Dodatak B

ODLOMCI IZ SUTTA U VEZI VEDANA

U svojim raspravama Buddha se često pozivao na važnost svesnosti oseta. Ovde je mali izbor odlomaka o toj temi.

Nebom duvaju različiti vetrovi, sa istoka i zapada, sa severa i juga, prašnjavi i čisti, hladni i topli, žestoke oluje ili nežni povetarci – mnogi vetrovi duvaju. Isto tako, u telu nastaju oseti, prijatni, neprijatni ili neutralni. Kada meditant, koji marljivo vežba, ne zanemaruje vlastitu sposobnost potpunog razumevanja (sampa-janna), onda tako mudar čovek potpuno shvata osete. Shvativši ih potpuno, on se oslobađa svih nečistota još u ovom životu. Na kraju života, takav čovek, učvršćen u Dhammi i perfektno razumevajući osete, postiže neopisivo stanje izvan uslovljenog sveta.

Pathama akaša sutta

A kako meditant boravi posmatrajući telo u telu? U tom slučaju meditant ide u šumu, kod podnožja drveta, ili na usamljeno mesto. Tamo sedne prekrštenih nogu, ispravljenog tela, i fiksira pažnju na predeo oko usta. Svestan on udiše i izdiše. Udišući dug dah on tačno zna: Udišem dug dah. Izdišući dug dah on tačno zna: Izdšem dug dah. Udišući kratak dah on tačno zna: Udišem kratak dah. Izdišući kratak dah on tačno zna: Izdišem kratak dah. Osećajući celo telo udahnuću; tako on vežba. Osećajući celo telo izdahnuću; tako on vežba. Sa smirenim aktivnostima tela udahnuću; tako on vežba. Smirenim aktivnostima tela izdahnuću; tako on vežba.

Satipatthana sutta, Anapana-pabbam

Kada se u meditantu pojavi oset, prijatan, neprijatan ili neutralan, on razume: Prijatan, neprijatan ili neutralan oset pojavio se u meni. On se bazira na nečemu, nije bez osnove. Na čemu se bazira? Na samom ovom telu.Tako on boravi posmatrajući promenjivu prirodu oseta u telu.

Pathama Gelanna sutta

Meditant razume: U meni je nastao ovaj prijatan, neprijatan ili neutralan dožvljaj. On je nastao, grube prirode je, zavisi od uslovljenosti. Ali ono što stvarno postoji, što je najvrednije, je smirenost. Bilo da je u njemu nastao prijatan, neprijatan ili neutralan doživljaj, on nestaje, ali smirenost ostaje.

Indriya Bhavana sutta

Postoje tri vrste oseta: prijatni, neprijatni i neutralni. Sve tri vrste prolazne su, stvorene, zavisne od uslovljenosti, podložne propadanju, smanjenju, bleđenju, nestajanju. Videvši ovu realnost, dobro instruirani sledbenik Plemenitog puta postaje smiren prema prijatnim, neprijatnim i neutralnim osetima. Razvijajući smirenost, on postaje nevezan; uklanjajući vezanost postaje oslobođen.

Dighanaka sutta

Ako meditant boravi posmatrajući prolaznost prijatnih oseta u telu, njihovo smanjivanje, bleđenje i nestajanje, i takođe posmatrajući sopstveno napuštanje vezivanja za takve osete, onda je eliminisana njegova osnovna uslovljenost žudnje za prijatnim osetima u telu. Ako boravi posmatrajući prolaznost neprijatnih oseta u telu, onda je eliminisana njegova osnovna uslovljenost odbojnosti prema neprijatnim osetima u telu. Ako boravi posmatrajući prolaznost neutralnih oseta u telu, onda je eliminisana njegova osnovna uslovljenjost neznanja prema neutralnim osetima u telu.

