Odeća Anđela koji izgledaju odeveni

176.  Kako su Anđeli ljudi, i žive među sobom kao ljudi na Zemlji, oni imaju odeću i stanove i ostale slićne stvari, s tom razlikom što su sve te stvari savršenije, pošto su i oni savršeniji. Jer kako anđeoska mudrost prevazilazi ljudsku, toliko da se za nju kaže da je neizreciva, tako je i sa stvarima koje Anđeli opažaju i vide, jer ove su saobrazne njihovoj mudrosti (vidi br. 173).

177.  Kao i ostale stvari kod njih, tako se i njihova odeća saobražava; i pošto se saobražava, ona stvarno postoji (vidi br. 175). Njihova odeća saobrazna je njihovoj umnosti, pa se stoga oni u Nebu pojavljuju odeveni u skladu sa  svojom umnošću; i posto su jedni umniji nego drugi, to odeća jednih premaša lepotom odeću drugih. Oni najumniji imaju odeću žarku kao plamen, drugi su u odeći bleštavoj kao svetlost; manje umni imaju odeću blistavo belu ili  belu bez sjaja; a oni još manje umni u odeći su razlićitih boja. Ali Anđeli Unutarnjeg Neba nisu odeveni.

178.  Pošto je odeća Anđela saobrazna njihovoj umnosti, ona je isto tako saobrazna i istini, pošto je sva umnost iz Božanske istine; stoga je svejedno kaže li se da su Anđeli odeveni u skladu sa svojom umnošću ili s Božanskom istinom. Odeća jednih je žarka kao plamen, dok drugih blešti kao svetlost jer je plamen saobrazan dobrom, a svetlost istinitom od dobrog. Neki su u odeći koja je kao blistavo belilo ili belilo bez sjaja, a neki su u odeći razlićitih boja, stoga što kod manje umnih Božansko dobro i istina manje izbijaju, i stoga što oni (Božansku istinu) primaju na   razne naćine, pošto su blistavo belilo i belilo saobrazni istini, a boje njenim raznolikostima. Oni u Unutarnjem Nebu nisu odeveni, jer su nevini, a nevinost je saobrazna nagoti.

179.  Pošto su Anđeli u Nebu odeveni, to su se i na svetu videli kao odeveni, poput onih koje su videli proroci i onih koji su bili viđeni kraj groba Gospodnjeg: A lice njegovo bijaše kao munja, i odijelo njegovo kao snijeg (Mat.

XXXVIII. 3; Marko XVI. 5; Luka XXIV. 4; Jovan XX. 13, 13); i poput onih koje je Jovan video u Nebu: Koji su

bili obućeni u svilu bijelu i ćistu (Otkr. IV.4; XIX. 14). I zato što umnost potiće iz Božanske istine: Odeća  Gospodova kada se preobrazio, blistala je i sjajila kao snijeg (Mat. XVII. 2; Marko 19. 3, Luka IX. 29). Kako je svetlost Božanska istina koja proistiće od Gospoda (vidi br. 129), tako u Reći haljine oznaćavaju istine i umnost iz istina, kao u Otkrovenju: Oni koji ne opoganiše svojijeh haljina, hodiće sa mnom u bijelima, jer su dostojni. Koji pobijedi, on će se obući u haljine bijele (III. 4, 5). Blago onome koji je budan i ćuva haljine svoje (XVI. 15). I o Jerusalimu, što oznaćava Crkvu koja je u istini, kod Isaije napisano je: Probudi se, obuci se u silu svoju, Sione;   obuci krasne haljine svoje, Jerusalime (LII, 1). Jezekilj: Jerusalime, opasah te tankim platnom i zastrijeh te svilom. 1 odijelo ti bijaše od tankoga platna i od svile (XVl. 10, 13). Tako i ostali brojni odlomci. Naprotiv, za onoga ko nije u istinama, kaže se da nije “odeven u svadbene haljine”, kao kod Mateja: Izašavši, car ugleda ondje ćovjeka   neobućena u svadbeno ruho. I reće mu: prijatelju! kako si došao amo bez svadbenoga ruha? Stoga bi baćen u tamu njakrajnju (XXII. 11-13). Kuća svadbene svećanosti oznaćava Nebo i Crkvu zbog veze Gospoda s Nebom i Crkvom kroz Njegovu Božansku Istinu; i stoga je, u Reći, Gospod nazvan ženikom i Mužem; a Nebo s Crkvom nazvano je nevestom i ženom.

