PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVIŢNIĈKE POUKE

IV

O VRLINAMA I STRASTIMA

1.  Treba znati da ĉovek poseduje dvojaka ĉula zato što je dvostruk, tj. što se sastoji iz duše i tela. Postoji pet duševnih i pet telesnih ĉula. Duševna se kod mudraca nazivaju duševnim silama: um, razum (razbor), mnjenje (smislenost), uobrazilja i osećanje. Telesna ĉula su: vid, miris, sluh, ukus i dodir. Otuda proizilaze dvojake vrline i dvojaki poroci. Svaki ĉovek treba da jasno zna koje su duševne, a koje telesne vrline i, takoĊe, koje su duševne, a koje telesne strasti.

DUŠEVNE VRLINE

2.    Duševne vrline uglavnom ĉine ĉetiri opšte vrline: hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost. Od njih se raĊaju ostale duševne vrline: vera, nada, ljubav, molitva, smirenje, krotost, velikodušnost, trpljenje, dobrota, negnevljivost, bogopoznanje, nerazdraţljivost, prostota, neuznemirenost, nelicemernost, pravdoljubivost, sloboda, odvraćanje od osuĊivanja, od sujete, od nadimanja, od gordosti, od zavisti, od lukavosti i od srebroljublja, sastradalnost, milosrĊe, štedrost, poštovanje [drugih], poboţnost, ţelja za budućim besmrtnim dobrima, ĉeţnja za Carstvom BoŽjim, za usinovljenjem.

TELESNE VRLINE

3.  Telesne vrline se, taĉnije reĉeno, poznanjem po Bogu obraćaju u oruĊe vrlina. Ukoliko su tuĊe svakom licemerju i ĉovekougaĊanju, ove ĉoveka vode ka napretku u smirenju i bestrašću. U njih spadaju: uzdrţanje, post, glad, ţeĊ, bdenje, svenoćno stajanje, metanije, nekupanje, zadovoljenje jednim ogrtaĉem, suvojedenje, uzimanje hrane kasno i u maloj koliĉini, zadovoljavanje ţeĊi samo vodom, leţanje na zemlji, siromaštvo, nesticanje, izmoţdenost, odsustvo brige za odeću, odsustvo samoljublja, usamljenost, bezmolvije, bezizlazno prebivanje u keliji, oskudica, zadovoljstvo malim, ćutljivost, upraţnjavanje u rukodelju, svako zlopaćenje i svaki telesni podvig. Sve je ovo veoma nuţno i korisno kada je telo zdravo i muĉe ga plotske strasti. Ako je, pak, nemoćno, i ako je, uz BoŽju pomoć, savladalo strasti, sve to nije toliko neophodno. Naime, sve to zamenjuje sveto smirenje i blagodarnost.

DUŠEVNE STRASTI

4.   Duševne strasti su: zaboravnost, lenjost i neznanje. Pomraĉeno ovim trima strastima, duševno oko, tj. um, potpada pod vlast ostalih strasti, u koje se ubrajaju: bezboţnost, nepravilna vera, tj. svaka jeres, hula, razdraţljivost, gnev, srdţba, plahovitost, mrţnja prema ljudima, zlopamćenje, kleveta, osuĊivanje, nerazumna tuga, strah, bojazan, razdor, ljubomora, zavist, sujeta, gordost, licemerje, laţ, neverje, neblagorazumnost, nerazboritost, kratkovidnost, nenasitost, gramţljivost, lenjost, uobraţenost, pristrasnost, privezanost prema zemaljskom, uninije, malodušnost, neblagodarnost, roptanje, naduvenost, samomnjenje, naglost, visokoumlje, vlastoljublje, ĉovekougaĊanje, lukavost, bestidnost, bezosećajnost, laskanje, tajnovitost, podrugljivost, dvojedušnost, pristajanje na greh iz strasti, neprestana misao o grehu, rasejanost pomisli, samoljublje - majka svega rĊavoga, srebroljublje - koren svih poroka i strasti, zla narav i lukavstvo.