Pathama Gelanna sutta

Za meditanta se kaže da je potpuno oslobođen osnovnih uslovljenosti, kada je izbrisana njegova osnovna uslovljenost žudnje za prijatnim, odbojnosti prema neprijatnim i neznanja prema neutralnim osetima, kaže se da je sagledao istinu, da je odbacio celokupnu žudnju i odbojnost, raskinuo sve okove, potpuno razumeo iluzornu prirodu ega, učinio kraj patnji.

Pahana sutta

Pogled na stvarnost kakva ona zaista jeste postaje njegov ispravan pogled. Misao o stvarnosti kakva ona zaista jeste postaje njegova ispravna misao. Napor prema stvarnosti kakva ona zaista jeste postaje njegov ispravan napor. Svesnost stvarnosti kakva ona zaista jeste postaje njegova ispravna svesnost. Koncentracija na realnost kakva ona zaista jeste postaje njegova ispravna koncentracija. Njegove akcije tela i govora i njegov način izdržavanja u životu postaju istinski pročišćeni. Na taj način on napreduje Plemenitim osmostrukim putem prema razvoju i ispunjejnju.

Maha-Salayatanika sutta

Vatreni sledbenik Plemenitog osmostrukog puta čini napore i istrajavajući u naporima postaje svestan, ostajući svestan postaje koncentrisan, ostajući koncentrisan razvija ispravno razumevanje, sa ispravnim razumevanjem razvija veru, imajući poverenje u znanje: "U tim istinama, za koje sam ranije samo čuo, sada boravim, doživevši ih neposredno u telu, i posmatram ih prodornim uvidom."

Apana sutta (rekao Sariputta, glavni Buddhin učenik)

REČNIK PALI TERMINA

Ovde su dati Pali termini koji se javljaju u tekstu, kao i neki drugi termini važni za Buddhino učenje.

anapana – Disanje; Anapana-sati – svesnost disanja.

anatta – Bez sopstva, bez ega, bez suštine, bez supstance. Jedna od tri osnovne karakteristike pojava, zajedno sa aniccom i dukkhom.

anicca  –  Nestalno,  prolazno,  promenjivo.  Jedna  od  tri  osnovne  karakteristike pojava, zajedno sa anattom i dukkhom.

anusaya  –  Nesvesni  um;  latentna,  osnovna  uslovljenost;  uspavane  mentalne nečistoće (takođe anusaya-kilesa).

arahant/arahat – Oslobođeno biće. Čovek koji je uništio sve nečistoće u umu.

ariya – Plemenit; sveti čovek. Čovek koji je pročistio um do nivoa da je doživeo krajnju realnost (nibbana).

ariya atthangika magga – Plemeniti osmostruki put koji vodi ka oslobođenju od patnje. On je podeljen u tri dela, naime –

sila – moral, čistoća vokalnih i fizičkih akcija:

samma-vaca – ispravan govor,

samma-kammanta – ispravne akcije,

samma-ajiva – ispravan način izdržavanja;

samadhi – koncentracija, vladanje sopstvenim umom:

samma-vayama – ispravan napor,

samma-sati – ispravna svesnost,

samma-samadhi – ispravna koncentracija;

pañña – mudrost, uvid koji potpuno pročišćava um:

samma-sankappa – ispravna misao,

samma-ditthi – ispravno razumevanje.

ariya sacca – Plemenita istina. Četiri plemenite istine su (1) istina patnje; (2) istina uzroka patnje; (3) istina ukidanja patnje; (4) istina puta koji vodi ukidanju patnje.

bhanga – Rastvaranje. Važan stepen u praksi Vipassane. Doživljaj rastvarnja očigledne čvrstoće tela u fine vibracije koje nepre-kidno nastaju i prolaze.

bhavana – Mentalni razvoj, meditacija. Bhavana ima dva dela. Razvoj smirenosti (samatha-bhavana), odgovara koncentraciji uma (samadhi), i razvoj uvida (vipassana- bhavana), odgovara mudrosti (pañña). Razvoj samathe vodi u stanja mentalne apsorpcije; razvoj vipassane vodi ka oslobođenju.

bhavana-maya pañña – Doživljena mudrost. Vidi pañña.

bhikkhu – monah; meditant. Ženski rod bhikkuni – kaluđerica.

