O Vezi Neba s Ljudskim Rodom

288.  U Crkvi je poznato da svako dobro dolazi od Gospoda i da nijedno dobro ne dolazi od ćoveka, te da stoga niko ne može sebi da pripiše bilo kakvo dobro. Tako isto je poznato da zlo dolazi od Ĉavola. Stoga oni koji govore u skladu s ućenjima Crkve kažu da one koji ćine dobro ili govore i propovedaju pobožno, vodi Bog, a suprotno govore za one koji ćine zlo i govore bezbožno. A to tako ne bi moglo biti kad ćovek ne bi bio povezan i s Nebom i s   Paklom, i kad ta veza ne bi postojala kroz njegovu volju i njegov razum, jer telo deluje i usta govore prema volji i

ono što znaju srazmerno ništavno prema onome što ne znaju. Kažu da je prvi korak prema mudrosti znati, priznati i jasno videti to. Ovi su Anđeli nagi, jer nagost odgovara Nevinosti.69

281.  Mnogo sam s Anđelima razgovarao o Nevinosti, pa naućih da je Nevinost suština svakog dobra, da dobro nije

dobro osim onoliko koliko u njemu ima nevinosti, da je tako isto i s ljubavlju i milosrđem i verom. Otuda dolazi da niko ne može ući u Nebo ako nije u Nevinosti, i da se to podrazumeva pod rećima Gospodnjim: “Pustite djecu neka dolaze k Meni; i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije. Zaista vam kažem: koji ne primi carstva Božijega kao dijete, neće ući u njega” (Marko 10. 14, 15; Luka 18. 16, 17; Mateja 18. 3, 19. 14). Ovde kao i na drugim mestima u Reći, podrazumevaju se Nevini. Stanje Nevinih opisao je Gospod i kod Mateja (6. 25-34), ali kroz ćiste  Saobraznosti. Da dobro jest dobro samo ako sadrži nevinost, to je zato što svako dobro dolazi od Gospoda, a  Nevinost se sastoji u tome da hoćemo da nas Gospod vodi. Naućih i to da istinito ne može da se spoji sa dobrim, ni dobro sa istinitim, osim preko nevinosti. Stoga Anđeo ne može biti Anđeo ako nije u nevinosti, jer Nebo ne može   ući (u nekoga) ako se pre toga istinito ne spoji s dobrim, pa se zbog toga veza istinitog i dobrog naziva nebeski ak, a nebeski brak je Nebo. Naućih i to da istinska braćna ljubav vodi poreklo iz Nevinosti, jer potiće iz spajanja istine sa dobrim, u kome su spojena dva uma: muževljev i ženin, a tako spojeni pokazuju se u vidu braćne ljubavi, jer se supruzi, to jest njihovi umovi, uzajamno vole. Otuda u istinskoj braćnoj ljubavi detinje i nevine igre.

282.  Pošto je anđeoska Nevinost istinska suština dobra, oćigledno je da je Božansko Dobro, koje proizlazi iz Gospoda, sama Nevinost, jer se to Dobro uliva u Anđele i u njihovo unutarnje biće, što im omogućava da prime svako dobro Neba. Tako je s malom decom ćije je unutarnje biće ne samo oblikovano kroz uticaj Nevinosti koja proizlazi od Gospoda, nego je ono neprekidno spremno da prima dobro nebeske ljubavi. Jer dobro Nevinosti deluje kroz najdublje u ćoveku, pošto je ono suština svakog dobra. Po tome se može zakljućiti da Nevinost dolazi od Gospoda. Eto zbog ćega se Gospod u Reći naziva Jagnjetom, jer Jagnje znaći Nevinost. Kako je Nevinost ono najdublje u svakom dobru Neba, ona tako utiće na umove, da se onome ko je oseća, a to se dešava kad se približimo nekom Anđelu Unutarnjeg Neba, ćini da više nije gospodar nad sobom, jer ga tada zahvati neka prijatnost prema kojoj sve prijatnosti ovoga sveta izgledaju kao ništavne. Tako govorim jer sam to sam iskusio.

283.  Svi oni koji su u dobru Nevinosti, osećaju Nevinost. Koliko je neko u njoj, toliko ga ona uzbuđuje. I obratno, oni koji nisu u dobru Nevinosti, oni je ne osećaju. U Paklovima svi su protivni Nevinosti. Oni zapravo i ne znaju šta je Nevinost. Što je neko neviniji, to oni jaće žele da mu naude. Otuda dolazi da oni ne podnose pogled male Dece. čim ih ugledaju, njih zahvati silna želja da ćine zlo. Po svemu ovome, jasno je da je ćovekovo Vlastito protivno Nevinosti, jer svi u Paklu su u Vlastitom, a to znaći u ljubavi prema sebi.