TELESNE STRASTI

5.  Telesne strasti su: stomakougaĊanje, proţdrljivost, raskoš, pijanstvo, potajno uzimanje hrane, razne vrste slastoljublja, blud, preljuba, razvrat, neĉistota, rodoskrnavljenje, oskvrnjenje dece, skotološtvo, zle ţelje i svake protivprirodne i sramotne strasti, kraĊa, kraĊa svetinje, razbojništvo, ubistvo iz zavisti ili zbog nerazumne razdraţljivosti, svaki telesni pokoj, zadovoljenje telesnih ţelja, naroĉito kada je telo zdravo, ĉaranje, vraĉanje, maĊijanje, gatanje, predskazivanje, gizdanje, lakomislenost, nega, strast prema ukrašavanju, mazanja lica, razvrat dostojan prekora, kockanje, pristrasna predanost svetskim zadovoljstvima, plotski Žvot koji odebljava um, ĉineći ga ozemljenim i zverolikim, i koji nikako ne dopušta da uzdignemo pogled prema Bogu i k vrlinskim delima. Koren, pak, svih zala i, kako bi neki rekli, prvi njihov uzrok jesu slastoljublje, slavoljublje i srebroljublje, od kojih se raĊa sve rĊavo.

6.  MeĊutim, ĉovek neće sagrešiti ni jednim grehom ukoliko ga najpre, kako govori mudri podviţnik Marko, ne savladaju i ne obuzmu tri silna diva, tj. zaboravnost, lenjost i

neznanje. Njih, pak, raĊa slastoljubiv i spokojan Žvot i privezanost za ljudsku slavu i razonodu. Prvobitni, opet, uzrok i najpokvarenija majka svega toga jeste samoljublje, tj. nerazumna privezanost i strasna privrţenost prema telu, lutanje i rasejanost uma, zajedno sa bestidnom i svakom preteranom slobodom u reĉima i smehu, koji dovode do mnogo ĉega rĊavog i do mnogih padova.

7.   Osim toga, treba znati da je slavoljublje, koje se obratilo u strast, veoma raznoliko i da ima mnogo oblika. Postoje mnoga zadovoljstva koja zavode dušu koja nije trezvoumna pred Bogom, koja se ne opasuje strahom BoŽjim i ljubavlju Hristovom i koja nije zauzeta ĉinjenjem vrlina. Jer, odsvuda se ukazuju hiljadu zadovoljstava koja k sebi privlaĉe duševne oĉi: i telesna lepota, i novac, i raskoš, i slava, i lenjost, i gnev, i posedovanje, i vlastoljublje, i gramţljivost. Oni nam, na našu prevaru, dostavljaju zadovoljstva. Oni imaju svetao i prijatan izgled, dovoljan da sebi privuĉe one koji su opĉinjeni sliĉnim, i koji u sebi nemaju veliku ljubav prema vrlinama, već je doŽvljavaju kao teret. Svaka zemaljska veza, svako pristrašće prema veštastvenom, ma kako bilo beznaĉajno, u onome koji je savladan pristrašćem stvara zadovoljstvo i prijatno osećanje, premda nerazumno, koje kasnije postaje štetno. Ono ţelateljnu silu duše porobljava do te mere da onaj ko se pokorio strasti zbog lišavanja ţeljenoga pada u razdraţljivost, u tugu, u gnev i u zlopamćenje. A ako, osim pristrašća, ĉovekom ovlada makar mala navika - tada, jao! Ona ĉini da se onaj ko je zarobljen pristrašćem do kraja preda ţeljenom, zbog sakrivenog zadovoljstva.

8.   Zadovoljstvo pohote je, kao što je napred reĉeno, raznovrsno. Ono svoje zadovoljenje ne nalazi samo u bludu i drugim telesnim nasladama, nego i u ostalim strastima. I celomudrenost se ne sastoji samo u tome da se uzdrţavamo od bluda i od plotskih zadovoljstava, nego da smo slobodni i od ostalih strasti. Stoga onaj ko je koristoljubiv, srebroljubiv, gramţljiv - nije celomudren. Jedan biva porobljen telesnom lepotom, a drugi novcem. I drugi je u još manjoj meri celomudren, budući da nema pobudu koja bi ga pritiskala iz same prirode, kao što je sluĉaj kod prvog. Jer, neiskusnim jahaĉem se ne naziva onaj koji ne moţe da obuzda upornog i neukroćenog konja, nego onaj koji ne ume da izaĊe na kraj sa mirnim i poslušnim konjem. Iz toga se vidi da je strast prema novcu gora od ostalih i da nije prirodna. Pobude ka njoj se ne nalaze u našoj prirodi, nego u iskvarenom proizvoljenju. Stoga i greši neoprostivo onaj koji je njome savladan. Treba da jasno razumemo da se slastoljublje ne ograniĉava samo na blud i telesne naslade. Ono je prisutno u svemu onome što volimo iz duševnog proizvoljenja i pristrasnosti.

