevija smatra pesničko-mističnim ko- mentarom  Kur ’ana  i  kur ’anski  stil  je umnogome ostavio svoj pečat na Mevla-

nino pevanje u ovoj knjizi.

Mevlana  je  vernik,  odani  i  pobožni

musliman, privržen kur ’anskom slovu i duhu. Njegova pripadnost islamu nikada nije osporavana niti dovođena u pitanje u muslimanskom svetu, gde se on već osam vekova slavi kao jedan od velikana koji su najsnažnije uticali na formiranje njegovih duhovnih kretanja, da i ne pominjemo njegov gotovo vanvremenski uticaj na ce- lokupni nastanak, oblikovanje i razvoj su- fijsko-gnostičke misli kao neodvojivog segmenta unutrašnjeg učenja islamske re- ligije.

S druge strane, u skladu sa popular- nim elementima ‘neislamskog sufizma’, na Zapadu su stvorene popularne verzije Rumijeve poezije koje ili izbegavaju ili umanjuju njegovo religijsko učenje. Rumi se pogrešno prikazuje na način koji se do- pada savremenim zapadnjacima željnim instant sufizma i duhovnog prosvetljenja: kao otpadnik, individualac koje se ne pla-

ši od toga da bude slobodnog duha, neo- buzdani mistik poludeo od strasti, nadah- nuti pesnik, senzualan i spontan, i kao univerzalni gnostik koji ignoriše islamske autoritete i sam verozakon. Ideja da je Rumi malo mario za verske stvari potkre- pljena je prevodima i verzijama poema koje mu se pripisuju, a koje on zapravo nije napisao i koje iznose radikalno sufij- sko gledište koje njemu nije karakteristič- no. Ti stihovi, koji se ne nalaze ni u jed- nom od najranijih rukopisa njegove poe- zije, glase:

[ta da činim, o vernici, ne poznajem više sebe, Nisam hrišćanin, ni Jevrejin, nit musliman,

ni poklonik vatre.

Nisam od istoka ni zapada, ni od kopna ni od mora, niti sam od zemlje ove, nit od zvezda koje  nebom plove.

Ovi stihovi nisu pronađeni u najstari- jim rukopisima i ne predstavljaju izvorni

deo njegovog opusa. Prvi prevod ovog sti- ha objavio je Nikolson 1989. godine, pri- znavši da se originalni tekst ne pojavljuje ni u jednom od izdanja koje je koristio.

Postoje mnogi prikazi (priče) u persij- skim izvorima o tome da je Rumi, zajedno sa svojim učenicima, svakodnevno oba- vljao pet molitvi i petkom odlazio na mo- litvu u centralnoj gradskoj džamiji u Ko- nji. Vekovima se zna da veliki deo Rumi- jevog pesništva predstavljaju nadahnuti prevodi na hiljade kuranskih odlomaka, kao i mnogih izreka Božijeg poslanika. U svom delu Rumi and the Sufi Tradi-

tion Sejjid Husein N di kako je jedan od

ćih poznavalaca Ru jevog dela u savre- menom Iranu, Hairi, u neobjavlje- noj studiji doka- zao da je skoro 6 000 stihova iz Me- snevije i Divana praktično direktan prevod kur ’anskih odlomaka u persij- sku poeziju. (^elko ski, The Scholar and Saint, p. 183)

U jednom autentičnom katrenu, Ru- mi kaže:

Sve dokle sam živ, sluga sam Kur’ana,

i prašina na putu Muhameda, Odabrana, rekne li ko za mene drugo pa slaže, gnušam se i njega i na to što kaže.

Za muslimane širom sveta Mevlana je bio i ostao musliman snažne vere, bogate duše, ašik – zaljubljenik u Boga, koji je hteo da spozna Božije biće, a njegova po- ezija svedočanstvo opijenošću Božan- skom ljubavlju i zanesenošću.

Nasleđe i zaveštanje

Intelektualni, duhovni i književni uticaj Mevlane nadilazi sva nacionalna i etnič- ka ograničenja. Iako narodi persijskog go- vornog područja, Irana, Afganistana i Ta- džikistana u njemu vide jednog od naj- značajnijih klasičnih pesnika koji je svo- jim delom uticao na ogroman broj značaj- nih i manje značajnih pesnika tokom isto- rije, ništa nije manji ni uticaj Mevlane na narode turskog govornog područja. Osim toga,  njegova  poezija  na  određen  način predstavlja  osnovu  značajnog  dela

dnosno tradicional- ske i afganistanske ike,  koja  je  dala etski priznate muzi- are kao što su Mu- hamed  Reza  [ađa- rijan, [ahram Na- zeri, Davud Azad iz  Irana  i  Ostad Muhamed Hašem

^ešti   (Afganistan). S druge strane, Me- anino    učenje    za oge ljude na Zapa- ji ga poznaju preko predstavlja  najbolji ofiju  i  praksu  sufi-

zma.

 

Mevlanina dela su u celini ili delimič- no prevedena na mnoge svetske jezike, među kojima su ruski, nemački, urdu, turski,  arapski,  francuski,  italijanski  i

španski. Skoro je nemoguće nabrojati sve vidove umetničkog izražavanja, od kon- cerata, umetničkih radionica, čitaonica, plesnih performansa i drugih oblika, koji se organizuju sa tematikom iz Mevlanine poezije. Ilustracije radi, izbor Mevlanine poezije koji je načinio i i na engleski pre- veo Kolman Barks, prodat je u više od po- la miliona primeraka širom sveta, što do-

voljno govori o popularnosti Rumija koja nadilazi sve verske i etničke kategorije. Osim toga, Mevlanina poezija u digital- noj formi dugo vremena se zadržala me-

đu 20 najslušanijih i najprodavanijih dela prestižnog američkog muzičkog časopisa Billboard. Mevlanine ljubavne stihove ko- je je kompilovao Deepek Chopra uz mu- zičku pratnju, ili su ih kao pesme izvodile poznate filmske i muzičke zvezde kao što su Madona, Goldie Hawn, Filip Glas i De- mi Mur; a kompakat disk Rumi; Lover- drunk, je jedan je od najpopularnijih mu- zičkih domena na Internetu. Nedavno sprovedene ankete i istraživanja pokazu- ju da je persijski pesnik iz trinaestog veka, koji je živeo u seldžučkom sultanatu, naj-

češće i najpažljivije čitani pesnik u Sjedi- njenim Američkim Državama.