Buddha – Prosvetljen čovek. Čovek koji je otkrio put za oslobođenje, sledio ga, i dostigao krajnji cilj svojim sopstenim naporom.

cinta-maya pañña – Intelektualna mudrost. Vidi pañña.

citta – Um. Citanupassana – posmatranje uma. Vidi satipatthana.

dhamma – Pojava; objekat uma; priroda; prirodni zakon; zakon oslobođenja, tj. učenje prosvetljenog čoveka. Dhamma-nupassana – posmatranje sadržaja uma. Vidi satipatthana. (Na Sanskritu dharma.)

dukkha – Patnja, nezadovoljstvo. Jedna od tri osnovne karakteristike pojava, zajedno sa annatom i aniccom.

Gotama – Porodično ime istorijskog Buddhe. (Na Sanskritu Gautama.)

Hinayana – Bukvalno, "manji točak". Termin korišćen za Theravada budizam od strane drugih škola. Pogrdan naziv.

jhana – Stanje mentalne apsorpcije ili transa. Postoji osam takvih stanja koja se mogu ostvariti praktikovanjem samadhija, ili samatha-bhavane. Njihovo negovanje donosi mir i blaženstvo ali ne briše duboko ukorenjene mentalne nečistoće.

kalapa – Najmanja nedeljiva čestica materija.

kamma – Akcija,  posebno naša akcija  koja će uticati  na našu budućnost.  (Na sanskritu karma.)

kaya – Telo. Kayanupassana – posmatranje tela. Vidi satipatthana.

Mahayana – Bukvalno, "veliki točak".  Vrsta budizma koja se razvila u Indiji nekoliko vekova posle Buddhe i širila na sever u Tibet, Mongoliju, Kinu, Vijetnam, Koreju i Japan.

metta – Nesebična ljubav i dobre želje. Jedan od kvaliteta čistog uma. Metta- bhavana – sistematsko negovanje mette tehnikom meditacije.

nibbana – Izumiranje, utrnuće; sloboda od patnje; krajnja realnost; neuslovljenost. (Na sanskritu nirvana.)

Pali – Linija; tekst. Tekstovi na kojima je zabeleženo Buddhino učenje; stoga jezik tih tekstova. Istorijski, lingvistički i arheološki dokazi pokazuju da je pali zaista bio jezik kojim se govorilo u Buddhino vreme.Kasnije su tekstovi prevedeni na sanskrit, koji je bio isključivo književni jezik.

pañña – Mudrost. Treći deo Plemenitog osmostrukog puta (vidi ariya atthangika magga). Postoje tri vrste mudrosti: suta-maya pañña – bukvalno, "mudrost dobijena slušanjem drugih," tj., primljena mudrost; cinta-maya pañña – mudrost ostvarena intelektualnom analizom; i bhavana-maya pañña – mudrost razvijena neposrednim, ličnim doživljajem. Od ovih, samo poslednja može potpuno pročistiti um; ona se neguje upražnjavanjem vipassana-bhavane.

paticca-samuppada – Lanac uslovljenog nastajanja; uzročno nastajanje. Proces, koji počinje neznanjem, kojim čovek stvara život za životom ispunjen patnjom.

samadhi – Koncentracija, vladanje sopstvenim umom. Drugi deo Plemenitog osmostrukog puta (vidi ariya atthangika magga). Ako se neguje kao krajnji cilj, vodi ostvarenju stanja mentalne apsorpcije (jhana), ali ne i potpunom oslobođenju uma.

samma-sati – Ispravna svesnost. Vidi sati.

sampajanna – Razumevanje celine ljudskog fenomena, tj. uvid u nestalnost prirode na nivou oseta.

samsara – Ciklus ponovnog rađanja; svet patnje.

sangha – Skup; red ariya, tj. onih koji su doživeli nibbanu; red budističkih monaha i kaluđerica; član reda ariya-sangha, bhikkhu-sangha ili bhikkhuni-sangha.

sankhara – (Mentalna) tvorevina; voljna aktivnost; mentalna reakcija; mentalna uslovljenost. Jedan od četiri činioca procesa uma, zajedno sa viññanom, saññom i vedanom. (Na sanskritu samskhara.)

sankhara-upekkha/sankharaupekkha – Bukvalno, smirenost prema sankharama. Stanje u praksi Vipassane, koje dolazi posle doživljaja bhange, u kome stare uspavane nečistoće iz podsvesti izlaze na površinski nivo uma, manifestujući se kao fizički oseti.