9. Da bismo jasnije poznali strasti, smatramo vaţnim da dodamo još i sledeće. Postoje tri duševne sile: slovesna, razdraţajna i ţelateljna.

Gresi slovesne sile su sledeći: neverje, jeres, neblagorazumnost, hula, nerazboritost, neblagodarnost, saglasnost na greh, koja proizilazi od strasne sile u duši. Za leĉenje i isceljivanje od ovih grehova sluţe - nesumnjiva vera u Boga, istiniti i nepogrešivi dogmati, postojano izuĉavanje reĉi Duha, ĉista molitva i neprestana blagodarnost Bogu.

Gresi razdraţajne sile su sledeći: nemilosrdnost, mrţnja, nesastradalnost, zlopamćenje, zavist, ubistvo i postojano razmišljanje o sliĉnom. Za leĉenje i iseceljenje grehova sluţe - ĉovekoljublje, ljubav, krotost, bratoljublje, saosećajnost, trpeljivost i dobrota.

Gresi ţelateljne sile su sledeći: stomakougaĊanje, proţdrljivost, pijanstvo, blud, preljuba, neĉistota, razvrat, koristoljublje, ţelja puste slave, zlata, bogatstva i telesnih

zadovoljstava. Za njihovo leĉenje i isceljivanje sluţe - post, uzdrţanje, zlopaćenje, negramţljivost, razdavanje novca ništima, stremljenje budućim dobrima, ţelja Carstva BoŽjeg, ţelja za usinovljenjem.

10. Reći ću sada nešto i o strasnim pomislima, pomoću kojih se izvršuje svaki greh. Poroĉnih pomisli ima osam: stomakougaĊanje,  blud,  srebroljublje, gnev, tuga,

uninije, taština i gordost. Da li će nas sve ove pomisli uznemiravati ili ne - nije u našoj volji.

MeĊutim, da li će one u nama prebivati ili ne, i da li će pobuĊivati strasti ili ne - u našoj je volji.

I jedno je - prilog [pristupanje], drugo - spajanje, drugo - strast, drugo - borba, drugo - slaganje, koje preti da preĊe u delo i koje mu je sliĉno, a drugo, opet - postupanje po strasti, i drugo - porobljenje.

Prilog jeste prosta pomisao koju podmeće neprijatelj, naprimer: "Uĉini to i to", kao što je neprijatelj rekao Hristu Bogu našemu: Reci, da kamenje ovo postanu hlebovi (Mt.4,3). I to, kao što je reĉeno, nije u našoj volji.

Spajanje je primanje pomisli koju nam podmeće neprijatelj, bavljenje sa njom i razgovor sjedinjen sa zadovoljstvom. Ono zavisi od našeg proizvoljenja.

Strast je navika na pomisao koju nam podmeće neprijatelj, nastala kao posledica spajanja. Ona je postojano razmišljanje i maštanje o njoj.

Borba je meĊusobno protivljenje pomisli i uma, koja vodi ili istrebljenju strasti (tj. pomisli), ili slaganju na strasnu pomisao, kao što govori apostol: Telo ţeli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome (Gal.5,17).

Porobljenje je prinudno, nevoljno zanimanje (sa pomisli) srca koje je savladano predubeĊenjem i dugovremenom navikom.

Slaganje je izjavljivanje u pomisli saglasnosti na strast, a postupanje po strasti je samo dejstvo po slaganju sa strasnom pomisli.

11.  Onaj ko svojim protivreĉenjem i ĉvrstinom u samom poĉetku odbija od sebe prvo, tj. prilog, odjedanput preseca i sve ostalo.

StomakougaĊanje se istrebljuje uzdrţanjem, blud Boţanstvenom ljubavlju i teţnjom ka budućem, srebroljublje - saosećanjem prema ništima, gnev - blagošću i ljubavlju prema svima, tuga ovoga sveta - duhovnom radošću, uninije - trpljenjem, ĉvrstinom i blagodarnošću pred Bogom, taština - tajnim ĉinjenjem vrlina i postojanom molitvom sa srdaĉnom skrušenošću, gordost - izbegavanjem osuĊivanja i farisejskog poniţavanja i smatranjem sebe poslednjim od svih.

