Obitavališta i stanovi Anđela

183.  Pošto u Nebu postoje Društva, a Anđeli žive kao ljudi, oni imaju obitavališta, a ova se razlikuju shodno stanju života svakog pojedinog Anđela. Ona su velelepna za one u višem dostojanstvu, a manje velelepna za one u nižem stanju. često sam razgovarao s Anđelima o stanovima u Nebu, govoreći da bi danas malo ko verovao da oni imaju obitavalište i stanove; neki stoga što ih ne vide, a neki stoga što ne znaju da su Anđeli ljudi, a neki stoga što veruje   da je anđeosko Nebo onaj svod koji vide svojim oćima; a kako ovaj izgleda prazan, to oni pretpostavljaju da su Anđeli vazdušni oblici, pa da stoga i žive u vazduhu. Pored toga, oni ne mogu da shvate da u Duhovnom svetu postoje iste onakve stvari kakve postoje u Prirodnom, jer ne znaju ništa o Duhovnom. Na ovo Anđeli odgovarahu da su svesni da danas u svetu preovlađuje takvo mišljenje, odnosno neznanje, ali da se ćude što je to uglavnom slućaj unutar Crkve, i to više kod ljudi umnijih nego kod onih koji se nazivaju prostima. Dodavahu da se iz Reći može   znati da su Anđeli ljudi, pošto oni koji su se pokazivali behu viđeni kao ljudi; i da je Gospod, koji je sa Sobom nosio sve Svoje Ljudsko, izgledao slićno. Iz toga da su Anđeli ljudi može se znati i da imaju stanove i obitavališta i da ne lete kroz vazduh, kako to neki u neznanju misle, a što Anđeli zovu besmislenim, niti su nekakvi dašci, mada se nazivaju Duhovima. Sve ovo bi ljudi mogli da shvate kad ne bi mislili prema stećenim pojmovima o Anđelima i Duhovima, kao što to ćine onda kad u te stvari ne sumnjaju i ne razmišljaju je li tako ili nije. Naime, svako ima   opštu ideju da Anđeli imaju ljudski oblik, i da imaju domove koji se zovu staništima, a koji po velelepnosti nadmašuju staništa na Zemlji; međutim, ova opšta ideja, koja dolazi iz Neba, odjednom se gubi kad se podvrgne ispitivanju, a to rede osobito oni ućeni, jer su u stvari vlastitim razumom sebi zatvorili Nebo i pristup iz njega potekloj nebeskoj Svetlosti. Ista je stvar i u pogledu ljudskog života nakon smrti. Naime, onaj ko svoje misli ne upravlja prema onome što je svetska nauka rekla o dušu, ni prema ućenju o ponovnom sjedinjenju sa telom, taj misli da će posle smrti živeti kao ćovek, i da će živeti među Anđelima ako je dobro živeo, te da će tada videti divne stvari   i osećati radost. Ali ćim se okrene prema ućenju o ponovljenjima o duši, i kada se poćne pitati je li duša ovakva ili onakva, šta je istina a šta nije, njegova prethodna ideja, naime, da će posle smrti živeti kao ćovek, nestaje.

184.  No bolje je da kažem ono što iskustveno znam. Kad god razgovarah sa Anđelima lice u lice, bejah s njima u njihovim staništima. Ova staništa su upravo onakva kakva su na Zemlji staništa koje zovemo kućama, samo što su mnogo lepša. Imaju mnoštvo prostorija, soba za primanje i spavaćih soba; imaju dvorišta, vrtove sa lejama, cvećem i travnjacima. Tamo gde žive zajedno, njihove kuće su raspoređene kao u gradovima, a to znaći da su jedne pored drugih i blizu jedne drugima, da su raspoređene po avenijama, ulicama i javnim trgovima, upravo onako kao u gradovima na Zemlji. Bilo mi je dozvoljeno da kroz njih prolazim, i da ih razgledam sa svih strana. Ovo je bilo moguće onda kad moj unutarnji vid beše otvoren, i kad potpuno bejah budan.41