Održavanjem smirenosti (upekha) prema tim osetima, meditant ne stvara nove sankhare i dozvoljava starim da se izbrišu. Tako proces postepeno vodi ka brisanju svih sankhara.

sañña – Percepcija, prepoznavanje. Jedan od četiri činioca mentalnog procesa, zajedno sa vedanom, viññanom i sankharom. Obično je uslovljen našim prošlim sankharama i stoga daje iskrivljenu sliku stvarnosti. U praksi Vipassane, sañña se menja u paññu, razumevanje stvarnosti onakve kakva zaista jeste. Ona postaje anicca-sañña, dukkha-sañña, anatta-sañña, asubha-sañña tj. percepcija nestalnosti, patnje, nepostojanja ega i iluzorne prirode lepote.

sati – Svesnost. Anapana-sati – svesnost disanja. Samma-sati – ispravna svesnost, činilac Plemenitog osmostrukog puta (vidi ariya atthangika magga).

satipatthana – Uspostavljena svesnost. Postoje četri međusobno povezana aspekta satipatthane: (1) posmatranje tela (kayanupassana); (2) posmatranje oseta koji nastaju u telu (vedananupassana); (3) posmatranje uma (cittanupassana); (4) posmatranje sadržaja uma (dhammanupassana). Sva četiri uključena su u posmatranje oseta, jer oseti se neposredno odnose na telo i na um.

Siddhattha – Bukvalno, "čovek koji je izvršio svoj zadatak". Lično ime istorijskog Buddhe. (Na sanskritu Siddhartha.)

sila – Moral, uzdržavanje od fizičkih i vokalnih akcija koje štete drugima i nama samim. Prvi deo Plemenitog osmostrukog puta. (vidi ariya attangika magga).

suta-maya pañña – Primljena mudrost. Vidi pañña.

sutta – Diskusija Buddhe ili jednog od njegovih vodećih učenika. (Na sanskritu

sutra).

tanha – Bukvalno, "žeđ." Uključuje žudnju i njenu suprtnost odbojnost. Buddha je odredio tanhu kao uzrok patnje u svom prvom  govoru, "Govor o  pokretanju točka Dhamme" (Dhamma-cakkappavattana sutta). U lancu uslovljenog nastajanja, objasnio je da tanha nastaje kao reakcija na osete.

tathagata – Bukvalno, "tako-otišao" ili "tako-došao." Čovek koji je sledeći put realnosti dostigao krajnju realnost, tj. prosvetljen čovek. Termin kojim je Buddha često sebe oslovljavao.

Theravada – Bukvalno, "učenje starijih." Buddhino učenje u obliku u kom je bilo čuvano u zemljama južne Azije (Burma, Sri Lanka, Tajland, Laos, Kambodža). Opšte priznato kao najstariji oblik učenja.

Tipitaka – Bukvalno, "tri korpe". Tri zbirke Buddhinog učenja, naime: (1) Vinaya- pitaka – zbirka monastičke discipline; (2) sutta-pitaka – zbirka diskusija; (3) Abhidhamma-pitaka – "zbirka višeg učenja", tj. sistematsko filozofsko tumačenje Dhamme. (Na sanskritu tripitaka.)