Oslobodivši se od svih nabrojanih strasti i uzdigavši se k Bogu, um još ovde poĉinje da Žvi blaţenim Žvotom, primivši zalog Svetoga Duha. Po odlasku odavde, sa bestrašćem i istinskim znanjem, on se nastanjuje u svetlosti Svete i Boţanstvene Trojice, zajedno sa Boţanstvenim anĊelima sijajući u vekove vekova.

12.  Duša je, kao što je napred bilo reĉeno, trodelna: u njoj se nalaze tri sile: pomisao [slovesnost], razdraţajnost i ţelja. Ukoliko je u razdraţajnoj [sili] ljubav i ĉovekoljublje, a u ţelateljnoj ĉistota i celomudrenost, onda je pomisao svetla. A, ako je u razdraţajnoj [sili] mrţnja prema ljudima, i u ţelateljnoj razvrat, onda je pomisao tamna.

Kada su mu strasti potĉinjene, razum je zdrav, celomudren i svetao, te duhovno sagledava meĊusoban odnos BoŽjih tvari, i uzdiţe se ka Svetoj i Blaţenoj Trojici.

Razdraţajnost se, takoĊe, kreće na prirodan naĉin kada ljubi sve ljude, kada se ne ţali ni na koga i kada ne pamti zlo.

I ţelja odgovara prirodi kada uzdrţanjem, smirenoumljem i negramţljivošću umrtvi strasti, tj. telesno zadovoljstvo, teţnju ka koristoljublju i prolaznoj slavi. Jer, ţelja ima trojako stremljenje: ili prema plotskim zadovoljstvima, ili prema praznoj slavi, ili prema obmani bogatstva. Usled tog stremljenja koje je protivno razumu, ona ne brine o Bogu i BoŽjim zapovestima, zaboravlja svoje sopstveno blagorodstvo, postaje surova prema bliţnjima, pomraĉuje pomisao i ne dozvoljava joj da se uzdigne ka istini.

Onaj, pak, ko je stekao viši obraz mišljenja, još ovde, kao što je reĉeno, predokušava Carstvo nebesko, poĉinje da Žvi blaţenim Žvotom, oĉekujući blaţenstvo koje je pripremljeno onima koji ljube Boga. Neka bismo ga se udostojili i mi nedostojni, po blagodati Hristovoj.

13. Treba znati da meru savršenstva u bilo kojoj vrlini ne moţe da postigne onaj ko joj u toku celog Žvota, sa neumornim trudoljubljem, ne bude stremio koristeći delatno raĉenije [ljubav]. To treba reći o milostinji, molitvi, ljubavi, ili o ma kojoj od opštih vrlina - hrabrosti, mudrosti, celomudrenosti i pravednosti. Uz neprekidnost truda u ispunjavanju vrlina mi treba da se ĉuvamo da ne umanjimo ili sasvim ne poništimo njihovu vrednost i znaĉaj prihvatanjem rĊavih ciljeva, naprimer - ĉovekougaĊanja, puste slave i sliĉno. Osim toga, u vrlinama uvek treba da se upraţnjavamo sa rasuĊivanjem, koje je iznad svega - kao neka carica, vrlina nad vrlinama.

14.  Svi oni koji ţele da napreduju u vrlini i koji se staraju da se uklone od greha, neophodno treba da znaju da su duševne vrline duše (naroĉito one kojima se podraţava Bog i kojima se imenuje Bog) više od telesnih vrlina, budući da je duša nesravnjeno vrednija od tela. Isto tako su poroci duše teŽ i pogubniji od telesnih, kako po svojim dejstvima, tako i po kaznama koje im slede. I ne znam zašto to izmiĉe shvatanju mnogih. Mnogi se ĉuvaju, boje i udaljavaju od pijanstva, bluda, kraĊe i sliĉnih poroka, budući da ih se mnogi gnušaju, dok ravnodušno gledaju na poroke koji su, kao duševni, mnogo vaţniji - zavist, zlopamćenje, visokoumlje, lukavstvo, i koren svih zala - srebroljublje, te na sliĉne njima poroke.