185.  U Nebu videh takve divne palate, da ih je nemoguće opisati. Sa gornje strane blistahu kao da su napravljene od ćistog zlata, a odozdo kao da su od dragoga kamenja, jedne divnije od drugih; tako isto unutra. Ljudsko znanje i reći nisu dovoljni da opišu ukrase po sobama. S južne strane, parkovi gde je sve blistalo kao da je napravljeno od srebra,  a voće kao da je od zlata. Cveće u lejama je blistalo duginim bojama. Na ivicama, gde se pogled završavao, videle   su se druge palate. U Nebu je graditeljstvo takvo, da bi se reklo da je to sama otelovljena umetnost. I to nije za ćuđenje, jer sama umetnost dolazi iz Neba. Anđeli su govorili da Gospod pokazuje njihovim oćima ovakve i još  lepše stvari. Ipak, sve one su prijatnije njihovim umovima negoli njihovim ćulima, jer oni u svakoj stvari vide ono ćemu je ona saobrazna, a kroz tu saobraznost oni vide ono Božansko.

186.  U pogledu Saobraznosti, beše mi rećeno da se ne saobražavaju samo palate i kuće, nego i sve zajedno i pojedinaćno, kako iznutra, tako i spolja, i da se sve saobražava onome što oni imaju u sebi od Gospoda. Tako, kuće su saobrazne njihovom dobru, a pojedine stvari u njoj onom iz ćega se to dobro sastoji, dok je ono što je okolo kuće saobrazno istinama koje potiću od dobra, a tako isto i opažanjima i dubljim znanjima.

Pošto su ove stvari saobrazne dobrima i istinama koje oni imaju od Gospoda, to su one tako isto saobrazne njihovoj ljubavi, i njihovoj mudrosti i umnosti koja dolazi od te ljubavi, jer ljubav pripada dobru i istini zajedno, dok umnost pripada istini, potekloj od dobra. To Anđeli opažaju kad posmatraju ono što je oko njih, pa tako njihovi umovi uživaju više nego njihove oći.

187.  Ovo nam pomaže da razumemo zašto je Gospod Sebe nazvao Jerusalimskim Hramom (Jovan II 19, 21), stoga naime, što Hram predstavlja Njegovo Božansko Ljudsko; isto tako zašto je u viziji Novi Jerusalim bio od ćistoga

zlata, njegove kapije od bisera, a njegovi temelji od dragoga kamenja (Otkrovenje XXI); stoga naime, što je Novi Jerusalim predstavljao Crkvu koja je kasnije trebalo da se ustanovi, gde dvanaest kapija oznaćava njegove istine koje vode dobru, a temelji istine na kojima je Crkva zasnovana.

188.  Anđeli koji saćinjavaju Nebesko Carstvo Gospodnje uglavnom žive na uzdignutim mestima koja izgledaju kao

41 Pisac ovde misli kako na opšte prihvaćeno verovanje u vaskrs zemaljskog tela na Dan Strašnog Suda, tako i na verovanje o seobi duša. Pod “budnim stanjem” pisac ovde misli na budnost pri stanju unutarnjeg vida, to jest u viđenju ili viziji. Međutim, na nekim mestima pisac kaže da je ponekad bio u stanju fizićke delatnosti na Zemlji (hodao je na pr. ulicama nekoga grada), a u isto vreme budan u Duhovnom svetu. Ponekad, opet, kaže da je video Duhove ili Anđele i s njima razgovarao dok je bio budan.

176.  Da bih pokazao šta su stvari koje se pojavljuju Anđelima po Saobraznostima, pomenuću samo jednu kao  primer. Umni (Anđeli) vide vrtove i parkove pune svakovrsnog cveća. Drveće je posađenou najlepšem redu, raspoređeno tako da oblikuje drvoreda s prilazima u obliku lukova i kružnih šetališta, sve lepše nego što se može rećima opisati. Umni (Anđeli)40 tu hodaju, beru cveće i od njega pletu vence kojima ukrašavaju malu  decu. Štaviše, tamo ima vrsta drveća i cveća koje ne rastu na Zemlji. Drveće rađa plodove koji su u skladu s dobrom ljubavi u  kome su umni (Anđeli). Oni vide ove stvari stoga što su vrt i park, voćke i cveće saobrazni umnosti i mudrosti. I na Zemlji je poznato da takve stvari postoje u Nebu, ali to znaju samo oni koji su u dobrom (životu) i u kojima se nije

ugasila svetlost Neba zbog prirodne svetlosti i njenih obmana; jer kad ovakvi misle o Nebu, oni misle i kažu da tamo postoje stvari koje uho nije ćulo, ni oko videlo.