vedana – Senzacija, oset, osećaj. Jedan od četiri činioca mentalnog procesa, zajedno sa viññanom, saññom i sankharom. Buddha je rekao da ima i mentalni i fizički aspekt; zato vedana predstavlja sredstvo za istraživanje celokupnosti uma i tela. U Lancu uslovljenog nastajanja, Buddha je objasnio da tanha, uzrok patnje, potiče od reakcije na vedannu. Učeći da posmatra vedane objektivno, čovek može izbeći nove reakcije žudnje ili odbojnosti i neposredno u sebi može doživeti realnost nestalnosti (anicca). Ovaj doživljaj je od suštinske važnosti za oslobađanje od vezano-sti, što vodi ka oslobođenju uma. Vedannanupassana – posmatranje oseta u telu. Vidi satipatthana.

viññana – Svesnost, spoznaja. Jedan od četiri činioca mentalnog procesa, zajedno sa saññom, vedanom i sankharom.

vipassana – Introspekcija, uvid koji potpuno pročišćava um. Posebno uvid u nestalnost prirode uma i tela. Vipassana-bhavana – sistematski razvoj uvida kroz meditativnu tehniku posmatranja unutrašnje realnosti, posmatranjem osećaja u telu.

yatha-bhuta – Bukvalno, "kao što jeste"; Stvarnost.

yata-bhuta-nana-dassana – Mudrost nastala sagledavanjem istine onakvom kakva zaista jeste.

PRIMEDBE

Svi navodi su iz Sutta pitake, Zbirke rasprava Pali kanona. Pali tekst korišćen ovde je onaj koji je objavljen u Napisu Devanagari univerziteta Nalanda, Bihar, Indija. Korišćeni engleski prevodi su na osnovu prevoda od Pali Text Society iz Londona, kao i na osnovu prevoda štampanih od strane Buddhist Publication Society iz Sri Lanke. Našao sam da su posebno vredne antologije pripremljene od svetih Nanatiloke, Nanamolija i Piyadassija. Njima i drugim savremenim prevodiocima Pali Kanona duboko sam zahvalan.

Označavanje sutta u primedbama je isto kao u engleskim prevodima od Pali Text Society. Globalno, naslovi sutta ostavljeni su u originalu.

Korišćene su sledeće skraćenice: A – Anguttara nikaya

D – Digha nikaya

M – Majjhima nikaya

S – Samyutta nikaya

Satip – Satipatthana sutta (D.22,M.10)

Glava I

1.  S.XLIV x 2, Anuradha sutta.

2.  A.III vii 65, Kesamutti sutta (Kalama sutta), iii, ix.

3.  D.16, Maha-Parinibbana suttanta.

4.  Ibid.

5.  S.XXII 87 (5), Vakkali sutta.

6.  Maha-Parinibbana suttanta.

7.  A.IV v 5 (45), Rohitassa sutta. Takođe se nalazi u S.II iii 6.

8.  Dhammapada, I 19 & 20.

9.  Na osnovu M.107, Ganaka-Mogallana sutta.

Glava II

1.   Sankhara je jedan od najvažnijih koncepata u Buddhinom učenju koji je teško prevesti na engleski jezik. Reč ima višestruko značenje i nije uvek jednostavno utvrditi koje značenje se koristi u određenom kontekstu. Ovde se sankhara koristi kao ekvivalent za cetana/sancetana, što znači volja, htenje namera. Za ovu interpretaciju vidi A.IV xviii 1 (171), Cetana sutta; S.XXII 57 (5), Sattatthana sutta; S.XII iv 38 (8), Cetana sutta.

2.  M.72, Aggi-Vacchagotta sutta.

Glava III

1.  M.135, Cula Kamma Vibhanga sutta.

2.  Dhammapada, XXV 21 (380).

3.  Ibid, I 1 & 2.

4.  sutta Nipata, III 12, Dvayatanupassana sutta.

