Malo - pomalo, odbij se od sise.
To je suština onog što imam da kažem.
Od zametka, koji hranu dobija kroz krv,
razvij se u dojenče koje pije mleko,
u dete koje jede čvrstu hranu,
u tragaoca za mudrošću,
u lovca na još neopipljiviju lovinu.
Zamisli kako bi tekao razgovor sa zametkom.
Ti bi možda rekao: »Spoljni svet je ogroman i zamršen.
Postoje pšenična polja i planinski klanci,
i rascvetali voćnjaci.
Noću se vide milioni galaksija, a pri sunčevoj svetlosti
lepota drugova koji igraju na venčanju.«
Pitaš zametak zbog čega ostaje stešnjen
u mraku, zatvorenih očiju.
Poslušaj odgovor.
Ne postoji ''drugi svet''.
Poznato mi je samo ono što sam iskusio.
Mora da ti se pričinjava.
bglavac
edin.kecanovic