180.  Da odeća AnđelŠ nije samo izgledom, već da je to stvarna odeća, oćigledno je stoga što nju Anđeli i vide i dodiruju, što imaju mnogo odeće, i što je skidaju i oblaće, što se o njoj staraju onda kada je ne koriste, i što je   ponovo oblaće kad im je potrebna. A da su obućeni raznovrsno, video sam bezbroj puta. Kada sam ih pitao otkuda  im odeća, rekoše da je od Gospoda, i da je primaju kao poklon, kao i to da su ponekad obućeni a da nisu svesni toga. Takođe rekoše da se njihovo ruho menja prema promenama njihovog stanja, da je u prvom i drugom stanju ono  sjajno i blistavo belo, a da je u trećem i ćetvrtom stanju malo manje svetlo; i ovo je takođe od Saobraznosti, jer se njihova stanja menjaju u vezi s umnošću i mudrošću (o ćemu vidi napred broj 154-161).

181.  Pošto svako u duhovnom svetu ima ruho u skladu s umnošću, a to je u skladu s istinama koje su izvor umnosti, to oni u Paklovima, jer nemaju ni jedne istine, izgledaju obućeni, ali u pocepanu, nećistu i prljavu odeću, svako u skladu sa svojim bezumljem; i oni ne mogu biti drugaćije odeveni. Udeljeno im je od Gospoda da budu obućeni, kako ne bi bili nagi.

40 Izraz “intelligentes” oznaćava ovde bića koja imaju “intelectus”, što oznaćava prosvetljeni um onih koji su ponovo rođeni (regenerisani), a to su Anđeli.

idejama. Ni Anđeli, ni ljudi ne znaju da se ovo dešava; a takav je sav uticaj Neba u ćoveka. Nekim Anđelima bilo je dozvoljeno da uđu bliže u moje misli, ćak i u prirodne misli u kojima je bilo mnogo toga iz vremena i prostora; ali pošto tada nisu ništa razumeli, oni su se odjednom povukli; i kada su se povukli, ćuo sam kako govore da su bili u tami. Bilo mi je dano da iskustveno saznam da Anđeli ne znaju za vreme. Beše jedan Anđeo, kadar da pojmi  prirodne ideje, onakve kakve ima ćovek; i pošto je to ućinio, ja sam s njim razgovarao, kao ćovek s ćovekom. U poćetku nije znao šta ja to zovem vremenom, pa sam stoga morao da mu o tome sve kažem, kako se Sunce prividno okreće oko Zemlje, i tako stvara godine i dane, i kako se godine dele u ćetiri godišnja doba, a isto tako i u mesece i sedmice, a dani na dvadeset i ćetiri ćasa; i kako se ova razdoblja ponavljaju utvrđenim redom, i kako je to izvor vremena. čuvši ovo, beše iznenađen, govoreći da nije ništa znao o ovakvim stvarima, znajući samo šta su Stanja. Razgovarajući s njim, rekoh mu da je to poznato na svetu, jer ljudi govore kao da znaju da u Nebu nema vremena,  jer za one koji umru, kažu da “napuštaju vreme” i da “izlaze iz vremena”, misleći time da odlaze s ovog sveta.  Rekao sam i to da neki znaju da su vremena po svom poreklu Stanja, jer znaju da se vremena slažu sa stanjima njihovih osećanja, kratka za one koji su u prijatnim i radosnim stanjima, duga za one koji su u neprijatnim i tužnim,  a raznolika u stanju nade i išćekivanja; ovo, dakle, navodi ućene ljude da isputuju šta su to vreme i prostor, pa neki znaju da vreme pripada prirodnom ćoveku.

169.  Prirodni ćovek možda misli da bi ostao bez ijedne misli ako bi mu se oduzele ideje vremena, prostora i veštastvenih (materijalnih) stvari; jer na ovim poćiva cela ćovekova misao. Ali neka zna da ukoliko su misli vezane za vreme, prostor i veštastvo (tvar), one su utoliko ogranićene i vezane, pošto se um u toj meri uzdiže iznad telesnih  i svetskih stvari. To je upravo izvor anđeoske mudrosti; i ovakva se mudrost naziva neshvatljivom, jer se ne može spustiti u ideje koje su potpuno saćinjene od tvarnog.