5.  S.LVI(XII) ii 1, Dhamma-cakkappavattana sutta.

6.  A.III xiii 130, Lekha sutta.

7.  Na osnovu A.I xvii, Eka Dhamma Pali (2).

Glava IV

1.  S.LVI(XII) ii 1, Dhamma-cakkappavattana sutta.

2.  Ibid.

3.  M.38, Maha-tanhasankhaya sutta.

4.  Ibid.

5.  Ibid.

6.  Dhammapada, XII 9 (165).

7.  D.9, Potthapada suttanta.

8.  A.III vii 65, Kesamutti sutta (Kalama sutta),xvi.

9.  Na osnovu S.XLII viii 6, Asibandhakaputta sutta.

Glava V

1. Dhammapada, XIV 5 (183).

2. Ibid.,I 17 & 18.

3.  M.27, Cula-hatthi-padopama sutta.

4.  Ibid.

Glava VI

1. A.IV ii 3 (13), Padhana sutta.

sutta.

Glava VII

1.  Dhammapada, XXIV 5 (338).

2.  D.16, Maha-Parinibbana suttanta.

3.  Dhammapada, XXI 4 (276).

4.  Vidi S.XLVI(II) vi 2, Pariyaya sutta.

5.  S.XII vii 62 (2), Dutiya Asutava sutta; takođe S.XXXVI(II) i 10, Phassa Mulaka

6.  Dhammapada, XX 5 (277).

7.  S.XXXVI(II) i 7, Pathama Gelanna sutta.

Glava VIII

1.    D.16, Maha-Parinibbana suttanta. Stihove govori Sakka, kralj bogova, posle Buddhinog odlaska. Pojavljuje se u nešto različitom obliku na drugim mestima. Vidi, na primer, S.I.ii.1, Nandana sutta; takođe S.IX.6, Anuruddha sutta.

2.  A.IX ii 10 (20), Velama sutta.

3.  Čuveno poređenje sa splavom je uzeto iz M.22, Alagaddupama sutta.

4.       Na   osnovu   Udana,I   x,   priča   Bahiya   Daruciriya.   Takođe   se   nalazi   u

Dhammapada Commentary, VIIII 2 (stih 101).

Glava IX

1.  S.LVI(XII) ii 1, Dhamma-cakkappavattana sutta. Ova formula se koristi za opis uvida ostvarenog kod prvih učenika kod prvog ostvarenja Dhamme.

2.  S.v 7, Upacala sutta. Govornik je arahat monahinja Upacala.

3.  Dhammapada, XXV 15 (374).

4.  Udana, VIII 1.

5.  Udana, VIII 3.

6.  S.LVI(XII) ii 1, Dhamma-cakkappavattana sutta.

7.   S.XXXVIII(IV) 1, Nibbana Panha sutta. Govornik je Sariputta, glavni Buddhin učenik.

8.  Sutta Nipata, II 4, Maha-Mangala sutta.

9.  D.9, Potthapada suttanta.

Glava X

1.  Dhammapada, VIII 14 (113).

2.  S.XXII 102 (10), Anicca-sañña sutta.

3.  D.16, Maha-Parinibbana suttanta.

4.  M.117, Maha-cattarisaka sutta.

5.  Ibid.

Dodatak A: Važnost Vedana u Buddhinom učenju

1.  A.VIII ix 3 (83), Mulaka sutta. Vidi takođe A.IX ii 4 (14), Samiddhi sutta.

2.  D.1.

3.  A.III vii 61 (ix), Titthayatana sutta.

4.  S.XXXVI(II) III 22 (2), Atthasata sutta.

5.  Dhammapada, XXI 4 (293).

6.  Satipatthana sutta se pojavljuje dva puta u Sutta Pitaka, kod D.22 i kod M.10. U

D. verziji, deo koji obrazlaže dhammanupassana je duži nego u M. verziji. Zato se D. tekst označava kao Maha-Satipatthana suttanta, "veća". Inače dva teksta su identična. Delovi koji se navode u ovoj knjizi su isti u oba teksta.

7.  Satip.

8.  Ibid.

9.  Ibid.

10.  S.XII iv 32 (2), Kalara sutta.

11.  S.XXXVI(II) iii 23 (3), Annatara Bhikkhu sutta.

12.  Dhammapada, XIX 4 (259).